Snaga reči čak i gvozdena vrata otvara. Ipak, ukoliko nisu pažljivo odabrane, reči mogu srušiti mostove, preseći veze, naneti bol. Mada je svaki čovek barem jednom u životu posvedočio njihovoj stvaralačkoj ili destruktivnoj moći, većina ljudi nije u potpunosti svesna uticaja koji izgovorena reč ima na čoveka, prirodu i okruženje. Zahvaljujući istraživanjima japanskog naučnika pod imenom Masuru Emoto, snaga reči naučno je dokazana 1998. godine.
Ko je bio doktor Masaru Emoto?
Doktor Masaru Emoto bio je japanski naučnik, jedan od najznačajnijih istraživača vode i prvi koji je izneo revolucionarnu ideju da ljudske misli i namere utiču na materijalni svet. Preko 20 godina vršio je naučna istraživanja o promeni strukture molekula vode pri izloženosti rečima, mislima, zvucima i namerama, pritom došavši do veoma interesantnih saznanja.
Snaga reči i ,,Poruke sakrivene u vodi”
Rad doktora Emotoa dokumentovan je u Njujork tajmsovom bestseleru pod nazivom ,,Poruke sakrivene u vodi”. U svojoj knjizi, Emoto prilaže fotografije rezultata ispitivanja vršenih uz pomoć tehnike analize magnetnom rezonancom, kao i tehnike high-speed fotografije. Naime, doktor Emoto je u svojim istraživanjima kapi vode stavljao u petrijeve šolje i zamrzavao ih. Zaleđene kristale je uvećavao pod mikroskopom od 200 do 500 puta, a zatim ih fotografisao.
Eksperiment sa vodom
Prvi zaključak do kojeg je došao jeste da čista, izvorska voda formira kristale pravilnog oblika, dok zagađena stvara kristale razbijene strukture. Oduševljen otkrovenjem da voda ima sposobnost da pamti i apsorbuje informacije iz okruženja, doktor Emoto je nastavio svoja ispitivanja.
Čistu destilovanu vodu stavio je u nekoliko epruveta i na svaku od njih je zalepio različite etikete. Natpisi su uključivali izraze poput ljubav i zahvalnost, mir, hvala ti, večnost, ali i gadiš mi se, mrzim te, rat i zlo. Uzorci vode na kojima su bile zalepljene nežne reči, stvorili su neverovatno lepe kristale, pravilnog oblika. Uzorci vode koji su bili izloženi grubim rečima formirali su kristale amorfnih, razjedinjenih struktura. Slični rezultati dobijeni su i kada je voda bila izložena različitim vrstama muzike. Pri izloženosti agresivnim zvucima, poput hevi-metala, voda je stvarala nedefinisane i neprivlačne kristalne strukture. Oni uzorci vode kojima je puštana nežna i prijatna muzika, stvarali su skladne, lepe, pahuljaste oblike.
Još jedno Emotovo istraživanje vezano za molekule vode dokazalo je i blagotvorni uticaj molitve. Naime, uzorci vode uzeti ih zagađenih reka i jezera, pod mikroskopom otkrili su zamućene, veoma ružne strukture. Nakon što su bile izložene jednočasovnoj molitvi, njihov izgled se značajno promenio – njihova struktura postala je čistija i definisanija.
Dokazano je da ružna reč vrši uticaj enormnih razmera na samo jednu kap vode! Ako ovom saznanju dodamo i činjenicu da voda čini čak 70 procenata tela odrasle osobe, kao i 70 procenata površine zemlje, naučna istraživanja doktora Emotoa dobijaju još veći značaj.
Snaga reči i eksperiment sa pirinčem
Snaga reči još jednom je dokazana neobičnim eksperimentom doktora Emotoa. U ovom slučaju, naučnik se, pored vode, poslužio i pirinčem.
Stavio je pirinač u tri staklene čaše, a zatim ga je u potpunosti utopio u vodu. Eksperiment je trajao 30 dana. Naime, doktor Emoto je svakodnevno prilazio stolu na kom su stajale čaše i obraćao se svakoj pojedinačno. Prvoj bi, na japanskom, rekao ,,hvala”. Drugoj bi kazao ,,ti si idiot”, dok je treću čašu u potpunosti ignorisao.
Mesec dana kasnije, pirinač kojem se svakodnevno ,,zahvaljivao”, fermentisao je i počeo je da odaje veoma prijatan miris. Pirinač koji je bio izložen vređanju poprimio je izrazito crnu boju, dok je ,,ignorisani” pirinač bio prekriven buđi.
Nakon sprovedenog istraživanja, doktor Emoto objasnio je važnost nežne i prijatne komunikacije sa decom, kao i nužnost brige o deci uz veliku pažnju i posvećenost. Kao što je slučaj sa pirinčem, ljubav i zahvalnost će i na decu nužno izvršiti pozitivan uticaj. Najinteresantnije zapažanje jesto to da je upravo pirinač koji nije dobio nikakvu pažnju bio onaj uzorak koji je pretrpeo najgore posledice.
