Činjenica je da ne možemo da zamislimo čoveka današnjice kojem je komunikacija pomoću digitalnih uređaja nepoznanica, koji se ne služi elektronskom poštom, ne koristi društvene mreže i slično. Ma koliko je to olakšalo komunikaciju među ljudima, utoliko je naštetilo književnom jeziku. Srbi su kroz istoriju lako prihvatali strane reči, počev od grčkih (grecizmi ili grcizmi) preko turskih (turcizmi), kasnije francuskih (galicizmi) i nemačkih (germanizmi) da bi se u novije vreme sve više udomaćili engleski termini (anglicizmi) i oni su danas najzastupljeniji.
Mnogi lingvisti naglašavaju da su internet i sms poruke (iako se one sve ređe koriste) uništili draž starog načina komunikacije i razgovora. Sve to je doprinelo kvarenju jezika.
Na primer, ovako izgleda jedan dijalog prepun stranih reči:
- ’Ajde (turcizam) na žurku (galicizam).
- Ne mogu, nemam para (turcizam), i auspuh (germanizam) mi ne valja.
- Nema veze, imam ja kola, ti budi šofer (galicizam).
- Jok (turcizam), daunloadovao (anglicizam) sam gomilu serija, pa ću veče da provedem pred kompom (anglicizam).
- Ok (anglicizam), javim ti se kad završim sa kelnerisanjem (germanizam) u onom podrumu (grcizam).
Stručnjaci daju prednost rečima domaćeg porekla, prvenstveno zato što je domaće reči lakše razumeti nego strane.
Svima je jasnije kada se kaže dobrotvorna ustanova nego karitativna institucija, retkost nego raritet, seoski umesto ruralni, gradski a ne urbani. S druge strane, izražajna moć jezika bila bi ograničena ako bi se jezik sveo samo na domaće reči. Merilo bogatstva jezika podrazumeva i upotrebu reči stranog porekla. Ali, sa stranim rečima treba biti pažljiv. Ne treba ih ni upotrebljavati bez potrebe i mere, ni izbegavati kad god su potrebne za jasno i precizno iskazivanje misli i osećanja.
Strane reči ili pozajmljenice
Strane reči ili pozajmljenice su značajan sloj našeg književnog jezika. To su reči koje je srpski književni jezik, kao što je slučaj sa ostalim književnim jezicima preuzeo iz drugih jezika i koje su postale sastavni deo leksičkog fonda nekog jezika. Uslovi za ulazak stranih reči su najčešće geografskog i kulturno-istorijskog karaktera. To su najčešće geografsko susedstvo, kulturni i opšte civilizacijski kontakti. Otuda u narodnom jeziku od najranijih vremena, i u književnom jeziku ima dosta pozajmljenica iz drugih jezika. Vremenom, te reči su glasovno i gramatičke prilagođene našoj gramatici. Tako se u našem leksičkom fondu najčešće nalaze turcizmi, germanizmi, anglicizmi i romanizmi.
Anglicizmi ~ reči iz engleskog jezika
Anglicizmi su reči preuzete iz engleskog jezika i prilagođene srpskom jeziku. Uticaj engleskog jezika je novijeg datuma. Krajem dvadesetog i početkom dvadesetog i prvog veka engleski je postao popularan jezik, ne samo na našim prostorima već u celom svetu zbog rasprostranjenosti i ogromne zastupljenosti u komunikaciji i tehnologiji. Sve to je dovelo do snažnog uticaja na sve jezike sa kojima je došao u dodir.
Jedno od objašnjenja prodora engleskog u srpski jezik se objašnjava uvozom tehnologije i kulture sa kojima se uvoze i nazivi za njih. Ne moramo sami da smišljamo nazive za proizvode i pojave kada su im već dati.
Najčešće pozajmljenice su jednostavne reči pa se ne moramo služit dugačkim izrazima kao što je najprodavaniji proizvod već možemo upotrebiti kratko bestseler, ili skakanje sa elastičnog konopca, kada možemo upotrebiti bandžidžamping.
Međutim, pored prednosti postoje i opasnosti preterivanja i neopravdano preuzimanja engleskih reči. Za ovu pojavu postoje određeni razlozi koji nemaju toliko veze sa lingvistučkim, koliko sa sociološkim kriterijumima. Ljudi često koriste reči engleskog porekla iz lenjosti ili pomodarstva. Na primer ako je naziv firme na engleskom, to mnogima zvuči lepše, modernije i otmenije. Čest je slučaj da izvorni govornici srpskog jezika ne znaju tačno značenje anglicizma koje koriste u svakodnevnom govoru.
Lingvisti se slažu da se u današnjem svetu ne može živeti bez engleskih reči . Ali, sve ono što se preuzima treba da se uzima i prilagođava sa merom i znanjem. U radnjama nam prodavaće kažu Šta mogu da učinim za vas? To je direktno preuzeto i prevedeno sa engleskog jezika, umesto da kažu jasno Izvolite. U dnevniku čujemo voditelja da kaže Moje ime je… umesto Zovem se… Kada gledamo filmove u prevodima se često pojavljuje rečenica Pitao me da se udam za njega, umesto Zaprosio me. Reč ikada (engleska ever) kod nas se pojavljuje na kraju rečenice, pa imamo Najbolji teniser ikada, umesto Najbolji teniser svih vremena.
Germanizmi
Poznato je da svaki osvajač udara na jezik porobljenog naroda, jer je jezik jedan od najvažnijih faktora nacionalnoj bića. U istoriji srpskog naroda tako je bilo za vreme turske i austrijske vladavine.
Poznat je slučaj koji karakteriše period austrijske vladavine kada su austrijski činovnici, učeći naš jezik iz nužde i bez prevelikog interesovanja, stvorili poseban jezik. Taj jezik se sastojao od nemačkih reči i kovanica, sa sintaksom koja nije u skladu sa gramatikom srpskog jezika. Narod se u početku takvom jeziku rugao i podsmehivao, ali s vremenom taj se jezik nametnuo inteligenciji, zatim ga je, neosetno, počeo primati i narod.
Privikavajući se tom jeziku, sve se manje osećao nesklad tog jezika, i sve su se više te reči počele uvlači i primenjivati u svakodnevnom govoru.
Dan danas, nakon skoro čitavog veka od tog vremena u našem jeziku su vidljivi uticaji tog rđavog nemačkog jezika. Još uvek naš narod diže fasung, kuva na šporetu, muškarci za šankom piju pivo iz krigle, žene vole da su šlank, peru veš i tako dalje.
Ipak, najštetniji su izrazi bukvalno prevedeni sa nemačkog ili napravljeni po nemačkom kalupu. U takvim izrazima srećemo naše reči, ali konstrukcija je strana I suprotna našoj sintaksi, na primer, nazovi me telefonom, star sam dvadeset godina, mladići žene devojke.
Turcizmi
Turcizmi obuhvataju reči iz turskog, arapskog i persijskog koje su preko turskog jezika dospele na Balkan. Mnogi turcizmi su prihvaćeni u standardnim jeziku, neki su rasprostranjeni samo regionalno, a neki su izbačeni iz upotrebe.
Najčešći i najpoznatiji turcizmi su: avlija, almanah, at, barjak, bunar, čaršaf, ćuprija, komšija, kutak, lampa, muštikla, merdevine, ortak, zanat.
Romanizmi ~ reči iz latinskog i drugih romanskih jezika
Romanizmi su reči koje su došle u srpski jezik iz latinskog (latinizmi), španskog, italijanskog i francuskog (galicizmi).
Latinske reči: formula, nacija, doktor, literatura, aneksija, ambulanta, arena, institucija, kremacija, rezidencija, donacija, lapsus, emocija, memorija, imigracija, imperator.
Španske reči: kanibal, hacijenda, hunta, cigara.
Francuske reči: avenija, abažur, banalan, bulevar, grupa, žanr, žargon, kavaljer, kompot, legitimitet, liker, masaža, mašina.
Srpski jezik danas
Ne postoji narod koji je u potpunosti izolovan od drugih naroda, isto tako nema jezika koji, manje ili više, ne utiče i ne prima uticaje od drugih jezika. Opravdano i kontrolisano primanje uticaja drugih jezika, prvenstveno kada je reč o preuzimanju reči za imenovanje pojmova za koje nemamo domaće reči predstavlja jedan od vidova bogaćenje jezika.
Mi ne bismo danas nikada, poput Vuka Stefanovića Karadžića rekli da pišemo knjigu, misleci na pismo ili poruku. Ne bismo ni razumeli rečenicu iz Poslovnika Srpske kraljevske akademije s kraja pretprošlog veka u kome se kaže da Akademija daje pomoć srpskim veštacima koji to zaslužuju, radi usavršavanje u svojim veštinama, ili radi izrade, ili radi izdanja na svet kakvog veštačkog dela. Stare slovenske reči veštak, veština i veštački upotrebljene su u značenju umetnik, umetnost i umetnički, a danas su potpuno izašle iz upotrebe. Stara reč koja je u ponovo u upotrebi poslednjih godina je veznik iliti. Veznik iliti je nastao u petnaestog veku od starijeg vernika ili (neprestano je u upotrebi do danas) i dativa lične zamenice drugog lica. Početkom dvadesetog veka smatran je arhaizmom i prestao je da se upotrebljava.
Narodi se međusobno razlikuju po mnogo čemu, običajima, mentalitet, kulturi, isto tako svaki jezik ima svoje zakonitosti, duh i prirodu svojstvene tome jeziku. Upravo zbog tih zakonitosti neke reči iz drugih jezika zvuče neprirodno i veštački.
Ali, ne možemo potpuno da se izolujemo od uticaja stranih reči. One su veoma bitan faktor u leksičkom fondu svakog jezika. Činjenica je da je srpski jezik unazad nekoliko decenija zapušten pa je i jezička kultura pala na niske grane. Najveći krivci su oni koji su nekada bili najzaslužniji za lepotu i čistotu jezika, a to su škola, sredstva informisanja, pisci.
