Po definiciji „ Stres je prirodni odgovor tela na unutrašnje ili spoljašnje nadražaje koji remete našu psiho-fizičku ravnotežu“. Mnogi naučnici i lekari stres karakterišu kao „tihog ubicu“ i uzrok mnogobrojnih bolesti savremenog doba.
Što se tiče uzroka stresa, on varira od osobe do osobe, a neki od najčešćih pokretača stresa su:
- prijatni i neprijatni životni događaji : brak, rođenje deteta, smrt voljene osobe, razvod, penzija, seksualni problemi
- fizički uzroci: jaka hladnoća ili vrućina, upotreba cigara i alkohola, ozbiljna ograničenja kretanja
- faktori životne sredine: nedostatak doma, bučna, zagađena sredina
- organske bolesti: kada je naše telo pogođeno bolešću, ceo organizam, u pokušaju da se odbrani, dovodi se u stanje napetosti koje, u većini slučajeva, dovodi do stresnog stanja.
U zavisnosti od dužine trajanja stres se deli na: akutni (kratkotrajni) i hronični (dugotrajni).
Iako postoje mnoge vrste stresa, naučnici su, na osnovu prouzrokovača stresa, stres podelili na: fizički, emotivni i nutritivni.
Fizički stres
Vaše držanje i zdravlje mišića i kostiju takođe mogu uticati na količinu stresa koji stvarate.
Hronični bol u kičmi, urođene deformacije poput skolioze ili posledice značajnih trauma veliki su stres za ljudsko telo. Stalna bolna stimulacija povećava proizvodnju upalnih supstanci, situaciju koju nervni sistem doživljava negativno.
Nutritivni stres
Činjenica da hrana koju jedemo može biti stres za naše telo je prilično utvrđena i jednostavna za razumevanje čak i bez stručnosti. Dva najjednostavnija načina na koja hrana može biti izvor stresa su: višak kalorija i višak prerađene hrane.
Prekomerena kilaža opterećuje organe, mišiće i kosti, uzrokujući tako i fizički stres. Upravo taj stres dovodi do srčanih bolesti, dijabetesa, infarkta organa…
Što se tiče prerađene hrane, hrana puna aditiva i štetnih supstanci može izazvati gastrointestinalne smetnje, što za posledicu ima reakciju celog organizma.
Emotivni stres
Ovo je najintuitivniji tip stresa, jer uključuje sve situacije koje ne bismo voleli da doživimo: od upravnika kancelarije do ispita, raskida, gubitka prijatelja/člana porodice…
Emocionalni stres je svakako glavni izvor nakupljanja stresa, iako kao što ste videli nije jedini. Logično je, međutim, da se u ovaj kontekst ubacuju situacije koje nas zaista zabrinjavaju i koje uslovljavaju naš život.
Zanimljiva stvar koju morate znati da je,u većini slučajeva, vaša percepcija “emocionalnog stresa” ili “anksioznosti” povezana je sa događajima koji su prošli, poput:
- okruženje u kojem ste odrasli
- iskustva u detinjstvu
- porodična istorija (npr. uznemireni roditelji)
Zanimljivo je da naše telo toleriše jake, ali dobro definisane stresove tokom vremena (na primer, ispit ili važan intervju), umesto situacija koje nisu preterano ozbiljne, ali se vremenom produžavaju. Još jedno zanimljivo razmatranje: u većini slučajeva emocionalni stres koji opažate rezultat je mehanizama koji se automatski aktiviraju u vašem mozgu i koji imaju duboke korene i unazad.
Kako funkcioniše stres?
Dejstvo stresa podeljeno je na sledeće tri faze:
- faza alarma: osoba prijavljuje višak obaveza i pokreće sve snage da ih ispuni
- faza otpora: osoba stabilizuje svoja stanja i prilagođava se novom nivou zahteva ili obaveza
- faza iscrpljenosti: u ovoj fazi dolazi do pada odbrane i kasnije pojave fizičkih, fizioloških i emocionalnih simptoma.
Kako organizam reaguje na stres?
Stres deluje negativno na čitav organizam, a pogotovo na mišićna tkiva, nervna tkiva i hormone.
Što se tiče mišića, bitno je znati da stres povećava napetost svih mišića, ali postoje dve oblasti koje su posebno „ugrožene“: to su mišići vrata i ramena, koji često postaju tvrdi i ukočeni. Hronična napetost mišića takođe dovodi do promena KVS sistema i CNSa- dovodi do visokog krvnog pritiska, ubrzanog rada srca i migrena.
Kada smo pod stresom, naša hormonska struktura se menja, kako bi obezbedila više energije tamo gde je potrebna. Prilikom stresa najviše rade štitna žlezda, nadbubrežne žlezde, kao i pankreas. Jedna stvar koja se dešava vrlo često je gubitak fizioloških hormonskih ritmova: nije neuobičajeno videti ljude koji su ujutru bez energije, ali su u drugom delu dana preterano živahni.
Sa stanovišta simptoma, znake stresa možemo podeliti u 4 kategorije:
Fizički simptomi: glavobolja, bol u leđima, loše varenje, napetost u vratu i ramenima, bol u stomaku, ubrzan rad srca, znojenje ruku, ekstrasistola, uznemirenost, problemi sa spavanjem, umor, vrtoglavica, gubitak apetita, seksualni problemi, zviždanje u ušima
Simptomi ponašanja: škrgutanje zubima, kompulzivno jedenje, češća konzumacija alkohola, kritičan odnos prema drugima, nasilničko ponašanje, poteškoće u izvršavanju zadataka
Emocionalni simptomi: napetost, ljutnja, nervoza, anksioznost, čest plač, nesreća, osećaj bespomoćnosti, predispozicija da se vrpoljite ili osećate uznemireno
Kognitivni simptomi: teškoće u jasnom razmišljanju, problemi u donošenju odluka, ometanje, stalna briga, gubitak smisla za humor, nedostatak kreativnosti.
Koje su posledice stresa?
Fizički efekti stresa mogu ostati nezapaženi, posebno u hroničnim stresnim situacijama. Dugoročno se mogu pretvoriti u prave bolesti:
- Kardiovaskularni (srčani udar, srčane bolesti)
- Gastrointestinalni (čir na želucu, rak debelog creva)
- Dijabetes
- Mišićno -koštane bolesti (tendinopatije, osteoporoza)
- Depresija i anksioznost (napadi panike, organska depresija)
- CNS (moždani udar, epilepsija)
Kako se izboriti sa stresom?
Najbolje rešenje je uklanjanje uzročnika stresa. Međutim, kada niste u mogučnosti da ga potpuno otklonite, možete ga smanjiti, ili sprečiti da utiče na vas. Najbolje rešenje za redukovanje stresa su:
- Pravilna ishrana bogata voćem i povrćem- minerali poput kalijuma, magnezijuma i vitamina B su veoma važni. Neke tonične supstance kao što su guarana, alge spirulina, matični mleč takođe mogu biti korisne.
- Meditacija,joga ili bilo koja vrsta fizičke aktivnosti– na taj način izbacujete negativne emocije iz sebe, a ujedno ojačavate vaše telo
- Pronalazak hobija- kao i fizička aktivnost, oslobađa vas negativnih emocija, budi vašu kreativnost a ujedno vas čini produktivnijim
- Angažovanje psihologa- u slučaju da ostale metode ne budu efikasne, obraćanje stručnom licu može vam pomoći. Nekad je i razgovor sa prijateljima/porodicom upravo ono što vas može opustiti.
- San– iako deluje nebitno, san je jako bitan faktor u borbi protiv stresa. Tokom sna naše telo se regeneriše i obnavlja, te je samim tim bitno spavati najmanje 7 sati dnevno. Ukoliko imate problema sa snom, čaša toplog mleka, koja sadrži visok nivo triptofana (aminokiseline) pomoći će vašem mozgu da se opusti, te samim tim i brže da zaspi.
