Zamke društvenih mreža sa užasnim posledicama na vaš život

U jednom od prethodnih tekstova osvrnuli smo se na pozitivne strane društvenih mreža koje ljudi, kompanije, medijske agencije mogu okrenuti u svoju korist, pa samim tim i vi ukoliko izbegnete neke od zamki koje su neminovna stvar u svemu što radimo, pa tako i u društvenim mrežama.

Ipak, zamke koje društvene mreže nude su poprilično opasne za celokupno zdravlje mladih, ali i starijih osoba. Zbog toga ćemo se u ovom tekstu osvrnuti na neke od njih i objasniti zašto ih trebate koristiti oprezno.

Malo je stvari na svetu koje su jednodimenzionalne i koje možemo gledati crno-belim očima, odnosno kao isključivo dobre ili isključivo loše. Sve može biti dobro i loše u zavisnosti kako i u kojim granicama to koristimo. Sa društvenim mrežama, pretpotavljte, nije ništa drugačije.

Moguće je da se pozitivne strane bilo čega što radimo često zanemaraju ili uzimaju zdravo za gotovo, dok se negativni faktor preuveličavaju. O njima se uvek mnogo više priča, no to nije bez razloga. Negativne posledice obično imaju puno razornije dejstvo delovanja od pozitivnih. S tim u vezi, negativni faktori društvenih mreža uistinu jesu opasni i mogu imati teške efekte na vaš život.

Negativne strane društvenih mreža:

• ovisnost
• strah od toga da ćete nešto propustiti
• nezadovoljstvo vlastitim životom
• loš uticaj na verbalne sposobnosti i socijalne veštine

Ovisnost

Najzdravija stvar, namirnica, piće ili sport na svetu mogu biti opasni ako ih koristite u prevelikim količinama. Umerenost je ključ u svemu, bez obzira da li je reč o jedenju zdrave ili nezdrave hrane, ispijanju alkohola ili čaja, fizičkoj aktivnosti ili vremenu koje provodite na Fejsbuku, Instagramu ili Tviteru. Ovisnost koju stvaraju društvene mreže apsolutno se može porediti sa ovisnošću koju izazivaju kocka ili droga. Naravno, efekti koje ostavljaju na svoje ‘konzumente’ se razlikuju, ali princip kojim ih “zavode” je isti.

Neki od hormona koji ljude čine sretnim su dopamin i serotonin, a njihovo lučenje se dokazano povećava kada objavite sliku ili status na Instagram ili Fejsbuk. U zavisnosti od toga da li je vaša objava prošla dobro ili loše, menjat će se i vaše raspoloženje. Ono što se neće menjati jeste vaša potreba da stalno ulazite na svoj profil i proveravate aktivnost. Ubrzo postajete opterećeni eventualnim lajkovima i komentarima koje dobijate ili ne dobijate. S vremenom ćete apsolutno svaku životnu aktivnost prilagođavati društvenim mrežama, onemogujući sebi da uživate u realnim životnim trenucima.

Strah od toga da ćete nešto propustiti

Na engleskom govornom podružju postoji skraćenica pod nazivom FOMO (Fear of Missing Out), odnosno strah od propuštanja nečega. To je sindrom koji se počeo posebno izučavati zbog karakterističnih osobina koje izaziva kod ovisnika o društvenim mrežama. FOMO je sindrom koji predstavlja jednu granu ovisnosti i korisnicima društvenih mreža stavlja u podsvest da će nešto propustiti. Taj osećaj se javlja ukoliko dovoljno često ne proveravaju svoje Fejsbuk, Instagram, Tviter profile.

To dovodi do konstantnog logovanja na profile društvenih mreža i iščitavanja i pregledanja raznoraznih informacija bez ikakve svrhe i cilja. Pored toga, ovaj sindrom sprečava osobe da se posvete nečemu što može biti korisno. Takođe, tera ih da svoje slobodno vreme i osećaj neispunjenosti pokušavaju nadomestiti ulaskom na profile čak i onda kada nemaju nikakvu potrebu za tim. Sama ideja da možete propustiti nešto ukoliko niste onlajn na mnogo negativnih načina utiče na vaše mentalno zdravlje.

Nezadovoljstvo vlastitim životom

‘Osobe na društvenim mrežama postavljaju fotografije i objave kako bi zadivile druge osobe koje ni sami ne vole’ glasi jedan citat u parafraziranoj verziji koji na najbolji mogući način oslikava sve ono što su društvene mreže postale danas u životima mnogih ljudi. Osobe na društvenim mrežama nastoje predstaviti svoj život lepšim i boljim nego što jeste, a cilj toga je jasan. Većina to radi kako bi zadovoljila vlastiti ego i sami sebe zavarali iluzijom da su druge učinili ljubomornim.

I zaista, osobe koje imaju veliki broj prijatelja i lajkova po svakoj objavi mogu na određen način zadovoljiti neke svoje ‘apetite’, no postoji i negativna strana toga. Takav pristup životu sprečiće ih da u pravom smislu uživaju u životnim iskustvima kroz koje prolaze. Njihovo glavno opterećenje je mišljenje drugih ljudi o njima i status koji imaju na društvenim mrežama, a ne sami osećaj boravka na nekoj atraktivnoj lokaciji ili događaju koji im se dešava u životu.

S druge strane, sve to na negativan način utiče i na mentalno stanje. Kako? Tako što u nastojanju objavljivanja što atraktivnijih objava i fotografija, neminovno će videti i iste takve fotografije od strane drugih osoba. To će im pokvariti raspoloženje jer će dobiti dojam da drugi ljudi više uživaju u životu. Sve to može biti jako problematično i rezultirati jakim psihičkim problemima i lošim raspoloženjima koje dugoročno povećavaju nezadovoljstvo vlastitim životom. Ono je najviše izraženo kod osoba sa manjom popularnošću na društvenim mrežama koje je zbog toga osećanju manje vrednim.

Negativan uticaj na verbalne sposobnosti i socijalne veštine

Ako uporedite novije generacije sa nekadašnjim videćete jasnu razliku u njihovom pristupu razgovorima, druženjima i svemu što ide uz to. Stariji ljudi i osobe imaju potpuno drugi pristup druženju i razgovorima sa drugim osobama, te zaista istinski uživaju u takvim druženjima. Bilo koja vrsta druženja, razgovora ili razmena mišljenja, odnosno verbalne komunikacije, njima je prirodna zona komfora. I dok se oni osećaju komforno u sličnim situacijama, novije generacije su dosta zatvorenije. To je uticaj kako same tehnologije, tako i društvenih mreža.

Jednostavno, onlajn komunikacija putem Fejsbuk ili Instagram četova odvija se u gotovo istom procentu kao i komunikacija uživo. To ima negativne posledice na verbalne sposobnosti, samu dikciju ili osećaj komfornosti u takvom vidu komunikacije. To se odražava negativno i na brojne druge sfere koje zahtevaju kontakt uživo. Upravo zbog toga je generacijama značajno neugodnije ostvarivati poznanstva na ulici, kafićima ili bilo kojem vidu koji ne podrazumeva započinjanje komunikacije putem tastature na mobitelu ili kompjuteru.

Saveti kako da koristite društvene mreže:

Budite ono što jeste i nemojte se pretvarati

Ne pretvarajte se da ste nešto što niste i ne predstavljajte svoj život drugima bolji nego što jeste. Potrudite se da uživate u životu, ali zbog vas samih, ne zbog toga kako će vas drugi ljudi gledati.

Ne zapostavljajte svoj realni život zbog društvenih mreža

Društvene mreže su virtualna stvarnost, a realan život se odvija van njih. Koristite pozitivne stvari koje vam društvene mreže nude, ali glavnica dešavanja u životu neka vam budu realna iskustva, uživo konktakti sa drugim osobama, kao i radnje koje podrazumevaju sve ono što ne zahteva mobitel ili logovanje na Fejsbuk/Instagram.

Kontrolišite svoje vreme na društvenim mrežama

Vreme na društvenim mrežama provodite na kvalitetan način, nastojte da ga iskoristite maksimalno, da nešto novo naučite ili da budete u toku važnih informacija. Ukoliko shvatite da vreme na Fejsbuk ili Instagram profilu koristite iz čiste dosade, listajući i gledajući nebitne objave ili fotografije drugih, kontrolišite taj poriv i izlogujte se, te se posvetite nečemu što vam može doneti korist. Najbolji način da uživate u bilo čemu, pa tako i u boravku na društvenim mrežama jeste ako vi kontrolišete njih, a ne one vas.