Zdravlje

Antioksidansi – šta su i koja im je uloga?

Antioksidant je molekul koji može da spreči oksidaciju drugih molekula.

Verovatno se pitate “Zašto je to bitno?”

Antioksidanti nas štite od jako opasnog procesa koji se događa u ljudskom telu – oksidacije molekula.

Oksidacija je hemijska reakcija u kojoj se elektroni prenose sa oksidacionog sredstva na neki molekul. Upravo u ovakvim reakcijama nastaju slobodni radikali.

Slobodni radikali su molekuli koji dovode do oštećenja ćelija (DNK, lipida) i uzrokuju mnogbrojne bolesti.

dnk

Izvori slobodnih radikala su brojni: neadekvatna ishrana, upotreba određenih lekova, prekomerna izloženost ultraljubičastim zracima (sunčeve lampe ili lampe za sunčanje), cigarete, zagađen vazduh, voda….

Slobodni radikali utiču na povećanje nivoa LDL holesterola koji začepljuje krvne sudove. Povišuju krvni pritisak, uništavaju nervne ćelije. Dovode do zapaljenskih procesa, oštećuju ćelije spermatozoida koji mogu da dovedu do neplodnosti.

U ljudskom telu, međutim, postoje supstance zvane antioksidansi, koje imaju moć da spreče stvaranje radikala ili da neutrališu one koji su već stvoreni, ograničavajući tako oštećenje ćelija i tkiva.

Koji su to antioksidansi i koje namirnice su bogate antioksidansima?

vitamin-c

Telo prirodno proizvodi niz endogenih antioksidanata. To uključuje glutation, koenzim Q i enzime superoksid dismutazu i katalazu.

Mnogi drugi antioksidanti se svakodnevno unose u telo hranom. To su prvenstveno vitamin C, E i likopen.

  1. Karotenoidi (vitamin A)- šargarepa,bundeva,crvena i žuta paprika, zeleno lisnato povrće
  2. Vitamin C– prisutan uglavnom u citrusnom voću, ribizli, kiviju, paprici i paradajzu, spanaću, kupusu i šparogama
  1. Tokoferoli (vitamin E)- seme kikirikija i suncokreta, kukuruz i soja, orasi, jaja
  1. Likopen– paradajz (više u kuvanom nego u svežem proizvodu)
  1.  Lipojna kiselina– krompir, brokoli i spanać, crveno meso, jetra
brokoli
  1. Selen– riba, živina, mleko i žitarice
  1. Mangan– čaj, đumbir, šafran, karanfilić, kardamom, cimet, pšenične klice, biber, biljke i začinsko bilje
  1. Bakar– jetra, školjke, sušeno voće, mahunarke, seme ulja
  1. Cink– mleko, morski plodovi, jagnjetina, ćuretina, mahunarke

10. Koenzim Q10: iako je već opisan kao endogen, Q10 se takođe može dobiti i preko hrane, posebno konzumiranjem mesa, ribe, žitarica, biljnih ulja, pšeničnih klica, soje i povrća.

Šta sprečavaju antioksidansi?

aparat-za-merenje-pritiska-bolesti

Iz nedavnih studija potvrđeno je da su mnoge bolesti povezane sa nedostatkom antioksidativnih hranljivih sastojaka

Nedostatak antioksidansa može biti uzrok mnogobrojnih oboljenja: 

  • Alchajmerove bolesti
  • karcinoma
  • kardiovaskularnih bolesti
  • katarakte
  • dijabetesa
  • hipertenzije
  • neplodnosti
  • makularne degeneracije sočiva
  • morbila
  • mentalnih bolesti
  • parodontalne bolesti
  • infekcija respiratornog trakta
  • reumatoidnog artritisa

Na kardiovaskularnom nivou, antioksidanti vrše zaštitnu funkciju krvnih sudova i sprečavaju oksidaciju plakova holesterola.

Antioksidanti takođe igraju ključnu ulogu u prevenciji neurodegenerativnih bolesti kao što su Parkinsonova bolest, Alchajmerova i amiotrofična lateralna skleroza, a sve je to povezano sa prisustvom oštećenja ćelija od strane oksidativnog stresa.

Ovi molekuli su takođe u stanju da zaštite strukture kože od promena izazvanih delovanjem slobodnih radikala, usporavajući starenje kože.

Antioksidansi takođe ublažavaju negativan uticaj nekih fizioloških odbrambenih mehanizama tela, a među njima je upala.

Upala je normalan i neophodan odgovor imunog sistema na stres koji uzrokuje patnju ćelija.

Međutim, u slučajevima kada je upala dugotrajna, organizam trpi veliki stres i tada upala donosi više štetnog no korisnog.

U ovim okolnostima antioksidansi mogu smanjiti štetne efekte upale.

dim

Konačno, ovi molekuli mogu da pomognu telu da se odbrani od oštećenja nastalih :

  • udisanjem toksičnih supstanci (dim, smog i alergeni) 
  • gutanjem kancerogenih molekula (aromatični amini, policiklični ugljovodonici, akrilamid) 
  • neželjenih efekata nekih lekovi (hemoterapija)

Naučno je dokazano da određene biljke takođe sadrže antioksidanse. Kako bi se očuvala antioksidantna svojstva,idealno bi bilo koristiti sveže biljke. Ako niste u mogućnosti da koristite sveže biljke, osušene listiće možete pronaći u prodavnicama zdrave hrane.

  1. Zeleni čaj: sadrži brojne katehine, koji su deo porodice polifenola. Sadržaj katehina zavisi od mesta uzgoja, vrste biljke, vremena berbe i procesa proizvodnje. Preporučuju 3 šolje dnevno. Neke vrste zelenog čaja se, pak, ne preporučuju u slučaju bolovanja od gastritisa
zeleni-čaj

Evo zašto zeleni čaj trebate piti svakoga dana.

  1.    Šipak (ekstrakt pupoljaka): Preporučuje se uzimanje 50 kapi u malo vode, 2 puta dnevno između obroka
  1.     Karkade (tj. hibiskus, celo cveće): Preporučuje se da u oko 200 ml vode dodate jednu kašičicu hibiskusa. Čaj se procedi i pije 1 do 3 puta dnevno

Ipak, uvek se mora imati na umu da, kao i sve supstance, čak i višak molekula antioksidansa rizikuje da proizvede efekat suprotan željenom. 

Na primer, jedinjenja rastvorljiva u mastima – vitamin E i beta-karoten mogu da izazovu toksičnost zbog svoje sposobnosti da se nakupljaju u tkivima, dok je dokazano da višak vitamina C indukuje (suprotno popularnom verovanju) oksidativnu aktivnost.

Zbog toga je idealno uzimati dva ciklusa od 15-20 dana mešavine egzogenih antioksidanata,pogotovo tokom sezonskih promena, ne duže od 15-20 dana.

Kako bi gotovo uvek bili zaštićeni od slobodnih radikala najbolje bi bilo da provedete više vremena birajući hranu koju jedete, nego misleći da neuravnoteženu ishranu možete nadoknaditi isključivo upotrebom suplemenata veštačkog porekla.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button