Koliko puta ste čuli da je ljubomora dokaz ljubavi? Možda ste i sami tog mišljenja, jer ako nam je do nekoga stalo, ljubomora mora da bude prisutna, zar ne? To je način da nekome stavimo do znanja da nam nije svejedno, da zaista volimo. Ali, koliko je to zapravo tačno?
Sigurno ste se našli u situaciji da je vaš partner ljubomoran zbog odredjene stvari. Razmislite kako ste se osećali. Verovatno ste pomislili da nema poverenja u vas, možda ste čak pomislili da je posesivan, da vas bez osnova optužuje ili vas je obuzeo osećaj nelagodnosti jer učestvujete u raspravi gde ste, u očima partnera, očigledno krivi. Nikada ljubomora u nama ne budi osećaj sreće, sigurnosti i ljubavi. Baš čudno, zar ne?
Ako je ljubomora dokaz ljubavi, zašto je tako neprijatna? Zašto utiče negativno na nas? Zašto je deo rasprava koje prelaze u svadju i koliko je takvih trenutaka u partnerskim vezama potrošenih na te svadje, umesto na lepe stvari?
Ljubav je mir.
U vezama gde vlada ljubav, vlada i sloboda. One su najbolje drugarice i ljubav bez slobode ne opstaje. Taj magičan tandem radja poštovanje i poverenje i oduzima životni prostor ljubomori.
Odakle uopšte potiče ljubomora?
Najveća je zabluda da je za našu ljubomoru kriva druga osoba zbog nečega što je uradila. Ali razmislite, kako može neko drugi biti odgovoran za nešto što se razvija u nama, za nešto što MI osećamo? Nikad nije do toga šta je neko drugi uradio, već do toga kako mi to prihvatamo. Zašto nešto prihvatamo na odredjen način, predmet je dublje analize ali što se tiče ljubomore, osećamo je iz dva razloga.
Nesigurnost
Nismo nesigurni zbog partnera. Nesigurni smo u sebe. Kao ljudi funkcionišemo na osnovu dve emocije, a to su ljubav i strah. Ljubomora je proizvod straha, i to straha od gubitka. Volimo i želimo voljenu osobu da sačuvamo, sasvim prirodan poriv. No, alati su nam pogrešni. Ljubomora pokazuje da nismo sigurni da možemo sačuvati ljubav, da je možda ne zavredjujemo, nismo dovoljno dobri, lepi, pametni. Sumnjamo u sopstvenu sposobnost voljenja. Jer, u suprotnom, mi bi u odredjenim momentima, umesto ljubomore koristili druge alate.
Griža savesti
Uvek polazimo od sebe. Kad osetimo ljubomoru, mi zapravo osetimo sebe u situacijama u kojima se naš partner nalazi i razmišljamo i delujemo svojim mozgom, vidimo potencialne opasnosti i znamo kako bi MI reagovali. I za sve to okrivimo partnera. Zar nije ironično? Ljubomorom zapravo skrećemo pažnju na sebe.
Koliko samo znate slučajeva kad momak devojku konstantno optužuje da mu je neverna ili motri na svaki njen pogled i korak, a on je taj koji švrlja, izlazi, flertuje i lepo se provodi sa drugim devojkama? Zato, oprezno, ljubomora vas može lako odati i svedočiti o tome šta su vaši gresi.
Osobe koje su ljubomorne često kažu: »Takva mi je priroda, ja ne mogu protiv toga.« Ako ste se pronašli, imajte na umu da nas uvek oblikuju iskustva, pa i naš karakter. Niko se nije ljubomoran rodio. Deca se često sa ljubomoro, po prvi put sretnu kad moraju da dele stvari sa drugim detetom, kada dobiju batu ili seku pa dele roditeljsku ljubav, kada žele igračku drugog deteta itd.. I, gotovo svi roditelji deci pokušavaju da približe to deljenje kao dobru stvar, kao važnu lekciju života.
Poznajete li roditelja koji je podržavao ljubomoru i sve ostale negativne emocije koju idu u korak sa njom, poput ljutnje, besa, agresije? Ne, naravno, jer ne želimo da nam deca odrastaju na taj način.
Sve što smatramo da je deo naše prirode, samo je karakterna navika sa kojom smo srasli. Dobra vest je da nema te navike koju ne možemo eliminisati ako nadjemo njen uzrok, ako se suočimo sa ranom ili traumom iz prošlosti. Suočavanje sa problemom je prvi i najveći korak do isceljenja.
Primer: Mlad momak, 17 godina, po prvi put u ozbiljnoj vezi. U početku je sve bajno, ali ubrzo shvata da njegova devojka ima porodicu, prijatelje, neke svoje aktivnosti i da on nije deo svega toga, da nije prisutan u svakom deliću njenog života. Ljubomoran je na svaki minut njenog vremena koji je posvećen drugima. Ljubomoran na sve što je samo njeno, čak i na roditelje, na njene hobije. Oseća da gubi kontrolu i pokušava da je izoluje od svega, govoreći joj: »ako me zaista voliš, nećes otići na kafu sa drugaricom, spavaćeš kod mene, odreći češ se ovoga ili onoga itd…« Tražio je od nje da mu ljubav dokazuje tako, što će se odreći svemu što nije njemu po volji.
Nije mu mogla ugoditi, iako je slepo ispunjavala sve njegove želje. Uskoro nije bilo dobro kako se obukla ili našminkala, optuživao je da flertuje, gleda druge momke iako se ona trudila da gleda u pod.
Posle godinu dana veze ubio je svaki atom ljubavi u njoj i izgubio ju je. Javio joj se posle 10 godina. Želeo je da mu oprosti i da joj objasni zašto je bio takav. Rekao joj je:
,,Znaš, konačno sam shvatio. Kad sam bio mali, imao sam samo mamu, ja sam bio ceo njen svet a ona moj. I svaki put kada bi želela da je poslušam ili uradim nešto, ucenjivala bi me pretnjom da će me ostaviti, da će samo otići. I ja sam, prestravljen od straha, uvek slušao, bojao sam se da ću je izgubiti, da ću ostati sam. I taj strah me mučio i u našoj vezi i radio sam sve, da se to ne desi, da me nikada ne ostaviš. Svaki dan sam živeo u tom strahu. Sada znam da sam te upravo zbog toga izgubio. Ne zato jer bi ti to poželela, već zbog sopstvenog straha. Radio sam sve ono čime se služila moja mama, jer za mene je to bila ljubav, nisam znao bolje. Sada znam.”
Osvestio je problem, suočio se sa ranama iz prošlosti i danas može da se prepusti ljubavi, bez straha. Oslobodio se karakterne navike koja je terala ljubav daleko, daleko od njega.
Zašto je ljubomora ubica ljubavi?
Zato jer je opasna. Zamislite da morate u borbu, nenaoružani, ne znate ni zašto ili protiv koga se borite. Onda ispred sebe ugledate protivnika, vašeg partnera i on u ruci drži pištolj uperen u vas, a za pojasom mu nož. Čudite se, ne znate šta se dešava, pitate se šta ste skrivili. Kažete mu da ga volite, a on vama uzvrati: ,,volim i ja tebe, najviše na svetu, ali moram upotrebiti pištolj!”
Ljubomora je taj pištolj. Oružje koje nekome daje osećaj moći i kontrole, a drugu osobu ranjava. I tu nema ljubavi koja preživi, nemoguće je.
Ako odemo još korak dalje, da vidimo kod koga je to ljubomora uvek prisutna i u kakvim situacijama, možemo se dobro zamisliti, pa čak i uplašiti. I to je možda dobra stvar. Naime, svi se susrećemo sa crnom hronikom, namerno ili slučajno. U moderno doba vesti stignu do nas i kad ih želimo izbeći. Statistike po pitanju nasilja u porodici su jezive, svedočimo tome prilično često i ishod je prečesto tragičan. Ogroman broj žena umire zbog nasilnog partnera, a deca ostaju bez roditelja i kroz ceo život uče kako se boriti sa traumama. Mnoge žene trpe psihičko nasilje koje je često samo uvod u fizičko. I u svim slučajevima, bez izuzetka, nasilnik je pored svih ostalih osobina, posedovao i ljubomoru. Ona ne može da izostane.
Još uvek mislite da je ljubomora dokaz ljubavi?
Ljubav je slobodna, ona negde ili diše punim plućima ili ne. Ne može ništa na pola, sve ili ništa. Kad se umeša ljubomora, možemo sebe zavaravati da živimo u takvoj ljubavi ali koliko možemo biti zaista sretni, ako je samo održavamo na aparatima ili još gore – zadovoljimo se time..
I za kraj, ako pomislite da osobama koje nisu ljubomorne nije stalo do vas, zapamtite: upravo je ljubomora znak da osobi nije stalo. Svako ko vas istinski voli, želi da budete slobodni.
Ljubomora nije ljubav.
Ljubav je sloboda. Ljubav je mir.
