GramatikaObrazovanje

Rečenični članovi: zaplovite u avanturu kroz sintaksu srpskog jezika!

Kada ste uspešno savladali morfologiju srpskog jezika i naučili vrste reči pravi je trenutak da svoje znanje proširite na rečenicu.Deo gramatike koji proučava rečenice i postupke njihovih nastanka naziva se sintaksa.

Sintaksa srpskog jezika proučavajući rečenicu zapravo proučava odnose između reči u rečenici.

Osnovne sintaksičke jedinice su:

  • Reč – Reč je sintaktička jedinica koja se odnosi na sve vrste reči koje imaju određenu sintaktičku funkciju. Postoje konstituentske i pomoćne reči. Konstituentske reči su imeničke, pridevske, glagolske i priloške, a pomoćne predlozi, veznici i rečce.
  • Sintagma – Sintagma je sintaktička jedinica koja označava grupu reči koje su povezane značenjem i funkcijom: plava jakna, vrlo brzno, gledati seriju itd.
  • Predikatska rečenica (klauza) – Rečenica koja ima najmanje jedan predikat odnosno glagol u ličnom glagolskom obliku. Najjednostavnija definicija rečenice jeste da počinje velikim slovom i završava se tačkom.

Npr. Marko je popio čaj.

  • Komunikativna rečenica (iskaz) – Komunikativna rečenica je sintaktička jedinica koja iznosi jednu celovitu i završenu misao. Ona počinje velikim slovom i završava se tačkom. U jednoj komunikativnoj rečenici ima onoliko predikatskih rečenica koliko ima glagola u ličnom obliku.

Npr. Marko je popio čaj i odneo baki doručak.

Sada smo se upoznali sa time šta je to sintaksa i čime se bavi, kao i sa osnovnim sintaksičkim jedinicama.

Kada krenemo u proučavanje rečenice odnosno analizu rečenice prvo šta treba da izdvojimo jesu rečenični članovi. U nastavnku teksta naučite sve rečenične članove.

Šta su to rečenični članovi?

Svaka rečenica sastoji se od određenih delova, svi ti delovi nazivaju se rečenični članovi. Svaki rečenični član ima odgovarajuću službu u rečnici.

Rečenični članovi u srpskom jeziku dele se na: glavne i zavisne.

Glavni rečenični članovi su:

  1. Predikat i
  2. Subjekat

Zavisni rečinični članovi (zavisni od glavnih) jesu:

  1. Objekat
  2. Priloške odredbe
  3. Atribut i
  4. Apozicija

Verovatno ste do sada dobili, ali ukoliko niste, sigurno će te tokom školovanja dobiti pitanje „Koji je glavni rečenični član?“. Tokom školovanja ćete učiti da je to subjekat što je delimično tačno.

Glavni rečenični član je predikat. Zbog čega?

Rečenica bez subjekta može da postoji, a bez predikata ne. Predikat je nosilac glavne informacije.

Evo primera:

  1. Suzana peva.
  2. Suzana
  3. Peva

Imamo tri rečenice. Prva rečenica se sastoji od subjekta Suzana i predikata peva. Druga „rečenica“ je sastavelja iz vlastite imenice Suzana. Da li je ovo rečenica? Naravno da nije – rečenica ne može postojati bez predikata! Na kraju, imamo treću rečenicu Peva koja je sastavljena iz predikata tj. glagola u ličnom glagolskom obliku i ona i te kako može da stoji samostalno bez subjekta i da bude rečenica.

Glavni rečenini članovi

Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. On je njen stalni deo. Predikat je glagol u ličnom glagolskom obliku. U službi predikata mogu biti sledeće vrste reči: glagoli, imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Postoje tri vrste predikata: glagolski (može biti prost i složen), imenski i priloški.

Subjekat je rečenični član kojim se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji je u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice, imeničke sintagme i imeničke zamenice. Ulogu subjekta može imati i bilo koja druga vrsta reči upotrebljena kao da je imenica (pridev, broj, glagol). Dobija se na pitanje KO? ili ŠTA? uz predikat.

Postoje dve vrste subjekta:

Gramatički – uvek je u nominativu: Marija je dobila peticu. (KO je dobio peticu?)

Logički ili semantički – nalazi se u nekom zavisnom padežu: Mariji je teško da uči matematiku.

Subjekat i predikat slažu se u rodu i broju.

rečenični

Zavisni rečenični članovi

Objekat je rečenični član koji predstavlja glagolsku dopunu i označava predmet nad kojim se vrši radnja. Službu objekta u rečenici mogu vršiti imenice i zamenice. Takođe, objekat u rečenici može biti iskazan jednom rečju ili sintagmom.

Marija je pročitala knjigu.

Marija je pročitala dobru knjigu.

Postoje dve vrste objekta: pravi i nepravi.

Pravi objekat je u akuzativu bez predloga ili deonom genitivu, a nepravi objekat je u ostalim padežima.

Daj mi šećera. (pravi objekat)

Javio se ocu. (nepravi objekat)

Priloške odredbe su glagolske dopune koje bliže određuju glagol uz koji stoje. U službi priloških odredaba najčešće su prilozi i imenice.

Priloške odredbe mogu biti:

  • Priloška odredba za vreme (juče, prošle godine, za deset dana)
  • Priloška odredba za mesto (ovde, na stolu, iza kuće)
  • Priloška odredba za način (veoma brzo, vrlo lako)
  • Priloška odredba za količinu (deset kilograma, mesecima)
  • Priloška odredba za uzrok (iz ljubavi, iz mržnje, zbog njega)
  • Priloška odredba za nameru ili cilj  (radi koristi)

Atribut je zavisni član kojim se kazuje osobina, pripadnost, količina i drugo imenice uz koju se nalazi. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored njih to mogu biti i brojevi , pridevske zamenice  i imenice.

Npr. Milica je jela prošle godine čokoladnu tortu.

Apozicija je dodatak imenici koji na drugačiji način kazuje ono što ta imenica označava. Ona imenuje isti sadržaj i ima istu službu u rečenici kao i imenica koju određuje. Takođe, uvek je u istom padežu kao i imenica koju određuje. Apozicija se u pisanju odvaja zarezima, a u govoru pauzom.

Npr. Ivo Andrić, naš nobelovac, napisao je roman Na Drini ćuprija.

rečenični

Savet za analizu rečenice

Kada ste dobili rečenicu koju je potrebno analizirati najpre izdvojte glavne rečenične članove: predikat i subjekat, a zatim objekat, priloške odredbe, apoziciju i atribute.

Evo primera analize:

Ona je jednog leta volela jednog dečka zelenih očiju i crne kose.

Ona  – gramatički subjekat

Je volela – predikat

Jednog leta – priloška odredba za vreme

Jednog dečka – pravi objekat

Jednog – atribut

Zelenih očiju – atribut

Crne kose – atribut

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button