Deca kroz igru, osim što se zabavljaju, upoznaju svet oko sebe. Igra im pomaže da razviju samopouzdanje, stiču veštine komunikacije, ali i saznanja o svom okruženju. Kako deca rastu, tako se i njihove igre menjaju i usložnjavaju. Kroz igru se razvijaju pamćenje, opažanje i mišljenje. Uči se prepoznavanje i ispoljavanje emocija, stupanje u socijalne interakcije i vođenje računa o drugima.
Uloga odraslih u procesu igranja od ogromnog je značaja. Kreiranje okruženja koje je podstičuće za decu, kao i sticanje saznanja o razvoju deteta i važnosti igre za pravilan psiho-fizički razvoj, izazovan su zadatak. Zato je nužno još od rođenja posvetiti veliku pažnju ovom segmentu života deteta. Presudan je angažman odraslih u organizaciji takozvanih strukturisanih igara kao što su, recimo, razni kvizovi, društvene igre, ples i sport.
Važni su i u nestrukturisanim igrama gde deca crtaju, oblikuju plastelin, grade kućice od jastuka, ali kao posmatrači i povremeni pomagači. Takođe, ovakve igre će decu odvratiti od prekomernog korišćenja mobilnih telefona koji mogu negativno uticati na sticanje socijalnih kompetencija, ali i na psiho-fizički razvoj.
Igre najmlađih ~ kako se igraju bebe?
Od rođenja dete nastoji da u svoje igre uključi odrasle. To postaje još intenzivnije oko šestog meseca po rođenju deteta. Tada se bebe radije i češće igraju dok ih odrasli posmatraju. Bebe neizmerno uživaju u muzici, pesmicama i pljeskanju rukama uz ritam. Iako one jošuvek ne umeju da drže ritam ručicama, vole da posmatraju kako to odrasli rade. U stanju su da istu pesmicu slušaju mnogo puta na dan i da im uvek bude podjednako zabavno.
Važno je da roditelji ili staratelji uvek budu spremni na priču, da opisuju, prepričavaju događaje, primećuju naglas šta je dete uradilo ili poželelo da uradi. Sve to mnogo utiče na razvoj inteligencije kod deteta. Deca tako uče i osećaju se sigurno slušajući poznat glas.
Osim toga, dobro je osluškivati dečije oglašavanje. U početku će to biti gugutanje, ali i izgovaranje slogova, kada je pravo vreme da odrasla osoba podstiče bebu da nastavi da priča. Deca vole da rade iste stvari te im to ne smemo uskraćivati. Tako uče da savlađuju određene izazove. Kada nečim novim ovladaju, dožive osećaj kompetencije i tako se jača njihovo samopouzdanje. Knjiga može biti divna igračka i za sasvim malo dete. U početku su to knjige sa slikama bez previše detalja. Odrasla osoba imenuje slike i pokazuje ih mališanu. Tako se razvija ljubav prema knjigama, pa i kreativnost posebno ako se uz to osmišljavaju priče na osnovu motiva iz slikovnica. Kada malo odrastu i počnu da govore, deca će i sama voleti da smišljaju priče okrećući stranice knjiga.
Takođe, već od četvrtog meseca, bebe uživaju u igrama skrivanja. One tada počinju da shvataju da predmeti i ljudi i dalje postoje iako nisu u njihovom vidokrugu. U početku se odrasli mogu skrivati iza šaka i naglo pojavljivati uz usklik „Tu sam!“. Beba će se toj igri neizmerno radovati. Vremenom se skrivanje treba usložnjavati, pa se odrasla osoba može skrivati iza nameštaja, vrata, ispod stola i slično.
Bebe obožavaju da hvataju stvari što je korisno za razvijanje motorike, ali i za vežbu okretanja sa leđa na stomak i obratno. Bebe tako uspostavljaju kontrolu pokreta jer učvršćuju mišiće vrata i čitavog tela. Ovako mala deca treba da upoznaju svet i na taktilan način. Biće im zanimljivo da dodiruju predmete različite teksture (sunđer), tvrdoće (drvo), temperature (kockica leda). Takve senzacije valja propratiti adekvatnim komentarima uz promenu boje i dubine glasa, na primer: „Koliko je ovaj zeka mekan“ uz široki osmeh.
Kako se igraju deca od prve do treće godine?
Od jedanaestog meseca pa sve do druge godine, deci su zanimljive kocke različitih oblika, boja, veličina i materijala. Uživaju u tome da ih ređaju u pravu liniju ili da grade kuće, kule ili slične konstrukcije iz mašte. Tada je pravo vreme i za kupovinu muzičkih igračaka. Pomoću njih, deca razvijaju kreativnost, a one su im u tom uzrastu inspirativne i zabavne. Bubnjevi, sintisajzeri, ksilofoni, šerpe i kašike kao udaraljke, odraslima će možda stvarati nepodnošljivu buku, ali to nije dobar razlog da se deci muzičke igračke uskrate.
Ipak, u ovom uzrastu je imitacija najzanimljivija igra kojom dete zadovoljava svoju prirodnu radoznalost. Dete će obožavati da se igra brašnom i vodom jer je videlo da to i odrasla osoba čini, dodiruje proizvode sa polica u radnji baš kao i roditelji, meša vodu kašičicom zamišljajući da je u šolji mamina kafa. Nešto kasnije će početi da zamišlja kako telefonira sa izmaštanim ili realnim drugarom ili prepisuje lek pacijentu glumeći lekara.
U rasponu od osamnaestog meseca do treće godine, deca će se često okretati igračkama na točkiće, na navijanje i onima sa mnogo dugmića. Tada se kod dece razvija i pamćenje pa će idućeg dana poželeti da se igraju igračkom koja im je juče okupirala pažnju. I logičko razmišljanje se u tom periodu razvija. Dete shvata da može samo da dohvati željenu igračku sa ormara. Dovlači stolicu, penje se na nju i raduje se kada ostvari zacrtani cilj. Oko druge godine, deca vole igre napolju. Mešaju pesak i vodu, spuštaju se niz tobogan, klackaju se, ljuljaju i penju. Usmeravanje od strane starijih je tada važno da se dete ne bi povredilo što dobro utiče i na razvoj govornih veština.
Stvaralačke igre
Stvaralačke igre se javljaju oko treće godine deteta i najzastupljenije su u predškolskom uzrastu. Tada umetničke sposobnosti dolaze do izražaja. Deca posebno uživaju u crtanju i bojenju vodenim bojama i raznobojnim kredama, oblikovanju gline, plastelina, kinetičkog peska, seckanju, lepljenju papira i slično.
Igre pretvaranja su u ovom uzrastu korisne i u njima deca posebno uživaju. Igraju se različitih zanimanja, imitiraju odrasle iz sopstvenog okruženja, likove iz animiranih filmova, organizuju čajanke, presvlače i hrane bebe glumeći da su roditelji. Sve to povoljno utiče na saznajni i socijalni razvoj dece.
Igre predškolaca
Igre sa pravilima dominantne su u uzrastu od šeste do sedme godine života. Deca kroz njih uče da uspostavljaju, prihvataju i poštuju pravila. To mogu biti različite društvene igre, slagalice, ali i igre napolju kao što su žmurke, školice, preskakanje lastiša i takmičenje u tome.
Ove igre pomažu da se kod dece razviju koncentracija, domišljatost i pamćenje. Igre pretvaranja su im tada naročito privlačne te se mogu maskirati uz pomoć raznoraznih materijala i bezopasnih predmeta iz okruženja kao što su papir, stara odeća, kutije, kofe, pa i plastični pribor za jelo. Na ovom uzrastu, mada i ranije, za razvijanje fine motorike, dobri su glina i plastelin, a za složene motoričke veštine su preporučljive igre loptom i frizbijem. Odrasli deci treba da prilagode prostor za igru tako da nema zvukova koji će im remetiti pažnju ili opasnih predmeta u prostoru za igru.
Ukoliko vaše dete u nekom segmentu zaostaje, uopšte se ne igra ili uvek ponavlja identične pokrete, obratite se vaspitačici u vrtiću ili pedijatru jer to može ukazivati na određene razvojne poteškoće. Međutim, nekada detetu jednostavno nije do igranja jer mu se spava ili nije raspoloženo i tada ga ne treba forsirati.
