Motivi za laž

Naučeni smo da izbegavamo laganje i da se klonimo onih koji lažu. Ipak, svakome od nas se dešava da se poslužimo manjom ili većom laži u izvesnim situacijama. Zašto je to tako i koji su to najčešći razlozi koji nas navode da izaberemo laž umesto istine?

Laž radi izbegavanja kazne

Izbegavanje kazne je najčešći razlog zbog koga smišljamo male ili velike laži. U svim uzrastima, trudimo se da izbegnemo kažnjavanje, bilo da se radi o neurađenom domaćem zadatku ili kazni za prekoračenje brzine u vožnji. Kada su u pitanju ozbiljnije laži, postoji velika opasnost od izazivanja štete ukoliko se otkrije da smo lagali. Možemo upasti u probleme, bilo da se radi o poslu, novcu ili vezama. U takvim situacijama, dolazi do ispoljavanja promena u ponašanju koje vešt posmatrač može lako opaziti: promene facijalne ekspresije, neobičan govor tela, izmenjen glas ili način izražavanja. Pretnja da ćemo pretrpeti neku štetu ukoliko budemo uhvaćeni u laži sa sobom nosi i emocionalni teret koji dovodi no nevoljnih promena u ponašanju. Ove promene nas odaju. Sitne laži kod kojih nije toliko važno da li će biti otkrivene obično se sa lakoćom iznose i ne dovode do ovakvih promena koje se mogu opaziti.

Laž radi zaštite bliske osobe

Pružiti zaštitu nekome da izbegne kaznu je drugi najčešći razlog zbog čega ljudi lažu. Ne želimo da naš prijatelj, partner ili kolega budu kažnjeni, i zbog toga smo spremni da stanemo u njihovu zaštitu, čak i onda kada ne odobravamo ono što su učinili. Društvo ima ambivalentan stav prema ovakvim lažima. Kada policajac odbije da svedoči protiv svog kolege koji je prekršio zakon, poštujemo njegove motive da zaštiti kolegu, ali mnogi bi rekli da je u toj situaciji poželjno reći istinu. S druge strane, koristimo izraz “cinkaroš” koji pogrdno govori o onima koji izdaju svoje saradnike i prijatelje. Upravo je ovaj ambivalentan stav i razlog zbog čega postoji opcija anonimnog prijavljivanja zločina ili bilo kakvog kršenja zakona. Anonimnom prijavom je moguće prijaviti nečije loše postupanje bez opasnosti od trpljenja posledica kao što je gubitak reputacije ili ugrožavanje lične bezbednosti.

Laganje radi zaštite sebe

Još jedan motiv za govorenje laži je zaštita sebe i sopstenih interesa. U ovim slučajevima, dešava nam se da lažemo i onda kada nismo prekršili nijedno pravilo, ali smo se našli u nekoj situaciji koja nas može ugroziti. Primer ovakve laži je dete koje je samo kod kuće i, nakon što stranac zakuca na vrata, izgovara laž da tata spava u drugoj sobi. Iako dete nije učinilo ništa pogrešno, ono ima potrebu da slaže da bi sebe zaštitilo. Ovakve laži su česte i obično na njih društvo gleda blakonaklono.

Laganje radi zaštite privatnosti

Ponekad lažemo zato što ne želimo da otkrivamo svoju intimu. Recimo, tinejdžerka koja na majčino pitanje: “S kim si to razgovarala telefonom?” odgovara: “Sa drugaricom”, iako je istina da je pričala sa momkom koji je pozvao na sastanak, čini to zbog toga što svoju privatnost želi da sačuva za sebe.

Laganje je uzbudljivo

Postoje ljudi koji lažu iz zadovoljstva. Prija im osećaj koji imaju kada prevare lakomislenog sagovornika. To im uliva osećaj moći i dominacije. Kroz testiranje granica drugih, raste osećaj moći kod onog koji uspeva da se izvuče s lažima. Oni ljudi koje laganje uzbuđuje, ne osećaju nikakav strah kada to rade jer ne postoji emocionalni teret koji ih nagoni na laž. Oni su vođeni prostim uzbuđenjem koje ih ispunjava i zato se njihove laži teško opažaju.

Laž zbog izbegavanja sramote

Osećaj stida i izbegavanje sramoćenja pred drugim ljudima je još jedan čest motiv izmišljanja laži. Dečak kome su mokre pantalone jer se upiškio, izmisliće da je prosuo vodu na sebe da bi izbegao sramoćenje u društvu. Ovakve situacije dešavaju se u svim uzrastima, mada su češće kod dece. Izbegavanje sramote je čest razlog koji leži iza malih, svakodnevnih laži. Ljudi će često lagati da bi se lakše nosili sa nelagodnim situacijama u društvu.

Laganje iz ljubaznosti

Laganje iz ljubaznosti i obzira prema drugima je česta, gotovo svakodnevna pojava. To su sitne laži kojima se svi služimo i koje se možda i ne mogu nazvati lažima u pravom smislu te reči. Recimo, kada iz ljubaznosti pohvalimo nečiju novu frizuru iako nam se ne dopada. Pravila lepog ponašanja nalažu da je u takvim situacijama poželjno izustiti laž ili, makar, izbeći istinu, ukoliko bismo njome povredili sagovornika.

Ovo su neki od najčešćih motiva za laž, ali sigurno ih ima još mnogo. Da li ste se nekada zapitali kada i zbog čega se vi služite lažima?