Gramofon – kako se uživa u pucketavom zvuku

131

Gramofoni su ponovo u modi. Širom sveta, ljubitelji starog zvuka prave kolekcije ploča kojima obogaćuju svoju svakodnevicu. Ako ste razmišljali o tome da započnete novi hobi i sebi nabavite jedan gramofon, pročitajte par korisnih informacija o tome kako rade i kako se održavaju ovi lepotani.

Kako radi gramofon?

Prvi gramofon, zapravo usavršeniji oblik Edisonovog fonografa, konstruisan je u Americi 1887. godine. Osnovni delovi od kojih se gramofon sastoji su: obrtni mehanizam koji služi za okretanje ploče, glava s iglom i uređaj za pojačavanje i prenos zvuka. Kod gramofona starog tipa obrtni je mehanizam bio pokretan silom elastičnog pera koje je trebalo pre sviranja ploče naviti. Igla takvog gramofona bila je izrađena od čelika, a njeno se titranje, u posebnom mehanizmu koji je imao membranu, direktno pretvaralo u zvuk. Čelične igle trebalo je često menjati, jer bi im vrh brzo otupeo. Zvuk se pojačavao u širokoj levkastoj cevi i otuda dolazio do slušalica.

Kako funkcionišu različiti tipovi gramofona

Kod modernijih električnih gramofona, obrtni mehanizam okreće elektromotor, a postoji i mogućnost menjanja brzine rotacije koja zavisi od tipa ploče. Mehaničko titranje igle pretvara se u električna titranja, koja se preko podešavajućeš pojačala dovode u zvučnik i pretvaraju u zvuk. Ovi gramofoni koriste safirne ili dijamantske igle koje su veoma trvrde te se otupe tek posle dugotrajne upotrebe. Za stereofonsku reprodukciju zvuka sa tzv. stereo-ploča koriste se mehanizmi koji proizvode dva odvojena električna titraja (za svaki kanal zasebno), a oni se preko zasebnih pojačala šalju u odvojene zvučnike. Kod stereofonske reprodukcije, zvučnici se postavljaju sa leve i desne strane ispred slušalica, tako da se postiže utisak prostornosti zvučnog izvora.
Na gramofonu postoje dva dugmeta pomoću kojih regulišemo jačiju i boju tona. Kod stereo-gramofona postoji mogućnost regulisanja tona zasebno za levi i desni kanal, a zvuk se reprodukuje preko dvaju zvučnika.

Obrtni mehanizam opremljen je regulatorom pomoću kojeg biramo brzinu okretanja ploče. Neki modeli imaju ugrađen i tzv. mehanizam za automatsko menjanje ploča (menjač). On nam omogućava da na osovinu gramofona unapred složimo nekoliko ploča (obično do sedam) koje će biti odsvirane automatski, jedna za drugom. Pošto se odsvira posednja ploča, ručica s iglom se automatski vraća na svoj stalak i gramofon se sam isključuje. Ovakav tip gramofona je vrlo praktičan, jer nas oslobađa neprestanog menjanja ploča, u slučaju kada želimo više njih da slušamo. Mehanizam menjača vrlo je osetljiv te s njime treba pažljivo rukovati.

Kako održavati gramofon?

Gramofon, uz pažljivu upotrebu, ne zahteva naročito održavanje. Jedina stvar o kojoj treba voditi računa je prašina. Stoga je potrebno da ga svaki put, odmah posle upotrebe, zatvorimo, ali pre toga treba naročito finom četkom pažljivo odstraniti prašinu sa glave obrtnog tanjira na koji se stavljaju ploče. Povremeno je potrebno s nekoliko kapi ulja podmazati ležište osovine motora. U toku sviranja veoma je važno da se gramofon ne zatrese, jer bi u tom slučaju moglo vrlo lako doći do iskakanja igle iz odgovarajuće brazde na ploči, a samim tim i do oštećenja, najčešće ploče, a ponekad i same igle.

Vrste gramofonskih ploča

Koriste se uglavnom dva osnovna tipa gramofonskih ploča: veće, tzv. longplej LP ili male ili “singl” ploče. Obe vrste ploča izrađene su u tzv. tehnici mikro-brazda tako da se za njihovu reprodukciju koristi ista igla. Kod reprodukcije LP ploča, odabira se brzina okretanja od 33 okretaja u minuti. Postoje i ploče kod kojih se koristi brzina od 78 okretaja u minuti. Za reprodukciju takvih ploča potrebno je namestiti i odgovarajuću iglu, jer su njihove brazde mnogo grublje i šire.

Održavanje ploča

Što se tiče održavanja gramofonskih ploča važno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila. Glavni neprijatelj ploče je prašina, koja posle kraćeg vremena može da prouzrokuje vrlo neprijatno pucketanje za vreme reprodukcije. Zato je potrebno pre svakog sviranja dobro obrisati površinu ploče, a neposredno po završetku reprodukcije treba je staviti u omot. Osim toga, potrebno je paziti da ploču ne oštetimo nekim oštrim predmetom, ili – što je češće – ne izgrebemo samom gramofonskom iglom. Takva oštećenja i ogrebotine najčešći su uzrok “preskakanja” ploče u toku reprodukcije. Na kraju, pri rukovanju gramofonskom pločom treba nastojati da je ne dotičemo prstima u području urezanih brazda, treba je prihvatati samo u središnjem delu.