Polisemija ~ vrste i mehanizmi njenog nastajanja

Mirjana Radić
3

Polisemija označava sposobnost neke lekseme (reči) da ima više značenja, a to je u isto vreme i najčesšći naziv za modele pomoću kojih se višeznačnost razvija (metafora, metonimija, sinegdoha i neki smatraju platisemija). Najvažnija podela leksema je na monosemične (one koje imaju jedno značenje) i polisemične (one koje imaju više značenja). Daleko je više jednoznačnih reči. Glavni razlog za to jesu termini koji su uvek jednoznačni, a u svakom jeziku ih ima dosta. Polisemičnost se, u stvari, javlja zbog nemogućnosti da se popamte sve reči, tj. preopteretili bi se naši kognitivni kapaciteti. Neko bi zapamtio jedan deo, neko bi drugi deo i onda bi došlo do šuma u komunikaciji.

Pored derivacije, polisemija je najbitniji mehanizam građenja reči u srpskom jeziku. 

Takođe je utvrđeno da najviše značenja imaju reči u vezi sa čovekom– delovi tela, porodica, društveni odnosi, delovi kuće, predmeti iz svakodnevnog života, biljke i životinje iz čovekovog najbližeg okruženja. 

Proste (neizvedene) reči imaju najveći polisemični potencijal. Retko su izrazito višeznačne izvedenice. Reči sa više značenja uglavnom su kratke, imaju jednosložnu ili dvosložnu osnovu. 

U rečniku se osnovno, prvo značenje neke reči beleži pod brojem 1, a ako ima podznačenja, onda piše 1. a. Tako svaka višeznačna reč ima uvek samo jedno osnovno značenje, a broj sekundarnih nije određen. Osnovno i sva sekundarna značenja zajedno čine polisemantičku strukturu reči.

Oblici razvijanja polisemije

1. Radijalna polisemija je ona vrsta polisemije pri kojoj se sva sekundarna značenja razvijaju iz jednog značenja, uglavnom primarnog. Stoga je leksikografima (stručnjacima koji izrađuju rečnik) teško da odluče šte će staviti pod značenje 2, šta pod 3 itd.

Dobar primer za ovu vrstu polisemije jeste imenica noga: noga (čoveka), noga (stopalo), noga (stola), noga (mosta), noga (šestara), noga (posude). 

2. Lančana polisemija podrazumeva da iz primarnog značenja nastaje sekundarno, iz sekundarnog tercijarno itd.

Primer: kuća (objekat)- kuća (porodica, kuća Simića)- kuća (loza, dinastija, kuća Nemanjića).

3. Radijalno-lančana predstavlja udruženost prva dva modela, pri čemu jedno značenje nastaje radijalno, a drugo lančano.

Poznata su još dva oblika polisemije. Regularnu polisemiju predstavlja metonimijski razvoj, a neregularnu metaforički razvoj. 

Mehanizmi za nastajanje polisemije

Najvažniji mehanizmi za nastajanje polisemije jesu metafora, metonimija i sinegdoha. Mnogi u osnovne mehanizme uključuju i platisemiju.

Leksička metafora

Ovde je važno napomenuti da leksička metafora (kao mehanizam polisemije) nije stilska figura i nije ona metafora koju smo često spominjali. To je leksički mehanizam koji služi za popunjavanje leksičkih praznina, nastaje iz nužde, a ne iz želje za lepšim izražavanjem.

Leksička metafora nije prenos doslovno celog značenja, nego prenos imena sa jednog pojma na drugi na osnovu sličnosti u nekom segmentu.

Ako bismo značenje čovekove noge prenosili na značenje noge stola, to bi onda značilo da je i noga stola prokrvljena, da ima vene, kosti, kožu… A ona, zapravo, samo delimično podseća na ljudsku nogu, jer, eto, služi stolu da stoji uspravno na njoj, baš kao i čoveku.

Postoje različiti tipovi metaforičkih asocijacija pomoću kojih nastaju nove reči: metaforičke asocijacije po obliku (jezik na cipeli), po boji (on je još uvek zelen), po mestu (prag čujnosti, prag bola), konkretno-apstraktno (visok čovek-visok moral), apstraktno-konkretno (dobar čovek-dobra haljina), na osnovu kolektivne ekspresije (ćurka kao glupa žena) i prostor-vreme ( daleka ulica-daleka zemlja). 

Leksička metonimija

Ovaj mehanizam polisemije predstavlja prenos imena sa jednog pojma na drugi na osnovu neke logičke veze (Ceo grad spava, grad=stanovništvo u tom gradu). Da bi se ostvarilo metonimijsko ili metaforično značenje, potreban je odgovarajući kontekst, koji čine jedna ili dve lekseme koje se nalaze u neposrednoj blizini one lekseme koju analiziramo. Tako npr. u rečenici Ceo grad spava glagol spavati pomaže nam da razumemo da je leksema grad upotrebljena u metonimijskom, a ne u osnovnom značenju. Reči koje pomažu da shvatimo šta znače neke lekseme zovu se semantički determinatori. 

Dakle, leksema grad je upotrebljena u semantičkoj poziciji sa semantičkim determinatorom. Semantička pozicija može biti slobodna, sa semantičkim determinatorom i može biti sa zadatim semantičkim determinatorom. Slobodna se ostvaruje kada je leksema sama ili kada je upotrebimo u osnovnom značenju (Boli me zub, Vraćam se u svoj grad). Sa zadatim determinatorom podrazumeva da jedna leksema mora da se upotrebi sa drugom (iskolačiti oči). 

Za metonimiju je važno da svi članovi jedne tematske grupe leksema mogu da razviju isto metonimijsko značenje.

Grad spada u leksičko-sematičku grupu naseljenih mesta, pa tako možemo reći Celo selo spava, Cela varoš spava, Cela ulica spava, Celo naselje spava… Za celu grupu važi isto- naseljeno mesto označava stanovnike tog mesta. Kod metonimije nema nikakve sličnosti.

Miloš Kovačević je naveo da postoji pet vrsta metonimije. 

1. lokalna (prostorna)- Njega je varoš zaboravila, Cela svadba ga gleda, Irski parlament je doneo odluku;

2. temporalna (vremenska)- On je projahao svoju mladost od Stambola;

3. kauzalna (uzročna)- Ustao je ponesen rakijom, Budi me sat; 

4. posesivna (prisvojna)- Čitam Šekspira;

5. partitivna (deona)- Iskapi on čašu.

Leksička sinegdoha

Podrazumeva prenos imena sa jednog pojma na drugi, ali po principu deo-celina, celina-deo. Neke sinegdohe su uobičajene, neke se retko koriste.

Evo nekoliko primera onih koje se često koriste: Ispred učionice me čekalo nepoznato lice (= čovek), Ženska glavo (= ženo, osobo), da li me razumeš, Hranio je sedam gladnih usta (= sedmoro ljudi), Ona im je desna ruka (= glavna osoba). Ovi primeri ujedno ilustruju sinegdohu po tipu deo-celina. 

Primeri: Stavila je lisicu (= krzno od lisice) oko vrata, Volim miris lipe (= cveta od lipe), Moj čovek (= muž) je ušao u kuću, Stoj, vojsko (= kad se sretne samo jedan vojnik), Zaustavila me policija (= jedan policajac), Ko te pita za lanjske snegove (= lanjski sneg). 

Platisemija

Ovaj pojam uvela je 1967. godine akademik Irena Grickat-Radulović. Ona je zapazila, radeći na pridevima, da je veoma teško odrediti odrediti primarno i sekundarno značenje. Tako je platisemiju definisala kao širokoznačnost. O njoj govorimo kada, i pored svih metoda koje koristimo, ne možemo da utvrdimo koje je značenje primarno.

Tada nam se čini kao da ima više primarnih značenja. Za takve lekseme kažemo da su platisemične ili širokoznačne (visok čovek-visok zid). Čemu dati prednost? Šta je prvo nastalo?

Polisemija je dinamična pojava u jeziku, a platisemija statična. Grickat je smatrala da je platisemija vezana za imenice, glagole i prideve najšireg značenja. 

Komentari
  1. Ljubica каже:

    Odličan tekst! Veliko hvala na otkrivanju ove teme na stručan i razumljiv način!

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Mirjana Radić
27/07/2021
3
komentara