Da li ste nekada osetili da vam je, nakon teškog dana, prosto laknulo nakon dobrog i obilnog obroka? Da li ste nekada lečili raskid sa partnerom utapanjem u hrani ili sladoledu? U slučaju da jeste, znate kako se oseća osoba koja boluje od kompulsivnog prejedanja. Takođe, znate i da to nije, jednostavno, alavost, nego više od toga. U slučaju da, ipak, niste bili u ovakvim situacijama, onda ste na pravom mestu. Videćemo šta je to kompulsivno prejedanje, kako se razlikuje od alavosti ili, prosto, gurmanluka, ali i kako da ga prepoznamo u svojoj okolini.
Šta je kompulsivno prejedanje?
Kompulsivno prejedanje (Binge Eating Disorder-BED) predstavlja jedan od poremećaja u ishrani. Pod poremećajima u ishrani se smatraju različita emocionalna oboljenja koja se manifestuju kroz ishranu. Primetićete podvučenu reč EMOCIONALNA. To nije slučajno. Naime, i bulimija i anoreksija, dve opozitne strane u odnosu na kompulsivno prejedanje, predstavljaju emocionalni odgovor osobe da određenu situaciju. Unošenjem ogromnih količina hrane (kao u slučaju opsesivnog prejedanja) ili premalih (anoreksija), pojedinac pokušava da prevaziđe određenju psihičku ili emotivnu blokadu.
Kompulsivno prejedanje predstavlja nekontrolisano unošenje hrane, čak i u situacijama u kojima osoba ni nije gladna. Razlikuje se od bulimije po tome što izostaje nasilno ili nenasilno izbacivanje hrane. Anoreksiju, sa druge strane, karakteriše izostanak želje ili unosa hrane, a nekada čak i fobija od hrane.
Kod šablonu ponašanja prilikom kompulsivnog prejedanja se uočava izvesna cikličnost, koja pacijentima koji od ove bolesti pate otežava oporavak. Osećaj nezadovoljstva i lišenosti(1) vodi do snažnog poriva za jelom (2), prejedanje do bola (3) dovodi do osećaja stama, stida i gubitka kontrole. Kombinacija tih emocija dovodi do ,,okretanja novog lista”, odnosno do pokretanja dijeta, koje, opet, dovode do osećaja lišenosti i nezadovoljstva.
Kompulsivno prejedanje i gojaznost
Nakon nekog vremena, osoba shvati da se fizički izmenila: glavni pratilac kompulsivnog prejedanja je gojaznost. Zapravo, one su toliko usko povezane, da se ne zna da li gojaznost prouzrokuje kompulsivno prejedanje, ili prejedanje prouzrokuje gojaznost. Generalno su osobe sklone preteranom uživanju u hrani sposobne da za tu hranu vežu određeni osećaj utehe. Međutim, to ne znači da je svaki gurman ima poremećaj u ishrani.
Kako prepoznati kompulsivno prejedanje
Simptome kompulsivnog prejedanja možda nećete direktno uočiti kod nekog ko pati od njega. Prvenstveno, takvo ponašanje osobe koje pate od ovog poremećaja smatraju izuzetno sramotnim, zbog čega jedu u tajnosti. Takođe, smatraju i kao znakom slabosti, jer je često uključeno i nesvesno jedenje. To je ono što se kod nas zove ,,čalabrcnuti, ćopnuti, s nogu” i slično. Takvo jedenje se ne doživljava kao obrok, samim tim se ni ne registruje u glavi kao uzimanje hrane. Zbog toga, kada uhvate ,,sebe” u nesvesnom jedenju, ove osobe još izraženije osećaju stid, sram i bes.
Simptomi kompulsivnog prejedanja:
- za kratko vreme se konzumira mnogo hrane, iako nije prisutna glad
- nakon jela je prisutan ružan osećaj prejedenosti
- prisutno je izbegavanje da se jede u društvu ili pred drugima
- česte dijete
- jedenje u neobičnim delovima dana: preskakanje obroka ili kasno jedenje
- prepoznavanje problema, ali nemogućnost da se poriv zaustavi
Ako ste primetili da neko u vašoj okolini:
- ubrzano ili nekontrolisano dobija na kilaži
- izbegava pričanje o hrani ili konzumiranje hrane pred vama
- deluje nesrećno ili nezadovoljno
- često ide na rigorozne dijete, ali bez velikog uspeha
porazgovarajte sa njim i trudite se da ustanovite da li postoji rizik od kompulsivnog prejedanja. Nemojte ignorisati znake koje vam vaši bližnji šalju, možda baš vi budete osoba koja će im pomoći da prebrode ovaj poremećaj.
Posledice kompulsivnog prejedanja
Kompulsivno prejedanje ima mnogo uzroka, ali isto tako i mnogo posledica. Oni se svi spoje u jednom trenutku, te se ne zna koji je izazivač, a koji rezultat. Tako se uz ovaj poremećaj u ishrani (kao i uz većinu) vezuju depresija, anksioznost, napadi panike i visok nivo stresa. Njih je nekada teško ustanoviti jer se osobe trude da prikriju osećanja zbog stida i sramote, a nekada ni same nisu svesne da imaju problem.
Što se tiče fizičkih problema, oni su uočljiviji i lakši za detekciju jer su vidljivi. Gojaznost, problemi sa holesterolom i krvnim pritiskom, akne i rizik od dijabetesa, kao i gastrointestinalni problemi su propratna oboljenja kompulsivnog prejedanja. Još neka oboljenja su vezana za kompulsivno prejedanje:
- problemi sa nesanicom
- apnea u snu, kratak dah
- insulinska rezistencija (u najblažem obliku) ili dijabetes
- PCOS
Osim toga, sva ova oboljenja utiču na izgradnju samopoštovanja i samosvesti. Osobe koje su sklone prejedanju imaju jako nisko samopoštovanje i lošu sliku o sebi i o svom telu. Nemogućnost da se izbore sa porivom za jelom koji osećaju im dodatno srozava samopouzdanje i sebe vide kao slabiće, labilne i nepouzdane osobe. Zbog toga lečenje poremećaja u ishrani obuhvata ozbiljnu psihoterapiju, a ne samo poboljšavanje ishrane.
Kako se odupreti
U slučaju da ste uočili da imate ovaj problem, te da ste krenuli na psihoterapiju i počeli da menjate ishranu: BRAVO! To je najvažniji pomak u lečenju ovog problema: njegova detekcija i početak borbe. U slučaju da još skupljate hrabrost da krenete na psihoterapiju, znajte da vam nikako ne može odmoći, već samo pomoći da promenite kvalitet svog života.
U slučaju da osećate krizu, ili znate nekog ko boluje od ovog poremećaja i želite da mu pružite podršku u teškim trenucima, možete da:
Pozovete prijatelja: imajte uz sebe osobu od poverenja koja će vas saslušati u trenucima krize ili olakšati vam stres (ako imate prijatelja koji boluje od ovog poremećaja, budite baš vi ta osoba)
Pokrenete se: ako osetite negon za prejedanjem, idite do grada, prošetajte šumom, sedite na bicikl i provozajte se, počnite da vežbate. Bitno je da svoju energiju usmerite tako da prividno zaboravite na ,,lažnu” glad, odnosno na nagon koji vas vuče ka jelu.
Distrakcija: ako volite da gledate filmove, odlučite se za maraton ,,Gospodara prstenova” ili ,,Hari Potera”. Okupirajte se nekim horor ili misteri serijama, ili pak opuštajućim tinejdžerskim. Ako više volite da čitate, krenite u biblioteku. Ako je kasno uveče, odaberite neko nasumično slovo, npr. Z i počnite da čitate knjigu koja počinje tim slovom. Ukoliko ste ljubitelj baštovanstva, poriv za hranom možete suzbiti negom biljaka.
Nema mesta osudi! U slučaju da znate nekog sa ovim poremećajem, saveti poput ,,samo jedi manje”, ,,nemoj toliko da jedeš”, ,,jednostavno izbaci šećer/brašno” itd neće pomoći! Setimo se, kompulsivno prejedanje nije alavost, nego poremećaj.
Zabeležite emocije: vodite dnevnik u kom ćete opisati kako se osećate u tom trenutku i zbog čega. To će vam pomoći da uočite šablon, odnosno, da razumete u kojim tačno situacijama se javlja nagon. Ako ne volite da pišete, možete voditi i video dnevnike.
Redukujte stres: smatra se da je jedan od glavnih izazivača svih poremećaja u ishrani trauma koju osoba pokušava da potisne. Svaka stresna situacija sa kojom se ne izbori ,,kako treba”, u osobi sklonoj prejedanju aktivira osećaj koju je imala kada je trauma doživljena. Taj osećaj se ,,leči” hranom. Zbog toga je neophodno truditi se da se stresne situacije svedu na minimum i uočiti šta je to što nas dubinski povređuje dovoljno da se opet okrenemo hrani.
Ljubav i razumevanje: niste sami! Koliko god izgledalo kao da vas svi osuđuju, nije tako. Psiholozi širom sveta se bave konkretno poremećajima u ishrani. Važno je da znate da su i oni ljudi, imaju svoje karaktere i stavove. U slučaju da vam jedan psiholog ne odgovara, ne očajavajte! Pokušajte da nađete lekara koji će imati pravi pristup za vas. Ne odustajte od sebe! U slučaju da znate nekog ko ima ovaj poremećaj, neophodno je da mu pokažete poštovanje i ljubav, kao i podršku.
U prilogu možete pogledati video dnevnik osobe koja pati od kompulsivnog prejedanja:
