Nikad odsutna, ali, ipak, sve češća i učestalija pojava u školi je pojava vršnjačkog nasilja. Mnogi faktori utiču na ovaj opasni fenomen. Vršnjačko nasilje nema samo jedan izvor, ne može biti rezultat samo jednog faktora, već je to skup različitih društvenih, psiholoških i emocionalnih uticaja. Prevencija nasilja, ali i pronalazak pravog rešenja kada se ono uoči, je ključni element za sprečavanje daljeg produbljivanja problema.
Bilo da ste prosvetni radnik, roditelj ili bliski član porodice, neophodno je da naučite da prepoznate potencijalne znake vršnjačkog nasilja.
Prepoznajte vršnjačko nasilje
Problem današnjice je činjenica da roditeljsku pažnju često okupiraju problemi nevezani direktno za decu. Često su im na umu, prvenstveno, finansijski problemi, koji utiču na svakodnevno raspoloženje i stvaraju određene egzistencijalne probleme. Fokusiranje na neisplaćene kredite ili poslovne prilike u današnje vreme je neophodno. Međutim, često se desi da zbog toga zanemarimo najmlađe ukućane, one kojima je pažnja najpotrebnija.
Deca su do punoletstva u različitim fazama razvoja. Sve te faze nose uspone i padove, pa je detetu neophodno pružiti osećaj razumevanja i sigurnosti. Ukoliko ne obratimo pažnju na promene u ponašanju, može se desiti da nam promakne problem sa kojim se dete suočava. Takvi problemi mogu ići iz detetovog okruženja, prvenstveno školskog. Potreba za socijalnom afirmacijom i pripadanjem grupi se pojavljuje kao fenomen već u najranijim danima. Zbog toga je prisutno 1. odbacivanje onih koji nisu unutar neke grupe 2. šikaniranje i samih pripadnika grupe.
Vršnjačko nasilje – tipovi
Da bi se na pravi način ustanovilo kakvu vrstu problema ima dete sa vršnjacima, prvo je neophodno istaći kakve sve vrste nasilja postoje.
- Verbalno nasilje, kao jedna od najučestalijih i ,,najblažih” kategorija. Iako je nezahvalno govoriti o ,,težini” nasilja, verbalno nasilje je vrsta čije posledice je najjednostavnije sanirati. Ono predstavlja vređanje i šikaniranje, bilo ono pismenog ili usmenog tipa. Ova vrsta nasilja izaziva stes kod žrtve, ali za onog ko je upotrebljava može predstavljati potencijalni obrazac ponašanja. U slučaju da primeti da uvrede postižu željeni rezultat, takvo rešenje može postati često.
Važno je napomenuti da je neophodno raditi i SA DETETOM KOJE JE SKLONO SPROVOĐENJU NASILJA. Često se pažnja obrati isključivo na dete koje nasilje trpi. To je velika greška: u većini slučajeva su deca koja sprovode nasilje i sama žrtve nekog oblika zlostavljanja. To ne treba zaboraviti.
- Socijalno nasilje predstavlja ciljano izopštavanje pojedinca iz društva. Neophodno je razlikovati bezazleno tračarenje od ciljanog, zlonamernog, širenja lažnih ili neproverenih informacija. Cilj prvih može biti bezazlen, a drugih da se nanese emocionalni bol drugoj osobi. I verbalno i socijalno nasilje je prisutnije kod ženskih, nego kod muških grupa. Takođe, češće je i usmereno ka ženskim, nego muškim pojedincima. Zlonamerni tračevi su često osvetnički orijentisani, da bi se određena osoba izbacila ili izolovala iz društva. Na taj način se direktno nanosi emocionalni bol i šteta pojedincu, što dovodi do socijalne neuklopljenosti. Izolovati dete u osetljivim godinama dovodi do trajnih posledica.
- Fizičko nasilje: tuče ili seksualni napadi. Najteži oblici nasilja predstavljaju fizičko obračunavanje, u najekstremnijem slučaju-seksualno uznemiravanje. Fizički obračuni, počevši od najbezazlenijih tuča do teških napada, prvenstveno su povezivani sa muškim grupama. Na taj način se pokazivala fizička dominacija u grupi. Međutim, skorija istraživanja pokazuju da su sve učestaliji obračuni i ženskih članova unutar ženskih grupa. Seksualno nasilje, osim što predstavlja devijantno ponašanje na kome treba raditi sa stručnim timom, takođe predstavlja ekstremni dokaz dominacije. Često je onaj ko sprovodi ovu vrstu nasilja i sam žrtva ili pomatrač takvog ponašanja, te takvo ponašanje smatra ispravnim.
- Sajber nasilje (Cyberbullying) je najsavremeniji oblik nasilja. Nasilje se sprovodi preko internet sadržaja i među najmlađim generacijama je i najzastupljenije. Na neki način predstavlja ,,rođaku” socijalnog nasilja, s tom razliko što se tračevi prenose online. Sada se razvijaju ,,hejterske”/,,mrziteljske” grupe i ,,cancel” kultura, koja podrazumeva ,,zaboravljanje” ili ,,otpisivanje” pojedinaca iz grupe. To bi značilo da je pojedinac potpuno isključen iz svih dešavanja u školskoj okolini, čime se nanosi velika emocionalna šteta. Osim toga, može se desiti i suprotna stvar: na različitim društvenim mrežama plasirati sadržaj o pojedincu, bez njegovog znanja.
Često dolazi do tinejdžerske ,,osvetničke pornografije”, ilegalnog snimanja devojčica u svlačionicama i kasnijeg distribuiranja tih sadržaja na internet. Neophodno je obratiti pažnju na bilo koji znak koji potencijalno ukazuje na ovu vrstu zloupotrebe i uključiti inadležne organe u ekstremnim slučajevima. Više o ovome saznajte na https://www.unicef.org/serbia/zaustavimo-digitalno-nasilje
Uloge
Unutar svakog društvenog sistema postoje uloge, pa tako ni učeničke grupe nisu izuzetak. Borba za dominacijom i isticanjem je sveprisutna, pa do nasilja često dolazi tim povodom. Postoje tri tipa uloga unutar nasilja: onaj koji sprovodi nasilje, žrtva/trpilac nasilja i posmatrači.
One koji sprovode nasilje ne treba nazivati ,,nasilnicima”, jer ne smemo gubiti iz vida da su to deca, potencijalno i sama žrtve nasilja! Često imaju potrebu da se istaknu, a misle da će sprovođenje nasilja izazvati divljenje kod vršnjaka. Ovakva želja pokazuje da osećaju da nisu poštovani i cenjeni. Smatraju da se poštovanje ,,zaslužuje” nasiljem, te misle da ga tako i dobijaju.
Taj stav je sam po sebi signal da je dete na neki način zapostavljeno od strane roditelja ili izloženo takvom roditeljskom ponašanju. Moguće je da posmatra neadekvatan međusobni odnos roditelja ili da i samo trpi neku vrstu omalovažavanja, pa to ponašanje reflektuje na vršnjake.
Zbog toga, kada se nasilje desi, neophodno je u rešavanje problema uključiti i onog ko je nasilje sproveo.
Žrtva, odnosno, trpilac nasilja je osoba ka kojoj je nasilno ponašanje usmereno, sa ciljem da joj se nanese emotivni ili fizički bol. Isto kao što sprovođenje nasilja može dovesti do naučenog modela ponašanja, tako i njegovo trpljenje ima iste posledice. Žrtva vršnjačkog nasilja može misliti da je takvo ponašanje neophodno. Na taj način se stvara potencijal za trpljenje i u budućnosti: od partnera, poslodavca itd. Neophodno je deci koja su žrtve nasilja prvenstveno objasniti da to NIJE prihvatljivo ponašanje.
NE SME SE, NI PO KOJU CENU, UMANJIVATI BOL DETETA. Rečenice poput ,,Ti se njemu samo sviđaš, pa ne zna kako da ti priđe”, ,,Pusti ih, pravi se da ne vidiš”, izneveravaju detetovo poverenje. Detetu ne sme da se uskrati osećaj razumevanja i sigurnosti, a ovakav pristup bi do toga mogao dovesti. Vršnjačko nasilje ne prestaje samo od sebe, već se njegov intezitet povećava.
Posmatrači imaju bitnu ulogu u sprovođenju nasilja. Naime, često su oni i sami razlog za nasilje: posmatrači predstavljaju ,,publiku”. Često iz straha od napadača, posmatrači ne reaguju ni na koji način. Međutim, upravo ta pasivnost doprinosi učestalijim napadima. Pored toga, često i sami posmatrači postanu napadači, jer agresivno ili nasilno ponašanje nije sankcionisano. Na taj način deca misle da je to put ka nagradi, odnosno ka željenom cilju.
Neophodno je naučiti decu da je I NEREAGOVANJE NA NASILJE-UČESTVOVANJE I ODOBRAVANJE. Deca često umeju da spiraju odgovornost sa sebe rečima ,,nisam ja ništa uradio, samo sam bio tu”. U slučaju da se ne oseća sigurno da direktno istupi, dete treba da SE OBRATI STARIJEM ODGOVORNOM LICU-profesoru, pedagogu, roditelju.
U slučaju da primetite da se inače živahno dete primirilo, da je nezainteresovano ili da je povučeno, neophodno je da reagujete. Naravno, ne znači da je svaka dečija promena pokazatelj nasilja, ali bitno je da dete zna da ga pratite i brinete o njemu. Detetu, ma koju ,,ulogu” u konfliktu i problemu da ima, morate pružiti SIGURNOST I RAZUMEVANJE. Konflikt se rešava sa svim trima stranama, ne samo sa jednom: neophodno je da odrasli posreduju u dijalogu. Prvenstveno, treba rešiti problem između ,,zaraćenih” strana i videti šta je uzrok takvom ponašanju. Kasnije, učenicima koji su posmatrači, objasniti da je i takav akt-odabir strana.
Učenici koji trpe nasilje moraju se osećati sigurno i shvaćeno. Sa grupom iz koje su izolovani neophodno je raditi na uspostavljanju poverenja i kvalitetne komunikacije.
Zaustavimo vršnjačko nasilje zajedno!