GramatikaObrazovanje
Trending

Složeni glagolski oblici ~ kako da ih prepoznamo

U srpskom jeziku glagolski oblici se prema svom sastavu dele na proste i složene. Prosti su oni koji se sastoje od samo jedne reči, a u sastav složenih ulaze i pomoćni i glavni glagol. Prosti su brojno nadmoćniji, ima ih 9, a složenih je 5: perfekat, imperfekat, pluskvamperfekat, potencijal, futur prvi i futur drugi. Za formiranje prostih glagola važne su dve gramatičke osnove: infinitivna (aoristna) i prezentska, a kada su u pitanju složeni, najpre se moramo upoznati sa pomoćnim glagolima. 

Pomoćni glagoli u srpskom jeziku 

Srpski jezik sadrži tri pomoćna glagola: JESAM, BITI I HTETI i svaki od njih našao je svoju primenu kod nastanka složenih glagolskih oblika. 

Glagol jesam 

Ovaj glagol tipičan je po tome što ima samo oblike prezenta. On ima svoje potvrdne (naglašene i nenaglašene) i svoje odrične oblike u sva tri lica jednine i množine. 

Glagol biti 

Za razliku od pomoćnog glagola jesam, glagol biti ima sve oblike osim trpnog glagolskog prideva.

Prezent:

složeni
Prezent

Imperativ: (bud- + nastavak)

složeni

Aorist: (bi- + nastavak)

Imperfekat (bejah)

Glagolski prilog sadašnji pomoćnog glagola ,,biti“ glasi BUDUĆI i može da se koristi u svom primarnom značenju (Budući da se Ivan pokazao kao dobar radnik, dali su mu bolje radno mesto) ili kao pridev (budući naraštaji, budući mladenci).

Glagolski prilog prošli od glagola ,,biti“ je BIVŠI i upotrebljava se samo kao tipičan pridev, ali je dobijen tvorbom pretvaranjem (bivši učenici, bivši direktor). 

Radni glagolski pridev od glagola biti je: bio, bila, bilo, bili, bile, bila.

Glagol hteti

Baš kao i glagol biti, i ovaj glagol poznaje sve glagolske oblike osim trpnog glagolskog prideva

Prezent

Puni oblik:

  1. ja hoću
  2. ti hoćeš
  3. on/ona/ono hoće
  1. mi hoćemo
  2. vi hoćete
  3. oni hoće (ne hoćeju!)

Aorist (1. l. jd. htedoh)

Glagolski prilog sadašnji od glagola hteti glasi HOTEĆI (odrični oblik je ne hoteći).

Glagolski prilog prošli je HTEVŠI (odrični oblik ne htevši).

Radni glagolski pridev je: hteo, htela, htelo, hteli, htele, htela.

Složeni glagolski oblici 

složeni

Praksa pokazuje da su složeni glagolski oblici učenicima jedna od najtežih oblasti. Tu se najviše greši na testovima, kontrolnim zadacima i najzad na prijemnim ispitima, kako za srednju školu, tako i kasnije pri upisivanju željenih fakulteta koji sadrže prijemni ispit iz srpskog jezika. Oni, stoga, postaju omraženi i čim u toku školske godine oni dođu na red, časovi su maksimalno bez interakcije. Hajde da probamo tu praksu da promenimo i da konačno savladamo složene glagolske oblike kako zaslužuju!

složeni

Perfekat

Prvi glagolski oblik koji se u školovanju proučava u petom razredu jeste perfekat.

On se gradi od prezenta pomoćnog glagola jesam i radnog glagolskog prideva.

Kod potvrdnog oblika najčešće se koriste nenaglašeni (skraćeni, enklitički) oblici i ispred njih se mora nalaziti neka reč koja ima sopstveni akcenat, kako bi se oni oslanjali na nju i zajedno činili akcenatsku celinu (čitao sam, ja sam čitao). 

složeni

Pošto u sastav perfekta ulazi radni glagolski pridev koji razlikuje tri roda, podrazumevaju se i oblici sa ženskim i srednjim rodom: radila sam, radilo je itd. Isto će važiti i za ostale složene glagolske oblike koji sadrže radni glagolski pridev.

Odrični oblik gradi se pomoću glagola jesam u odričnom obliku, dok glavni glagol ostaje isti: nisam radio, nisi radio, nije radio itd.

Kod povratnih glagola (onih koji u svom sastavu imaju povratnu rečcu se) u 3. licu jednine izostavlja se pomoćni glagol je: on se vratio, ona se okupala, ono se smirilo. Dakle, pogrešno je ,,on se JE vratio“ ili ,,on JE se vratio“.

Kada perfektu oduzmemo pomoćni glagol, dobija se krnji perfekat, koji je oblički identičan sa radnim glagolskim pridevom. On se najčešće koristi sa ciljem da izazove pažnju, jer je ekspresivan, pa ga uglavnom viđamo u novinskim člancima i vestima: Pala temperatura! Pobedili košarkaši! Đoković osvojio titulu! 

Pluskvamperfekat

Ovaj složeni glagolski oblik od nas prvo zahteva da mu savladamo naziv. Nije retka greška kod učenika da prepoznaju o kom se glagolskom obliku radi, ali da mu ne znaju tačno ime. Pregledajući testove, nailazimo na komične odgovore kao što su: pluskanperfekat, pluskvanperfekat, pluskamperfekat, pluskvam perfekat i sl.

Dakle, pluskvamperfekat se gradi na dva načina, zavisno u kom obliku stoji njegov pomoćni glagol biti- da li u imperfektu ili u perfektu

Prvi model je danas vrlo redak, u živom govoru gotovo da ne postoji, još se može sresti jedino u književnim delima. Razlog za to je sigurno ovaj imperfekat koji se generalno kao glagolski oblik uopšte ne upotrebljava. Zapravo se i pluskvamperfekat inače retko koristi, samo u situacijama koje prikazuju radnju pre neke druge radnje u prošlosti.

On je zbog te svoje specifičnosti složeni glagolski oblik sužene upotrebe i daleko je iza perfekta i aorista po korišćenju u svakodnevnom govoru. 

Potencijal

Gradi se od oblikâ pomoćnog glagola biti koji su, izuzev u 3. licu množine, jednaki oblicima aorista tog glagola i radnog glagolskog prideva.

složeni

Dve najčešće greške koje se javljaju kod upotrebe potencijala jesu izostavljanje h kod pomoćnog glagola biti u 1. licu jednine i odvojeno pisanje pomoćnog glagola u 1. i 2. licu množine.

Dakle, oblike ja bi radio, mi bi smo radili i vi bi ste radili što pre da zaboravimo, jer nije ispravno!

Futur prvi: i prost i složeni oblik

Specifičan je po tome što je jedini od 14 glagolskih oblika koji ima i prost i složeni oblik. Kada je složen, gradi se od kraćih oblika pomoćnog glagola hteti u prezentu i od celog infinitiva

Ovakav način moguć je samo onda kada se ispred glagola u futuru nalazi neka reč koja je nosilac akcenta i sa kojom će pomoćni glagol činiti akcenatsku celinu. 

Glagoli koji se u infinitivu završavaju na –ći, uvek grade složenu verziju futura prvog (Ja ću doći, Doći ću). Treba voditi računa da se pomoćni glagol, u slučaju kada je on iza glavnog glagola, uvek piše odvojeno od njega. Zaboravimo nepravilno pisanje doćiću, ićiću!

Ako se glagol u infinitivu završava na –ti ili –sti, on može graditi i prost futur prvi. U tom slučaju nenaglašeni oblici pomoćnog glagola hteti dodaju se na okrnjeni infinitiv glavnog glagola, pri čemu se suglasnik t gubi ispred suglasnika ć (radit + ću > radiću). Ako se infinitiv završava na –sti, onda se nakon gubljenja t u dodiru nalaze s i ć, pa dolazi do jednačenja suglasnika po mestu izgovora (jest + ću > jesću > ješću). 

Futur drugi

U njegov sastav ulaze prezent pomoćnog glagola biti i radni glagolski pridev. On se uglavnom koristi da označi radnju u budućnosti koja će se desiti pre radnje koja je iskazana futurom prvim (Kad budem mogao, ja ću doći). 

DA SUMIRAMO! Složeni glagolski oblici:

1. PERFEKAT- kraći oblici pomoćnog glagola jesam u prezentu i radni glagolski pridev glavnog glagola

2. PLUSKVAMPERFEKAT- perfekat ili imperfekat pomoćnog glagola biti i radni glagolski pridev glavnog glagola

3. POTENCIJAL- aorist pomoćnog glagola biti (osim u 3. l. množine) i radni glagolski pridev glavnog glagola

4. FUTUR DRUGI- prezent pomoćnog glagola biti i radni glagolski pridev glavnog glagola

5. FUTUR PRVI- kraći oblici pomoćnog glagola hteti u prezentu i celog infinitiva glavnog glagola

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button