San: 15 interesantnih činjenica o misterioznom svetu snova

Anđela Simović
1

San, nevoljna i iracionalna mentalna aktivnost koju čovek vrši spavajući, manifestuje se kroz slike, misli i različite osećaje. Otkako je, krajem 19. veka, Sigmund Frojd skrenuo pažnju javnosti na potencijalnu važnost ispitivanja psihologije snova, sprovedena su brojna naučna istraživanja sa ciljem razumevanja ovog fenomena. Uprkos raznim interesantnim saznanjima do kojih su naučnici došli, ključna pitanja vezana za snove idalje ostaju bez odgovora.

Da li ste znali da čovek u proseku provede trećinu svog života spavajući, a čak šest godina sanjajući? Iako se o svrsi snova, kao i o njihovoj simbolici, idalje raspravlja u naučnim krugovima, nauka je došla do određenih zaključaka vezanih za snove koje će većinu čitalaca oboriti sa nogu. U nastavku možete pročitati 15 najzanimljivijih.

1. Crno-beli san

Da li ste znali da čak 12 posto svetske populacije povremeno sanja u crno-beloj boji? Istraživanja su pokazala da je ova pojava veoma retka među mlađim ispitanicima. Ipak, prema rezulatima istraživanja, ispitanici stariji od 55 godina sanjali su crno-bele snove u 25 posto slučajeva. Naučnici veruju da ovaj fenomen zavisi od izloženosti ispitanika televizijskom programu u crno-beloj boji. Pomenutu hipotezu potvrđuje i jedna starija studija, koja otrkiva da su ljudi 40-ih godina 20. veka retko sanjali u koloru.

2. Moguće je kontrolisati svoj san

Lucidnim snom naziva se onaj san u kom je čovek u potpunosti svestan da sanja. Može se opisati kao kombinacija stanja svesti i REM faze, što pojedincu često omogućava da usmeri ili kontroliše njegov sadržaj. Postoje razne tehnike koje, navodno, pojedinca podučavaju da ovlada lucidnim snovima.

3. Neki snovi su univerzalni

Iako na snove obično utiče lični život pojedinca, dokazano je da se određene teme ponavljaju u snovima ljudi širom sveta. Neke od takvih tema su letenje, paraliza, napadi, progoni ili obnaženost u javnosti.

4. Čovek sanja svake večeri

I bebe i odrasli sanjaju svake večeri, pa čak i ako se toga ne sećaju nakon buđenja. U stvari, otrkiveno je da ljudi obično sanjaju od pet do sedam snova u toku noći, od kojih svaki traje između pet i 20 minuta.

5. Parliza tela u REM fazi

U toku REM faze dolazi do paralize voljnih mišića, što čoveku onemogućava da u realnosti deluje na osnovu dešavanja u snu. Ova pojava se naziva REM atonija i naučnici tvrde da je to potpuno normalno stanje. Ipak, u retkim slučajevima se događa da stanje atrofije potraje do deset minuta nakon buđenja, što se naziva paralizom sna. Iako paralizu sna mnogi pojedinci doživljavaju kao neprijatno iskustvo, potvrđeno je da je potpuno bezopasna.

6. Ljudi koji su slepi od rođenja takođe sanjaju

Bez obzira na činjenicu da njihovi snovi uglavnom nisu vizuelne prirode, ljudi koji su slepi od rođenja takođe redovno sanjaju. Njihovi snovi se jednostavno manifestuju zvukom, ali i mirisom, ukusom i dodirom.

7. San licem na dole

Utvrđeno je da pri spavanju na stomaku, odnosno licem na dole, veliki broj ljudi obično sanja o alatu, plivanju, gušenju, zarobljenosti ili obnaženosti.

8. Nemoguće je sanjati neznanca

Iako se ovo može činiti čudnim, utvrđeno je da čovek nije u mogućnosti da u toku sna izmisli novo ljudsko lice. Stoga, činjenica je sa ljudi mogu sanjati samo ona lica koja su nekad u životu sreli. Čak i ako vam se učini da ste sanjali neznanca, učesnik u vašem snu je verovatno osoba koju ste ugledali u autobusu ili samoposluzi.

9. Pričanje u snu je često uvredljivo

Istraživanja su pokazala da su, u velikom broju slučajeva ljudi koji pričaju u snu, najčešće korišćene reči većinom psovke.

10. Noćne more imaju svoj ,,raspored“

Utvrđeno je da se noćne more obično javljaju u približno isto vreme svake večeri. To se obično događa u poslednjoj trećini noći.

11. Period od 17 časova i san

Najduži vremenski period koji pojedinac može provesti budan, a bez simptoma umora, jeste 17 časova. Simptomi umora uključuju oslabljen vid i motoričke funkcije, približno stanju osobe čija krv sadrži 0,5 promila alkohola.

12. Noćne ptice imaju više košmara od drugih ljudi

Iako je istraživanjem utvrđeno da ljudi koji kasno ležu znatno češće imaju košmare, nije u potpunosti sigurno koji je uzrok ovog fenomena. Jedna od pretpostavki jeste da lučenje hormona stresa – kortizola, dostiže svoj vrhunac u jutarnjim časovima. Ukoliko je pojedinac tada u dubokom snu, smatra se da bi porast kortizola kod njega mogao da izazove košmar.

13. Halucinacije i san

Nakon tri dana nespavanja, čovek veoma lako može upasti u stanje psihoze i početi da halucinira.

14. Snovi su promenili ljudsku istoriju

Mnogi poznati naučnici, umetnici i pronalazači otkrili su rešenja za svoje probleme isključivo uz pomoć snova. Zahvaljujući snovima, otkrivena je šiveća mašina, DNA, Teorija relativiteta, periodni sistem, struktura atoma ali i osmišljeni su Frankeštajn i Terminator.

15. San i čitanje – nemoguće je čitati u snovima

Iako san podrazumeva gotovo beskonačan broj mogućih scenarija, interesantno je da čitanje nije jedan od njih. Knjige ili natpisi se zaista mogu javiti u ljudskim snovima. Ipak, ako pojedinac pokuša da ih pročita, reči će biti zamućene ili jednostavno nečitke. Ljudska logika i razum u suštini ,,dremaju“ u toku sna, što je jedan od razloga čestih apsurda u našim snovima.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Anđela Simović
24/04/2021
1
komentar