,,Zločin i kazna” – vrsta romana i elementi modernizma i realizma

Jedan od najpoznatijih romana F. M. Dostojevskog Zločin i kazna, sa razlogom je zadržan u školskim lektirama do danas. Iako je, po književnoumetničkom kvalitetu nekoliko stupnjeva ,,ispod” Braće Karamazovih, postoje razlozi zbog kojih se baš Zločin i kazna obrađuje u školi. Naime, ovaj roman, osim očitog obima, se od Braće Karamazovih odvaja i po ,,pitkijoj” priči kojom dominira kriminalistička potka iz perspektive zločinca. Takođe, adolescentima su bliži problemi koje otvara pomenuti roman, od onih koji muče već odrasle ljude, kakva je situacija u Karamazovima.

Osim toga, roman Zločin i kazna u svojim slojevima krije različite tajne. On sabira uticaje koje je Dostojevski ,,pokupio” od drugih autora, epoha i tradicija. Sa druge strane, delo i samo pravi prekretnicu u istoriji svetske književnosti i postaje i samo uticaj, tradicija i pseudoepoha.

Pisac i buntovnik

Dostojevski je imao buran i neobičan život. Međutim, ono što je bitno uticalo na njegov spisateljski identitet je momenat kada je izbegao smrt. Naime, zbog svojih revolucionarnih ideja nije bio omiljen kod vlasti. Jednom prilikom je čak bio osuđen na kaznu smrti streljanjem. Bio je izveden pred streljački vod, ali je odluka naglo povučena, te mu je život pošteđen.

Taj momenat je predstavljao prekretnicu u psihologiji pisca, te on često stremi ka opisivanju prevrata ljudske duše, bilo da je u pitanju okretanje ka Bogu ili ka poroku. Osuđen je na služenje kazne u Sibiru, što je, takođe, obeležilo njegovo stvaralaštvo. Mnoga njegova dela se baziraju na psihologiji bivših ili budućih prestupnika i zatvorenika. Zbog toga je bio omiljen među najnižim društvenim slojevima.

Zločin i kazna – tipologija romana

Likovi romana Zločin i kazna su izuzetno slojeviti i raznovrsni. Međusobno su isprepletane njihove sudbine i oni međusobno utiču na ponašanje jedni drugih. Takvoj postavci ,,pozornice” doprinosi višestruka slojevitost samog misaonog sveta dela.

To bi značilo da ne možemo jednostavno odgovoriti na pitanje ,,Kojoj vrsti/žanru pripada ovaj roman”, već da bismo morali da navedemo nekoliko različitih vrsta. Svaka od njih je podjednako zastupljena i za postojanje svake od njih imamo jake argumente.

Filozofski: jasno je da roman ima filozofsku podlogu. Čitava Raskoljnikovljeva teorija o natčoveku, o Napoleonima i vašima razvija ozbiljan filozofski dijalog. Naznaku takvog dijaloga imamo u raspravi sa Porfirijem Petrovičem, koji je kroz nju uspeo da zaključi da je Raskoljnikov na neki način upleten u ubistvo starice. Takođe, kroz unutrašnje monologe možemo uočiti nekoliko problemskih tačaka Raskoljnikovljeve ličnosti, kao i pronaći elemente današnjeg egzistencijalizma.

Kriminalistički: druga dominantna i uočljiva sfera romana je kriminalistička potka. Ako odlučimo da samo pratimo nit rasplitanja ubistva, imaćemo interesantno delo sa adekvatnim početkom, sredinom i krajem. Elementi tipične krimi priče, gde su upleteni predator-ubica, žrtva i istraga, su pospešeni neprekidno prisutnom napetošću. Ono što je specifičnost ovog romana je to što čitalac na samom početku zna ko je ubica.

Psihološki: Dostojevski je u roman uspeo da utka rađanje, razvijanje i izvršavanje ideje o zločinu. To je sve propraćeno detaljnim prikazom psihologije glavnog junaka i njegovih preobražaja, odnosno onoga što zločin uspe da napravi od čoveka. Tehnika unutrašnjeg monologa dominira većinom dela, posebno momentima u planiranju i izvršenju dela. Simbolično, nakon što spozna i prihvati svoju krivicu, svest izlazi ,,napolje”, odnosno postepeno se i unutrašnji monolog napušta.

Elementi realizma i modernizma u romanu

Zločin i kazna je roman koji trpi uticaje i od realističke i od modernističke poetike. One se međusobno ne isključuju, naprotiv, upotpunjuju se i stvaraju jedinstveno delo.

Osobine realističke poetike

Junak, u ovom slučaju Raskoljnikov, pokazuje čvrstu volju za društvenom afirmacijom. To bi značilo da on, kao siromašni pripadnik društva, biva procenjivan samo i isključivo kroz svoj finansijski status. Mi kao čitaoci saznajemo da je on izuzetno uspešan student prava, da govori nekoliko jezika, da je inteligentan, ali da svakako živi na rubu egzistencije.

Fabula je, kako obično biva u realističkim delima, čvrsto i hronološki postavljena. Događaji su uzročno-posledični. Pripovedanje je u 3. licu, a duboko je izražena kritika društva. Po ovim stavkama, delo je u nekoliko segmenata slično Balzakovom ,,Čiča Goriju”.

Ono što se najlakše uoči prilikom analize realističkog dela je da su prisutni detaljni opisi enterijera i eksterijera, unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Deskripcija je u realizmu funkcionalna: to znači da prostor pokazuje kakav je junak koji u njemu živi. Na primer, soba u kojoj je živeo Raskoljnikov je opisivana kao sanduk, kovčeg, mesto gde obitava mrtvac.

Modernistički elementi

Glavni problem koji Raskoljnikov oseća je potraga za sopstvom, za identitetom. U toj potrazi, junak se otuđuje od sveta. On je presekao sve veze sa porodicom, prijateljima i okruženjem. Takođe, Raskoljnikov ne zna koliko je tačno vremena prošlo otkako je upao u bunilo, a ne zna ni čitalac, što znači da se uvodi kategorija subjektivnog vremena. To znači da se vreme više ne sagledava objektivno, nego onako kako ga vidi junak.

Još jedan od bitnijih elemenata modernizma je prikazivanje unutrašnjeg sveta junaka. Halucinacije, bunilo, anksioznost, griža savesti, strah, sveukupne nesvesne čovekove radnje se sada opisuju i stavljaju u književno delo. To dovodi do pojave novih stilskih postupaka, kao i uvođenja novih pripovedačkih oblika, ali mnogo kasnije od Dostojevskog.

Na YouTube-u možete pronaći film ,,Zločin i kazna” na ovom linku.