KomunikacijaKorisni savetiObrazovanje
Trending

Kako da budete što bolji u raspravama sa drugim osobama?

Argumentovane diskusije mogu biti odlična mentalna gimnastika i veoma zanimljiv način upoređivanja različitih stavova s ciljem približavanja istih, saznavanja i učenja nečeg novog ili jednostavno pokušaja da promenite mišljenje druge osobe za koje smatrate da je pogrešno i neutemeljeno.

No, diskusije se često znaju pretvoriti u potpuno ‘paklenu’ razmenu mišljenja koja se ubrzo pretvori u provociranje, vređanje, a neretko i fizički obračun. Nažalost, evolutivni stadij mnogih ljudi i dalje nije dosegao nivo gde svesnost o postupcima koje rade može nadjačati nagonske potrebe kojima pribegavaju onda kada se osete da su ‘ugroženi’ na bilo koji način.

Ugroženost se uglavnom zasniva na spoznaji do koje dolaze kada vide da su u ‘krivu’, da gube diskusiju i da nemaju adekvatne argumente da demantuju ili poreknu ono što druga strana govori. Tada se kod mnogih javlja odbrambeni mehanizam čiji je cilj po svaku cenu odbraniti svoje mišljenje i pravo na isto, a u tom procesu se na svaki način nastoje minimizirati argumenti i kredibilitet druge osobe, ali ne adekvatnim protuargumentima, već vređanjem i pasivno agresivnim cinizmom. Dakle, mnoge osobe i kada vide da nisu u pravu, nisu spremne to priznati, jer vole više sebe nego istinu.

Ne volite to i ne želite biti jedna od takvih osoba? Dobar izbor i na pravom ste mestu ako želite saznati kako da to i ne budete, te na koji način trebate pristupati diskusijama ako želite pobediti u istim ili barem biti dostojanstven sagovornik.

Ne unosite se emotivno u diskusije

Bilo da diskutujete o temama koje su vam važne sa emotivnog ili racionalnog aspekta, uvek nastojte da isključite emotivni deo svoje ličnosti i takav pristup razmeni mišljenja. Fokusirajte se na čisti racio, argumente kojima želite objasniti svoj stav i čistim logičkim pristupom nastojte dokazati zašto ste u pravu ili zašto mislite da ste u pravu. Neretko možete naići na osobe koje će u nedostatku argumenata pokušati diskusiju svesti na vređanje ili provociranje, zbog čega je bitno da u tim situacijama ostanete hladni i racionalni, te da ne dozvolite da vas takve osobe spuštaju na svoj nivo. Zapamtite, kada argumentima naterate drugu stranu da vas počne vređati, već ste pobedili u diskusiji.

Diskutujte samo o onome u što se razumete

Nije sramota ne znati, sramota je ne hteti znati. Istina, ali takođe je sramota i nastojati se predstavljati kao osoba koja se apsolutno razume u sve, iako zna da to nije istina. Dozvoljeno je svakome da ima svoje afinitete, sviđanja i sklonosti, no uvek pravite razliku između onoga što vam se sviđa i onoga što znate o tome. Nema ništa loše u tome da vam se automobil marke Audi sviđa više od Mercedesa, ali ima ako ste spremni da i druge uveravate u to, bez obzira što se možda ne razumete u automobile. Mnogo je dostojanstvenije nemati mišljenje o nečemu, nego imati o svačemu, zato uvek razmislite koliko dobro zaista poznajete neku temu pre nego se uključite u diskusiju. Takođe, teme koje poznajete i koje vas zanimaju uvek istražite dobro, testirajte svoje argumente sami sa sobom i ponudite kontraargumente kojima bi mogli ‘potkopati’ svoj doneseni stav. Na taj način ćete shvatiti imaju li vaši doneseni zaključci, stavovi i argumenti ‘rupe’ koje bi mogla iskoristiti druga strana, te ako imaju, kako ih možete odbraniti.

Slušajte druge osobe otvorenog uma

Jasno je da je takmičarski deo naših ličnosti uvek fokusiran na pobedu u bilo čemu što radimo, pa tako i kad je reč o diskusijama, no znajte da se nekada i poraz može smatrati kao pobeda. Cilj svake diskusije treba biti upoređivanje mišljenja i nastojanje da se nešto nauči iz mišljenja drugih, a to je nemoguće ako ono što druge osobe govore nikako ne uzimate u obzir, već ste fokusirani samo na ono što vi želite reći.

Dobar sagovornik i razumna osoba uvek će rado poslušati mišljenje drugih i ostaviti mogućnost da je isto ispravno, te se prema njemu odnositi sa poštovanjem i uvažavanjem. Ako vi sami stavite do znanja drugoj osobi da slušate šta priča i cenite ono što govori, čak i ako se ne slažete, automatski ćete postaviti zdrav temelj diskusiji i izbeći zamku da emotivni naboj nadjača snagu argumenata obe strane. Takođe, ako um zadržite otvorenim, možda i sami uvidite da ste u krivu i promenite mišljenje, jer ste dobili percepciju koju ranije niste imali i saznali nešto što niste znali, a to je samo po sebi pobeda i poenta diskusije, tim pre kada ste dostojanstveno spremni priznati da niste u pravu.

Dišite duboko i pričajte razgovetno i razumno

Uticaj disanja se često zanemaruje u svakom delatnosti koju obavljamo, a značaj istog je neverovatno velik. Fokus na disanje smiruje puls, filtrira loše misli i usmerava vas na suštinu onoga što trebate uraditi. Upravo je duboko disanje jedan od načina kojim utičete na emotivni unos sebe u diskusiji, te zadržavate fokus na racionalnom aspektu i onome što drugoj strani želite predstaviti na adekvatan način. Pored toga, disanje će vam omogućiti da pričate razgovetnije i razumnije, čime dobijate dodatno poštovanje druge strane. Kada ste artikulisani i na jasan način prezentujete svoj stav i mišljenje, druga osoba može videti da zračite samopouzdanjem i da verujete u ono što govorite, te da vam eventualna nervoza, bes ili bilo koji drugi emotivni faktor ne remeti racionalnu prosudbu kojom dolazite do svojih stavova i prezentujete ih. Brzo i nerazgovetno pričanje odaje potpuno suprotan utisak od toga, pokazuje da ste nervozni, da ne znate da se kontrolišete, što samo po sebi slabi i vašu poziciju moći u samoj diskusiji.

Pohvalite mišljenje druge osobe

Istina je da su neke stvari univerzalno ispravne ili pogrešne, te da o nekim temama nije potrebno ni diskutovati, jer su kristalno jasne. Ipak, mnoge teme nisu egzaktna nauka, a mišljenja i stavovi se razliku od osobe do osobe. Često ćete se naći u situaciji da druga osoba jednostavno ne misli isto kao vi, ali će vam rezonom koji koristi pri donošenju svog ili svojih stava/stavova zaintrigrati i privući pažnju. Shvatićete ‘ok, možda ne mislimo isto, ali nije da nema smisla u onome što govori’. Uvek kada to primetite, iskoristite priliku i pohvalite drugu stranu, bez obzira što se ne slažete sa njom. Dobri rezoni su uvek bitniji od krajnjeg mišljenja i zaključka, jer kada neko na pravilnom temelju gradi svoje stavove, poštovaćete njihov pristup donošenja zaključaka, čak iako su vaši potpuno suprotni.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button