Sirov, kuvan, u salati, ili kao dodatak jelima, gotovo da ne postoji osoba koja ne voli paradajz. Paradajz vodi poreklo iz Južne Amerike, i pripada rodu Solanaceae. Zanimljivo je da je paradajz naučno klasifikovan kao voće, iako se u kuhinji koristi kao povrće. U Evropu je pristigao zahvaljujući trgovini, najpre u Španiju i Italiju. Odatle se proširio po čitavom kontinentu, potom prešavši i na druge kontinente.
Nutritivne vrednosti paradajza:
- preko 94% paradajza sastoji se od vode
- ugljeni hidrati čine skoro 3%,
- proteini čini oko 1,2%,
- vlakna 1%
- masti predstavljaju samo 0,2%.
Paradajz sadrži umerene količine vitamina: vitamine grupe B, askorbinsku kiselinu, vitamine C i D i, pre svega, vitamin E, koji paradajzu osiguravaju dobro poznata antioksidativna i vitaminizujuća svojstva.
Mineralna komponenta je takođe značajna: gvožđe, cink, selen, fosfor i kalcijum povezani sa citratima, tartaratima i nitratima deluju u sinergiji obezbeđujući antioksidantna i antiradikalna svojstva.
Lekovita dejstva paradajza:
- Dijetetsko dejstvo: Dijetetske statistike pokazuju da 100 grama paradajza sadrži svega 17 kalorija, te se s toga paradajz lako prilagođava laganim dijetama koje su odlične za određena medicinska stanja, kao i kod ljudi koji pokušavaju da smršaju.
- Diutetsko i antioksidantno dejstvo: paradajz poseduje snažnu sposobnost da stimuliše diurezu (diuretičko svojstvo), pa je povrće takođe odlično osvežavajuće i pročišćavajuće, korisno za uklanjanje viška otpada. Ovo svojstvo je pojačano prisustvom sumpora, zahvaljujući snažnim detoksikacionim svojstvima.
- Dejstvo na gastrointestinalni sistem : paradajz, zbog prisustva organskih kiselina, stimuliše pljuvačnu i želučanu probavu: smanjenjem pH želuca zapravo se favorizuje probava (posebno skroba). Zahvaljujući velikom sadržaju organskih kiselina kao što su jabučna, limunska, jantarna i glutenin, paradajz deluje pozitivno na varenje.
- Dejstvo na crevni sistem : vlakna – hemiceluloza i celuloza, koncentrovana u kori – podstiču pokretljivost creva, na štetu zatvora i mlitavog creva.
Gvožđe, cink, selen i fosfor imaju dalekozežne benefite za čovekovo zdravlje.
- Dejstvo na imuni sistem : paradajz se takođe koristi u hemisintezi kortikosteroida. Visok sadržaj likopena u paradajzu, a posebno u kori, čini ovo voće zemlje posebno pogodnim za borbu protiv propadanja ćelija, ali i za prevenciju raka. Paradajz je takođe bogat vitaminom C, elementom koji se smatra ključnim u pravilnom funkcionisanju našeg imunološkog sistema.
- Dejstvo na kožu: Svojstva paradajza se takođe koriste u kozmetici: nanošenjem smese soka od paradajza sa glicerinom i solju na kožu ruku, koža će biti mekana i glatka. Ne zaboravite da su mnoge kozmetičke maske formulisane sa ekstraktima paradajza, korisne za njegova nege, učvršćivanje i toniranje. Na kraju, preporučuje se i nanošenje kreme pripremljene sa paradajzom za ublažavanje akni.
- Dejstvo na kardiovaskularni sistem : Budući da je paradajz bogat vodom, vitaminima i mineralima, koristan je i za, za smanjenje i kontrolu visokog krvnog pritiska, kao i regulisanje ubrzanog pulsa. Paradajz se smatra hranom koja može pomoći telu da održi nivo holesterola u krvi pod kontrolom. Upotreba paradajza se stoga smatra pogodnom za obolele od kardiovaskularnih bolesti.
- Dejstvo na koštani sistem: Po mišljenju nekih stručnjaka, nedostatak likopena u periodu menopauze mogao bi da favorizuje početak osteoporoze. Zbog toga je dobro konzumirati hranu bogatu likopenom u bilo koje doba u preventivne svrhe (osim za posebne pojedinačne kontraindikacije).
- Dejstvo na oči: Paradajz je koristan za oči i vid, koji je u stanju da zaštiti zbog sadržaja beta-karotena i luteina, sposoban da popravi vid od degenerativnih bolesti.
Kada, ipak, treba izbaciti paradajz iz ishrane?
Pored mnogih blagodati, paradajz ima i neke kontraindikacije. Posebno se mora izbegavati u slučaju specifične alergije i netolerancije za porodicu Solanaceae ili alergije na nikal, element prisutan u ovom povrću. Oni koji pate od želučane kiseline, gastritisa ili refluksa trebaju biti oprezni sa konzumacijom paradajza jer to može pogoršati simptome.
Ukoliko želite da uključite paradajz u svoju svakodnevnu ishranu, a niste sigurni kako, ne brinite. Mi vam nudimo nekoliko jednostavnih i zanimljivih recepata!
- Sendvič sa piletinom
Sastojci:
- 12 kriški tosta
- 12 kriški dimljene slanine
- 4 kriške tanko isečenih pilećih prsa
- 1 zelena salata
- 2 paradajza
- majonez ili senf po ukusu
- so po ukusu
- biber po potrebi
Operite i osušite listove zelene salate i narežite paradajz. Zagrejte tost hleb u tosteru. U međuvremenu, zagrejte tiganj i ispecite komade dimljene slanine. Zatim na isti tiganj dodajte kap ulja i komade piletine. Posolite i pobiberite.
Kada ste spremili tost hleb, počnite sa sastavljanjem sendviča: na krišku hleba rasporedite sloj majoneze ili senfa, na njega stavite list zelene salate i deo piletine. Na to stavite još jednu krišku hleba, prethodno namazanu sosom po vašem izboru, kriškama paradajza, hrskavom dimljenom slaninom i još zelene salate. Pokrijte drugom kriškom tosta i uživajte!
- Špagete sa rikota sirom i paradajzom
Sastojci:
- 1 karanfilić belog luka
- 400 g špageta
- 150 g čeri paradajza
- 100 g svežeg rikota sira
- 100 gr parmezana
- 20 ml maslinovog ulja
- povrtna kocka za supu
Pripremite oprani i na četvrtine narezan čeri paradajz. Stavite tiganj na šporet sa kapljicom maslinovog ulja i dodajte ceo češanj belog luka, a zatim ostavite da porumeni nekoliko trenutaka. U međuvremenu na šporet stavite lonac sa puno slane vode za kuvanje testenine.
U tiganj dodajte čeri paradajz, blago posolite i izmrvite povrtne kocke za supu. Držite na umerenoj vatri nekoliko minuta, a zatim paradajz navlažite sa pola kutlače vode za kuvanje testenina.
U činiji pomešajte rikota sir sa narendanim parmezanom: dodajte nekoliko kašika vode. Jednom kada je sos od paradajza kuvan, dodajte sir u tiganj: ne sme da se kuva, već samo da se zagreje sa ostatkom sosa. Ocedite špagete i završite kuvanje u tiganju sa sosom od paradajza i sira, tako da se ukusi dobro stope.
- Sok od paradajza
Sastojci:
- 200 g paradajza
- 2 kašičice limunovog soka
- 1 kašičica šećera
- so i biber po ukusu
Nakon što opete paradajz, isecite ga na sitne komade i stavite ga u mikser. Mešajte ih nekoliko trenutaka, dok ne dobijete glatku i homogenu kašu od paradajza.
Da biste dobili bistri sok od paradajza, smesu paradajza ocedite kroz cediljku i stavite ga u posudu. Pokrijte ga listom prozirne folije i pustite da se ohladi u frižideru najmanje 2-3 sata.
Posle 3 sata, sok od paradajza aromatizujte sa prstohvatom soli i crnim biberom. Takođe dodajte dve kašičice svežeg limunovog soka i kašičicu šećera kako biste ispravili kiselost.
