Lovac na zmajeve- odnos među likovima u Hoseinijevom romanu

Ivan Jovic
0

Delo ,,Lovac na zmajeve” je objavljeno 2003. godine. Ovo je roman prvenac Haleda Hoseinija, avganistanskog pisca koji živi u radi u Americi. Roman je uzburkao književnu scenu jer je obradio zaista bolne teme, teme izdaje, pokajanja i traženja spasa. Radnja se odvija u predratnom Avganistanu i Americi. 

Sam Hoseini je naglasio da se roman odnosi na priču o ocu i sinu, sa naglaskom na aspekte porodičnog života. Šta je to što otac očekuje od sina i šta se dešava kada sin nije onakav kakvog otac priželjkuje. Roman se uslovno deli na dva dela, život u Avganistanu i život u Americi, iako u knizi postoje tri dela. 

lovac

Prvi deo je priča o Amiru i Hasanu, Amir je sin imućnog Avganistanca koji se u romanu naziva Baba. Hasan je sin Hazara Alija koji radi kao sluga u Amirovoj kući. Iako neraskidivi prijatelji, njihovo prijateljstvo počinje da se ruši kada siluju Hasana a Amir, iako to gleda, ne čini ništa. Taj Amirov postupak je odredio njegov dalji život i glavni je motiv u romanu.

Amir – kukavica ili heroj?

Amir je lik koji priča u romanu, celi roman se zasniva na njegovom životu, od detinjstva pa do doba kada postaje zreli čovek. Zamišljen je kao lik koji očajnički pokušava da bude sin kakvog njegov otac Baba zamišlja. Svi njegovi postupci vode ka toj želji. Potajno se bavi pisanjem i mašta da jednoga dana postane slavan.

Tema krivice i iskupljenja je nešto što definiše ovog lika. Krivica ga progoni celoga života, čak i kada sa ocem ode na drugi kontinent. 

Amir je sin imućnog Babe, sve što zamisli lako dobije. Ali, ono što nije mogao dobiti je razlog mnogih njegovih grešaka. Jedna od najvećih je gledanje silovanja njegovog druga Hasana i odsutnost bilo kojeg vida pomoći drugu u nevolji. Celoga života pokušava da se iskupi za taj događaj. Kritičari su podeljeni oko toga da li se Amir iskupio. Jedni kažu da spasavanjem Hasanovog sina Sohraba jeste zaslužio oprost, a drugi da ipak nije.  Trenutak kada Hasan biva silovan je prelomna tačka u romanu. Od toga dana Amir živi sa krivicom koju na kraju romana nekako ispravlja. 

Zanimljivo je kako je Hoseini prikazao Amira u dva navrata. Kao dete Amir gleda scenu silovanja i ne čini ništa. Celoga života priželjkuje nešto što bi mu smanjilo osećaj krivice. Pri kraju romana, Amir ima fizički obračun sa Asefom. Asef ga istuče tako da Amir danima leži u bolnici skoro bez svesti. U trenucima kada ga Asef ozbiljno povređuje, Amir se smeje i počinje da oseća olakšanje zbog ćutanja od pre mnogo godina. 

U Americi Amiru se ispunjava dečačka želja, on postaje slavni pisac, ženi se Avganistankom Sorajom i nalazi kakav takav mir. Mnogi kritičari su ga opisali kao kukavicu koja beži od svoje prošlosti, ali Amir u jednom trenutku uspeva da se suoči sa greškama iz prošlosti i ispravi ih na jedini način kako je znao i mogao.

Hasan – žrtveno jagnje

Lik Hasana je jedan od onih likova za koje navijamo u romanu. Za njih želimo da uspeju u životu, da se kolo sreće okrene u njihovu korist. Ali, u skoro svim velikim delima takvi likovi ne prolaze onako kako čitaoci priželjkuju. Hasan potiče iz plemena Hazara koje je u romanu prikazano kao potlačeno i to je ono što je zasmetalo nekim Avganistancima. Hasan je prikazan kao umiljat, vredan, pošten i veran. Vernost je njegova najveća vrlina, on ostaje veran Amiru do poslednjeg daha. 

Odnos između Amira i Hasana je građen iz dve perspektive. Prva je Amirova, druga Hasanova. Amir nikada nije smatrao Hasana za druga, iako mu je Hasan mnogo puta pokazao da mu je zaista pravi prijatelj.

Hasan je smatrao suprotno, čak je u sceni silovanja rekao da mu je Amir drug, to kao da je bila poslednja slamka spasa za koju se uhvatio i koja ga je izneverila. Ovi prinčevi Kabula (kako su sebe nazivali) su imali različitu percepciju svog odnosa. 

Hasan je lik koji nije komplikovan, on i kada odraste i osnuje svoju porodicu priča svome sinu o Amiru i seća se sa radošću dana detinjstva. On je najtragičniji lik u romanu i predstavljen je kao žrtveno jagnje i neko nad kime se izvršila velika nepravda. Od početka romana se anticipira da Hasana ne očekuje srećna budućnost, scena u kojoj mu slepi čovek vraća novac koji mu je Hasan dao da mu ovaj čita sudbinu sa dlana. Iako umire u romanu, nastavlja da živi u Amirovom sećanju i kroz svog sina Sohraba. 

Baba – sjaj nekadašnjeg Kabula

Preko lika Babe upoznajemo se sa Kabulom i Avganistanom kakvi su bili pre dolaska talibana na vlast. Baba je krajnje zanimljiv lik, građen tako da pokaže čoveka koji je uspeo u životu, iako mnogi nisu verovali u njega. Iz romana saznajemo da Baba ne potiče iz imućne porodive, ali je ipak uspeo da sa prijateljem Rahimom Hanom otvori firmu za izvoz ćilima, restoran i apoteku. Oženio se ženom koja vuče korene iz kraljevske porodice, dobio sina naslednika.

Priča o pokajanju nije vezana samo za Amira, nosilac ove priče je i Baba. Ono što su Amir i Hasan, to su i Baba i Ali (Hasanov otac). Odrasli su zajedno nakon što je Babin otac usvojio Alija koji je ostao bez roditelja nakon saobraćajne nesreće. 

lovac

Baba je prikazan kao čovek preke naravi, onaj koji ma svoje viđenje vere, koji se ne slaže sa svime što društvo i vera nameću. Poštovan u društvu, rado viđen gost i domaćin. Svi su ga smatrali za uglednog i nekoga ko je moralan. Ali, Baba krije jednu tajnu. Amiru je uvek bilo čudno zašto je Baba toliko slab na Hasana (uvek bi mu kupovao poklon za rođendan i platio estetsku opraciju koja je izbrisala Hasaonvu zečju usnu). 

Ima mnogo preokreta u romanu a jedna od većih je kada saznamo da je Baba Hasanov otac. Baba celoga života pomaže siromašnima, te se čini da i on pokušava da izbriše grehe iz prošlosti.

U Americi je Baba senka nekadašnjeg Babe, on radi na benzinskoj pumpi i preživljava pomoću kupona za hranu. Babin lik je univerzalni lik svih onih koji su nekada imali sve i koji su pali nisko. 

Soraja – sve ono što Amir nije

Soraja, Amirova supruga, kćerka generala Taherija je lik koji je prvobitno zamišljan da bude Amerikanka, ali se Hoseini predomislio na nagovor urednika. Prikazana je kao verna supruga koja podržava Amira u ideji da ode u otadžbinu i spasi Sohraba. Soraja je zanimljiva jer priča o svojoj prošlosti i greškama. Ova njena osobina je posebno zanimljiva Amiru koji ne zna na taj da se izbori sa prošlošću.

Naime, Soraja je pobegla sa jednim mladićem i taj čin u njenoj kulturi je značio da je okaljana i da niko neće hteti da je uzme za suprugu. Amir u njoj vidi ljudsko biće i čoveka onakvog kakav jeste sa svim manama i vrlinama. Svi prave greške i niko nije bezgrešan, svako se zbog nečega kaje, ali postoji put iskupljenja.

Asef – simbol zla

Asef je lik preko kojeg saznajemo za sve loše što se dešava u romanu. Sin Avganistanca i Nemice, Asef je ponosan na svoje poreklo, ako nije čistokrvni Avganistanac. Opčinjen je Hitlerom i njegovim idejama i već pri prvom uvođenju ovoga lika u radnju vidimo da je on oličenje zla. On je ne samo oličenje zla već je i neko preko koga saznajemo za svo zlo koje se dešavalo u Avganistanu za vreme vladavine talibana. Asef je taj koji siluje Hasana i godinama kasnije zlostavlja njegovog sina Sohraba. On je taj koji kažnjava mladi bračni par na poluvremenu utalmice u Kabulu. Hoseini je stvorio ovaj lik da bi ukazao na sve ono što se dašavalo u Avganistanu.

Asef je lik koji je suprotan Hasanu i njegovim osobinama. Zanimljivo je kako je Hoseini napravo da Sohrab ispuni Hasanovu pretnju. Sohrab gađa Asefa u oko koristeći praćku od koje se, kao i njegov otav, nikad nije odvajao. Ovde se može povući paralela sa Davidom i Golijatom. Kakva takva Pravda je ispunjena i Asef će do kraja života nositi ožiljak koji su mu naneli Hazari koje je mrzeo iz dna duše.

Ko je lovac na zmajeve? 

Roman „Lovac na zmajeve“ je prodat u velikom broju primeraka, u Sjedinjem Američkim državama prodat je u preko sedam miliona primeraka, postao je i bestseler. Doživeo je uglavnom pozitivne recenzije i istoimeni film 2007. godine.

Lovac na zmajeve je Hasan na početku romana. Hasan je platio visoku cenu da bi uhvatio zmaja kojim je Amir kupio Babinu ljubav i naklonjenost. Kompozicijom romana se postiglo da je na kraju lovac na zmajeve Amir koji kao čovek u zrelim godinama hvata zmaja za Sohraba, Hasanovog sina. Amir je takođe platio visoku cenu da bi dobio Sohraba koji predstavlja njegovo iskupljenje. 

Jedna od glavnih pouka romana je da u nekom trenutku moramo platiti za greške iz prošlosti, da je prošlost uvek tu i da nema načina da se pobegne od nje. Ponekad su čudni putevi kojima se dolazi do iskupljenja. 

Posle čitanja romana ostaje gorak ukus u ustima jer se, između ostalog, prikazuje nasilje nad decom, ali daje se nada u bolje sutra, ta nada je oličena u liku Sohraba. Njemu Amir kaže: “Za tebe, ako treba i hiljadu puta.” Ta rečenica se nalazi na početku i kraju romana. Prvi put je izgovara Hasan, drugi put Amir. U toj rečenici je iskazana Hasanova vernost i Amirovo iskupljenje.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Ivan Jovic
26/03/2022
0
komentara