Čak i da niste ljubitelj ili pratilac dostignuća u oblasti nauke, poneke informacije će vam teško promaći. U eri telekomunikacija mnogi događaji su medijski propaćeni, a nekada prave i preokrete u čitavim nacijama. Jedan od takvih događaja je dodela Nobelove nagrade. Za manje države, imati naučnika koji je osvojio Nobelovu nagradu, može predstavljati ogromnu prekretnicu. Osim što postaje nacionalni ponos, finansijka ispomoć ili naučno prepoznavanje, postaje motivacioni put mlađima i potencijalni pravac ka kome se mogu uputiti. Ali, zbog čega je Nobelova nagrada baš toliko prestižna? Šta je čini tako važnom? Za koje oblasti se dodeljuje? Ko je najmlađi dobitnik, a ko je odbio da je primi? Pogledajte u nastavku.
Nobelova nagrada i njena istorija: ko je bio Alfred Nobel?
Alfred Nobel, švedski inženjer, inovator i hemičar, rođen je u Stokholmu, u porodici podjednako talentovanoj za nauku. 1837. otac mu odlazi u Sankt Petersburg, da bi se bavio iskopinama ruda i mašinama koje se koriste za tu namenu. Tamo provodi neko vreme, a porodica mu se kasnije pridružila. Alfred Nobel odlazi u Pariz na studije, s obzirom na to da je otac, sa napretkom posla, imao finansijske mogućnosti da mu to obezbedi. Tokom školovanja se susreo sa mnogim velikim imenima u svetu nauke, od kojih je jedno i ime Džona Eriksona.
Sklonost ka prirodnim naukama i mehanici. ali i iskustvo u rudarstvu koje je u Rusiji stekao, dovode ga do jednog pametnog preduzetničkog poteza. Naime, uspeva da, zajedno sa ocem, propalu fabriku pretvori u pogon za proizvodnju oružja. TokomKrimskog rata se Nobelovi bogate, ali kada je nastupilo vreme mira, fabrika odlazi u stečaj. Svi zajedno se vraćaju u Švedsku, gde Alfred, sada već ozbiljan i obrazovan hemičar, uočava da je nitroglicerin davala snažnije eksplozije od, tada popularnog, puščanog praha. Tada kreću Alfredova ekspresimentisanja u maloj laboratoriji koju je otvorio posebno za tu namenu.
Nastanak dinamita
Oktiće detonatora menja tok života Alfreda Nobela, ali i tok funkcionisanja čitavog sveta. Kada je otkrio da nitroglicerin može držati relativno stabilnim pomoću detonatora, koji će aktivirati eksploziv, Nobel postaje svetski poznat naučnik i, osim toga, vrlo bogat (1867). Unapređujući novu tehnologiju, uspeva da načini nitroglicerin stabilnijim i lakšim za rukovanje i transport.
Prvobitna namena dinamita je bila olakšavanje rudarskih poslova i uklanjanje veće količine ruda pod zemljom. Naravno, ubrzo se koristio i u druge namene. Tako je, nakon ovog otkrića, izgradnja puteva i železnica bila brža: neželjene prepreke su se lakše otklanjale. Takođe, udubljivanje zemlje u cilju izgradnje tunela je olakšalo gradnju i proređivalo odrone.
Novčanu dobit je porodica Nobel još snažnije počela da ostvaruje kada je vojska otkrila dalekosežnu korist u dinamitu. Tada, sa ciljem da pomogne čovečanstvu, ime Nobelovih se povezuje sa destrukcijom.
Kada je nastao preokret?
Kao i za sve velike istorijske događaje, i za motive Alfreda Nobela i nastanak Fonda postoje dve verzije: zvanična i nezvanična, ona koja se prepričava, ali nije ničim potvrđena.
Zvanična verzija je da je motiv za pisanje konačne verzije testamenta Alfred Nobel dobio posredstvom zabune. Naime, jednog dana je u novinama naišao na vest The merchant of death is dead (Trgovac smrću je mrtav), aludirajući se na Alfreda Nobela. Čovek je, zapravo, u novinama video svoju umrlicu! Međutim, to je bila stara vest: zabunom je objavljena umrlica njegovog brata Ludviga, koji je nekoliko godina pre tog događaja preminuo. Ali sam naslov koji je najavljivao umrlicu, gde se Nobel navodi kao osoba zaslužna za sejanje smrti, duboko uznemirava naučnika. Tada u svoj testament unosi određene promene.
Nezvanična verzija je, sažetija i manje zanimljiva. Naime, Nobel je, po otkriću da se dinamit koristi u vojne svrhe sa ciljem dalekosežnog uništenja, osetio duboko kajanje. Kako ništa nije mogao da učini povodom već počinjene štete, odlučio je da svoj testament posveti unapređivanju pacifističkih ideja koje idu u korist celokupnog čovečanstva.
Testament Alfreda Nobela je predviđao formiranje Fonda koji će dodeljivati novčanu pomoć naučnicima iz oblasti , medicine, književnosti, hemije, fizike i mira. Vremenom je Fondacija finansijski rasla. Oni koji su u Fondaciji se isključivo bave ,,obrtanjem” novca, odnosno, obezbeđivanjem sredstava za laureate. Komisija u Fondu ne bira niti ima veze sa izborom laureata. Danas, Fondacija vredi oko 500 miliona USD.
Danas imamo još jednu kategoriju: ekonomiju. Međutim, nju nije ustanovio sam Alfred Nobel, već je u njegovo ime to ustanovila Centralna banka Švedske.
Prva Nobelova nagrada
Prva Nobelova nagrada je dodeljena 10.12.1901.
Prvi dobitnici Nobelove nagrade su bili Rendgen za fiziku, zbog otkrića X-zraka, za hemiju i otkriće osmotskog pritiska Хенрикус ван ’т Хоф, za medicinu i serum protiv difterije je nagrađen fon Bering, dok je nagrada za književnost pripala književniku Pridomu. Nagradu za mir je odneo Anri Dinan za osnivanje Crvenog krsta.
Nobelova nagrada se dodeljuje za celokupno delo i naučna dostignuća. Jedno dostignuće biva presudno, ali se vrednuje sveukupni doprinos čovečanstvu.
Iznos nagrade
Nobelova nagrada se sastoji iz 3 dela: Nobelova medalja, Nobelova diploma-sama po sebi umetničko delo, koje izrađuju najveći norveški i švedski slikari, kao i oređena svota novca, koja varira u zavisnosti od finansijske situacije Fonda.
Zanimljivosti
- Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade je Малала Јусуфзаи, devojčica od samo 17 godina, koja je 2014. dobila nagradu za mir. Ona se bori za prava i emancipaciju žena u Pakistanu.
- Prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu (koja za njenu porodicu nije bila ni iznenađenje ni nova stvar) je Marija Kiri. Ona je istovremeno i dvostruki osvajač nagrade: za fiziku (1903.) i hemiju (1911.) U njenoj porodici je bilo još laureata, te je porodica Kiri istovremeno i trostruki osvajač.
- Jedini trostruki dobitnik Nobelove nagrade je Internacionalni Komitet Crvenog Krsta. Ova organizacija je 3 puta dobila nagradu za mir. To je neka vrsta duhovnog nastavka rada prvog osvajača istoimene nagrade, osnivača Organizacije, Dinana.
- Godina 1940/1/2 niko nije dobio Nobelovu nagradu, ni iz jedne kategorije. Razlog je Drugi svetski rat. Tri pisca sa teritorije Rajha su bila nominovana za književnost, ali je Adolf Hitler naredio da samoinicijativno odbiju nagradu.
- Nobelova nagrada se NE DODELJUJE POSTHUMNO. To je faktor koji je presudio da, pored Iva Andrića, imamo još jednog nobelovca. Naime, Danilo Kiš, jedan od, kako će se ispostaviti, kandidata za nagradu, umro je neopsredno pre objave laureata. Samim tim je Kiš diskvalifikovan iz daljeg takmičenja. Smatra se da je sam predvideo da neće dočekati Nobelovu nagradu.
- Žan Pol Sartr je odbio da primi Nobelovu nagradu.
Predlog
Pisci koji su dobili Nobelovu nagradu. U slučaju da vam treba predloga za čitanje:
- A. Kami
- R. Kipling
- Knut Hamsun
- V. B. Jejts
- Dž. B. Šo
- A. Bergson
- L. Pirandelo
- H. Hese
- T. S. Eliot
- M. Šolohov
- S. Beket
- E. Hemingvej
- V. Čerčil
- J. Brodski
- G. Gras
- Ž. Saramago
- O. Pamuk
- I, naravno, Ivo Andrić.