Ove godine se održavaju Olimpijske igre, nakon što je pandemija korona virusa odložila njihovo izvođenje očekivane 2020. godine. Uz jedno od najvećih sportskih okupljanja na svetu i ide uzbuđenje, neizvesnost i navijanje. Međutim, nije zgoreg podsetiti se stare latinske poslovice Historia magistra vitae est (Istorija je učiteljica života), te vratiti se daleko u prošlost Olimpijskih igara, sa ciljem da ih bolje razumemo. Kada su i zašto nastale Olimpijske igre? Zbog čega se tako zovu? Koji sportovi su bili pioniri ovog takmičenja, zašto se održavaju na 4 godine, zašto različite nacije učestvuju? Kada se i zašto nisu održavale? Mnogo pitanja je vezano za ovaj planetarni događaj, i to ne bez razloga. Zato, pogledajmo šta Olimpijske igre znače za čovečanstvo i njegov sportski, duhovni i istorijski razvoj.
Olimpijske igre kroz prizmu istorije: antička Grčka
Malo šta se može sa sigurnošću tvrditi o Igrama koje su se održavale pre nove ere. Dokazi i svedočanstva o njima ostaju u tragovima, dovoljno da se izgrade određene pretpostavke, ali svakako ne dovoljno da se, na primer, ustanovi tačna godina prvih igara.
Ono što istorija zasigurno zna o starim Grcima je da su sve svoje aktivnosti i delatnosti posvećivali božanstvima, za čime ni Olimpijske igre ne zaostaju. Za njihov nastanak se vezuju različite verzije mitova i legendi, ali sve obuhvataju isti cilj: Igre su posvećene nekom božanstvu, te se održavaju u njegovu čast. Najviše varijanata mitova i legendi se vezuje za, naravno, Zevsovo ime.
Olimpijske igre nose naziv po planini Olimpiji, na kojoj su se održavali. Pronađeni zapisi na pločicama za koje se smatra da su služile kao nagrada pobednicima svedoče o sigurnom održavanju Igara čak oko 776 godine p.n.e!
Naučnici, iako neusaglašeni oko tačnog početka igara, slažu se da se 776. sigurno nisu održale prve Olimpijske igre, već da je to samo prvi zapis o njima!
Popularna Olimpijska vatra, odnosno Olimpijski plamen, nastao je po uzoru na mit o Prometeju i ukradenoj vatri: na Olimpijskim igrama su ljudi pokazivali da su dostojni takvog Prometejevog poklona. Nekada se vatra palila pomoću sunčeve svetlosti i ogledala. Ova ceremonija se smatrala važnom i za današnje viđenje Olimpijade, te je Olimpija zadržala mesto nastanka plamena. Kada se upali, baklja sa vatrom se prenosi (najvećim delom puta trčeći) ka zemlji u kojoj se te godine organizuju Igre. Na dan otvaranja Olimpijskih igara se pali gorionik na stadionu na kom se igre održavaju. Time se zvanično otvaraju Olimpijske igre.
Na Igrama su učestvovali ,,oblični”, anonimni ljudi, koji su pobedom u nekoj od disciplina na poklon dobijali venac od maslinovih grančica. Na taj način su sebi obezbedili slavu, a mestu iz kog dolaze čast i ponos. Čast je bila prava nagrada za pobednika Igara, a venac je samo simbolizovao njegovu posebnost.
Antičke Igre su imale nekoliko različitih kategorija u kojima su takmičari odmeravali snage, veštine i spretnost. Jedna od najzahtevnijih kategorija bio je penatlon/petoboj, koji je podrazumevao trčanje, skok udalj, rvanje i bacanje diska i koplja. Osim toga, druge kategorije su bile trčanje na duge ili kratke staze, trka kočijama na hipodromu, ,,boks” (borba pesnicama), rvanje, kao i pankration (kombinacija boksa i rvanja).
Maraton
Maraton nije bio u sklopu Olimpijskih igara, kako se pogrešno misli. Naime, maraton je nastao u čast vojniku koji je trčao 42 kilometra da obavesti Atinjane o pobedi na Maratonskom polju, nakon čega je umro. S obzorim na to da je trčanje postojalo kao kategorija, maraton se uveo kao najzahtevnija varijanta u novim Igrama.
Ukidanje Olimpijskih igara
Iako se ne zna tačna godina početka održavanja Olimpijskih igara, razlozi za njihovo ukidanje su i više nego poznati. Naime, 393. godine nove ere, sa jačanjem hrišćanstva i dolaskom hrišćanskih vladara na vlast, dolaze promene za Olimpijske igre. Teodosije I Veliki je ukinuo sve paganske obredna i običajna okupljanja, među kojima su bile i Olimpijada. Osim što su bile posvećene paganskim božanstvima, što je za jednog hrišćanskog vladara bilo nedopustivo, takmičari koji bi pobeđivali na Igrama su sve češće pribegavali podizanju statua. Te statue su menjale nekadašnju slavu i čast: statua je osigurala ostanak u priči, a samim tim i u sećanju. Međutim, podizanje ,,idola” se kosilo sa Božijim zapovestima, posebno sa drugom: nemoj imati idola. Istoričari smatraju da su ovi argumenti bili presudni za ukidanje najveće razonode Grka u to vreme.
Moderne Olimpijske igre: obnavljanje istorije
Nakon skoro 1500 godina od poslednjih održanih Igara, iskopine Olimpije pokreću niz događaja presudnih za njihovu rekonstrukciju. Naime, kada je krajem XIX veka otkrivena Olimpija i njeni stadioni, kao i istorijska svedočanstva o organizovanju masovnih sportskih okupljanja, istoričar i veliki zaljubljenik u sport, Pjer de Kuberten, dolazi na ideju da ih obnovi. Tako 23.6.1894. na Sorboni okuplja glavešine iz sveta sporta i organizuje ih oko zajedničke ideje: rehabilitovati Olimpijske igre tako da one predstavljaju sveobuhvatno međunarodno takmičenje.
Organizacija modernih Olimpijskih igara je pripala kolevci ovog takmičenja: Grčkoj. Tako su se prve moderne Olimpijske igre održale 1896. godine u Atini. Na prvim Olimpijskim igrama su učestvovali samo muškarci, njih 285. Takmičili su se u nekoliko kategorija: atletici, gimnastici, mačevanju, streljaštvu, dizanju tegova, rvanju, tenisu i biciklizmu.
Pjer de Kuberten, koji je bio na čelu Međunarodnog olimpijskog komiteta do 1925. se trudio da koncept Igara osmisli kao savršeno funkcionalnu mašineriju. Zbog toga je često pronalazio zamerke i trudio se da igre održi interesantnim za publiku, cenjenim kod takmičara, ali i povezanim sa antičkim, grčkim korenima. Tako je došao na ideju da napravi modernu verziju petoboja. Naime, petoboj je služio da se pokažu prvesntveno vojnici: sve kategorije koje je obuhvatao su zapravo bile veštine koje je grčki vojnik morao da poseduje da bi učestvovao u bici. Svestan da se koncept ratovanja promenio, a želeći da ostane povezan sa grčkom tradicijom, Kuberten je prilagodio petoboj potrebama tadašnjeg vojnika. Na taj način je moderni petoboj došao do današnjeg oblika: trčanje, plivanje, mačevanje, jahanje (sa preskokom) i streljaštvo.
Olimpijski krugovi
Ideja iza olimpijskih krugova koji su zaštitni simbol igara je višestruka. Neki smatraju da različite boje (crvena, žuta, plava, zelena i crna na beloj pozadini) daju sve moguće kombinacije boja na zastavama svih država na svetu. drugi pak misle da je suština u jedinstvu: 5 krugova za 5 kontinenata (obe amerike se gledaju kao jedna).
Zimske olimpijske igre
Pjer de Kuberten je bio strogi protivnik Zimskih igara. To se kosilo sa njegovom idejom o tome da svi sportisti, svi (mogući) sportovi i sve nacije takmičenje održavaju istovremeno na istom mestu. Hokej i umetničko klizanje su prvenstveno bili pripojeni Letnjim igrama. Međutim, interesovanje za organizovanje takmičenja u zimskim sportovima nije jenjavalo. Tako je, uz gorko protivnljenje Kubertena, 5. februara 1924. godine održan prvi Zimski olimpijski susret u Francuskoj.
Zimska olimpijada je podrazumevala nordijsko skijanje, brzo i umetničko klizanje, bob i hokej.
Zanimljivosti
- Prva žena na Olimpijskim igrama je bila 1900. godine u sklopu višečlanog tima, koji je osvojio prvo mesto.
- Neki sportovi nestaju (lov na jelene, dueli pištoljima), a neki nestanu, pa se vrate (golf i ragbi).
- Na Olimpijadi u Tokiju su se otvorile nove kategorije: karate, vožnja skejta, surfovanje i sportsko penjanje!
- Moto Olimpijskih igara je Citius – Altius – Fortius (brže, više, jače) i smislio ga je Henri Didon 1894.
- Majkl Felps ima najveći broj medalja na Olimpijskim igrama: 28!
- Grickanje medalje nije slučajni manir. Nekada se kvalitet zlata mogao proveriti ugrizom: ako zlato ulegne i pokaže se kao mekano-legura je. Pravom zlatu ugriz ne bi naškodio.
- Olimpijske igre su se često koristile za političke i ideološke spletke. Tako su protesti i nezadovoljstva Hitlerovom vladavinom, sukob između SSSRa i Amerike, ali i pokret za prava Afro-Amerikanaca našao svoje mesto na stadionima Olimpijskih igara.
1968. dva sprintera skreću pažnju na prava Afro-Amerikanaca. 
Džesi Ovens, crni sprinter, 1936. osvaja zlato na Olimpijadi u Nemačkoj. Svi salutiraju Hitleru, koji je Igre i otvorio.
