KomunikacijaRaznoVeze

Kad vidiš da ne ide, pusti neka ide, draga Sanja!

Nedelja. Dan stvoren za sabiranje, oduzimanje i svođenje računa. Nešto želi da ide od tebe? Osećaš nedostatak vazduha? I ja. Pitam se odakle da krenem sutrašnji dan? Da nastavim da se lavovski borim sa vetrovima koji lome sve ljudsko u meni ili da pustim? Pitaš se i ti to isto? Draga Sanja, i vi koje se zovete drugačije posvećujem vam ovaj tekst kao univerzalnu formulu za izračunavanje bilansa kada kucne čas za pakovanje kofera.

Osetićeš kada kap prelije čašu. Možda će baš tada preko tvog nežnog obraza kanuti višak. Pusti ga! Isplači se i diši. Dosta si na svoja slaba ramena nosila teret drugih, kojima ni dva života neće biti dovoljna da shvate da greše. Peglanjem tuđih grešaka samo povećavaš svoje. Ne vredi, draga Sanja! Čovek je ili dobar ili loš. Nema sredine, nema popravke.

Zašto nešto ide od vas uprkos vašem trudu?

Pitaš se zašto odlaze od mene, a ja sve pružam? Pitala sam se milion puta i ja. I odlazili su, svom silom, kao da sam ih držala pod ključ, vezane, bez vode i hrane, a ja sam samo htela da im pružim meku postelju, toplinu, sveže ubrane jagode. Pričaju kako je sve laž, kako je malo pravih ljudi, pravih veza, pravih prijatelja, dok ti sediš i misliš u sebi „ja sam prava.“ Neće to shvatiti, draga Sanja makar vrištala na sav glas. Ljudi vide samo ono što žele, a oni žele da vide lošu tebe, hladnu kao onaj špricer koji ispijaju po zadimljenim birtijama. Priče da žude za dobrom osobom su bajke za decu u koje više ni deca ne veruju. Kloni se onih koji hvale tvoju dobrotu, prvi će je prokockati.

Odlazi posao za koji se borite mesecima ili godinama. Pružate napore, ulažete ljubav, a on jednostavno izmiče. Pa, nije vam suđen. Pustite neka ide. Svaki kraj za sobom nosi novi početak. To nije kliše, zaista je tako. Kada stvari pustiš i udaljiš se od njih one postanu kristalne. Tek tada možeš videti da nisi ti bila kriva, draga Sanja, već oni koji su koristili tvoju dobrotu i mutili ti pogled svojim zlom.

Pogledaj pupoljke drveća kako zelene ponovo, i njih je ubila jesen, ona su pustila da ih ubije. Sada se rađaju  novi, lepši i zeleniji. Pusti i ti da te ubiju kada već žele, ostavi im otvorena vrata da lakše odu, a zatim zaključaj i odboluj kao žena. Odboluj ljubav koju nisu hteli, odboluj posao koji nisi dobila, odboluj onoga koga si smatrala pijateljem.

Pusti neka ide!

Sve ono što, uprkos tvojim naporima, želi da ode, shvati kao ono „bolje je tako“. Ponekad je teško pustiti iz hiljadu razloga, ali ako na početku trčiš na nečim, kako će tek biti kasnije? Pusti neka ide, draga Sanja.

Ako ostaneš izgubićeš vreme koje je najdragocenija stvar na svetu. Izgubićeš veru da postoji nešto vredno tvoje dobrote i dlanova koje nudiš. Kada izgubiš veru, izgubićes i ono najvažnije – sebe, baš takvu kakva jesi!

Nisu tebi potrebne nikakve promene! Nije tebi potrebno ni 10 kg manje, ni duže trepavice, ni veća štikla. Svi oni koji bi te hteli drugačiju ne zaslužuju ni sekundu tvog života. Čovek se voli onakav kakav jeste, tek tada je pravo. U čoveku se voli duša, draga Sanja. Sačuvaj je za bolje dane. Ne dozvoli da je šminka, koja će zamračiti tvoje svetle oči, prekrije.

Svi oni koji ne cene tvoj rad i znanje, ne zaslužuju mesto u tvom životu. Ne gubiš ako te neko odbije. Time samo dobijaš – šansu da doživiš nešto bolje, nešto što zaista zaslužuješ.

Zaključujemo, draga Sanja

Mislim da ću pustiti sve što silom držim uz sebe. Isprazniću prostor za bolje i vrednije stvari, ljudi. Dadoh sebe i više nego što je trebalo. Znam da si isto i ti, draga Sanja. Nije kasno da sada precrtaš sve ono za šta se boriš dugo vremena, sve ono što ti oduzima osmeh sa lica. Sutra je novi dan. Neka tvoj smeh odzvonjava kad god se nasmeješ, oslobođena tereta, loših izbora, mlakih ljudi.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button