Menstrualno siromaštvo-biološki proces obavijen sramom

Kada je menstruacija postala luksuz i šta je zapravo menstrualno siromaštvo?
Ono što je ekonomska kriza za jednu državu, to je menstrualno siromaštvo za žene širom sveta. Jedna kriza za sobom povlači mnoštvo problema, a ovaj problem ženama predstavlja mnoge.
Primer za to su nepristupačnost adekvatnom obrazovanju o menstrualnom ciklusu, higijeni, nemogućnost pristupa menstrualnim proizvodima kao što su ulošci, tamponi, menstrualne čašice i  slično.

U nekim državama je ovaj problem toliko daleko otišao da nemaju pristup ni vodi ni lekovima protiv bolova. U ovim uslovima žive milioni žena na svetu, dok polovinu čitave populacije čine baš žene koje otprilike 30-40 godina svog života imaju menstrualni ciklus svakog meseca.

Ako će žena tokom svog života provesti minimum 3.000 dana u bolovima i krvarenju, zašto je menstrualno siromaštvo ovoliko rasprostranjeno?

Polovina žena u SAD-u ponekad mora da bira između osnovnih namirnica poput hrane ili proizvoda za menstruaciju, iako je podjednako važno hraniti se i voditi higijenu i brigu o svom telu.
Ovaj problem je stvorio potrebu žena da koriste bilo koju alternativu koja je nehigijenska i opasna po zdravlje. Na primer: novine, toalet papir, stare krpe ili plastične kese. Zašto je ovo loše?
Neadekvatni proizvodi mogu dovesti do velikih zdravstvenih problema, poput nekih urinarnih infekcija sve do problema sa plodnošću.

Menstrualno siromaštvo i COVID 19

Ankete koje su se radile tokom i nakon pandemije utvrdile su koliko je ona uticala na ciklus i na žene.
Rezultati pokazuju da je jedna od četiri žene između 13 i 35 godina izjavila da ima problema i da se oseća bespomoćno tokom menstrualnog ciklusa zbog finansijskog opterećenja. Javna mesta gde su bili dostupni besplatni tamponi i ulošci u zemljama koje su imale to kao praksu, zatvorena su.

S druge strane, oni koji su mogli da priušte da nagomilaju zalihe uložaka i tampona, to su i učinili. Žene sa nižim primanjima su ostale bez osnovnih potrepština. Sličan slučaj je bio i sa toalet papirom i lekovima,

U Srbiji ovakva praksa nije bila zastupljena toliko ali se u većim gradovima, pa i u ponekim kafićima i u klubovima u manjim gradovima – moglo zateći isto. I uglavnom su vlasnici tih kafića bile žene ili su žene uređivale lokal. U wc-u kafića bi postojala korpica sa ulošcima, tamponima, vlažnim maramicama i maramicama za intimnu higijenu. Kada je tokom pandemije sve to bilo zatvoreno, a cene naglo skočile, žene više ni taj oblik pomoći nisu imale. 

Na koje načine menstrualno siromaštvo još utiče na žene?

Pre svega dolazi do lošeg mentalnog zdravlja. Nijedna žena nije u mogućnosti da predvidi početak svog ciklusa pa se dešava da dođe do anksioznosti kada se to dogodi. Ovaj problem remeti svakodnevni život, prvenstveno zbog nemogućnosti pristupa osnovnim proizvodima za očuvanje vaginalne flore.

Šta se danas dešava u regionu?

Ovih dana kruže fotografije iz regiona koje prikazuju cene i stanje u lokalnim drogerijama i svim većim marketima. Opcije koje se pružaju su postale neisplative, samim tim jer se radi o proizvodima koji su ili celi ili delimično plastični. Cena proizvoda je skočila do 600 dinara, što je previše za nešto što bi trebalo da bude jeftino ili potpuno besplatno.
U Srbiji je porez za menstrualne proizvode 20% dok je u  Crnoj Gori najviše – 21%.

Šta je dovelo region do ove krize?

Problem koji je najveći uzročnik menstrualnog siromaštva jeste slabo obrazovanje o reproduktivnom životu i menstrualnom ciklusu.
U nerazvijenim državama širom sveta još uvek postoje narodi koji menstruaciju vide kao tabu temu. Žene se smatraju nečistim te bivaju proterane u kolibe tokom ciklusa, kao što je slučaj u Nepalu.
Svakodnevno zadirkivanje od strane dečaka tokom najranijeg doba života dovodi do toga da se menstruacija vidi kao nešto neprirodno. Nije poznat procenat populacije koji o menstruaciji uopšte ni ne govori, ni sa porodicom, sa prijateljima, na poslu i slično.
Žene su, statistički, prepuštene same sebi.

Koje je potencijalno rešenje?

Da bi problem na trenutak postao manji, pre svega je potrebno da kao društvo zahtevamo da se o menstralnom i reproduktivnom zdravlju uopšte uvede obrazovanje, predmet u školi.
Proizvodi, ne samo da su potrebni nego su i neophodni. Ako bi čitavo društvo sledilo primer Škotske koja je ukinula porez a zatim omogućila potpuno besplatne proizvode za menstrualnu higijenu, problem bi počeo da se rešava i siromaštvo više ne bi bilo toliko zastupljeno.
Neinformisanost i neznanje jeste ubistvo zdravlja a ciklus ne sme da se predstavlja kao nešto nečisto i sramotno, jer je baš suprotno.

Menstrualno siromaštvo i fenomen menstrualne revolucije

Prošle godine Škotska je postala prva zemlja na svetu koja je omogućila ženama u svojoj državi normalan i miran ciklus, time što je proizvode učinila besplatnim. Takođe, Novi Zeland i Australija su to delom isto učinili. Proteklih par meseci je i francuska vlada naložila da ulošci i tamponi budu dostupni i besplatni na svim univerzitetima. Nakon ovih država koje su pokrenule ovo pitanje, javlja se još par onih koje su ovo pitanje stavile na dnevni red u okviru političkih planova o kojima se tek treba diskutovati.

Pored revolucije koja se stvorila zbog oskudne finansijske stabilnosti koja onemogućava normalan i lagodan ciklus, potrebno je u svakoj državi ili bar u većini stvoriti organizaciju koja će se boriti za prava žena, koje će se zalagati da osnovne potrepštine budu ili jeftine ili potpuno besplatne.
Na kraju, radi se o prirodnom biološkom procesu koji ne sme biti obavijen stidom i sramotom. Edukacija je primarna, a zdravlje je najvažnije, prema tome svest o vaginalnom zdravlju se mora povećati!