Da li ste znali sve o glagolima u srpskom jeziku?U tekstu koji sledi naučite kakva su vrsta reči glagoli, kako da ih razlikujete od ostalih vrsta, koje kategorije razlikuju, kao i vrstu promene koju imaju.
Neka vaša analiza glagola bude laka i zanimljiva!
Šta su to glagoli?
Glagoli su nesamostalne promenljive reči koje označavaju radnju, stanje ili zbivanje.
Npr. čitati, pisati, jesti, spavati, ići, doći, češljati se itd.
U rečenici glagoli se javljaju u različitim oblicima koji su označeni kao glagolski oblici, a to zavisi od funkcije koje u njoj imaju.
Glagolski oblici mogu biti lični i nelični.
U lične glagolske oblike spadaju: aorist, imperfekat, perfekat, pluskvamperfekat, prezent, futur I, kao i načini – imperativ, potencijal i futur II
U neličnce glagolske oblike spadaju: infinitiv, glagolski pridev radni, glagolski pridev trpni, glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli.
Oduvek su nas učili jednom malom triku kako da prepoznamo glagol – završavaju se na – ti i – ći. Tako da se slobodno poslužite i ovim trikom!
Zbog svih kategorija koje imaju, glagoli su oduvek smatrani najkomplikovanijom vrstom reči.
Gramatičke kategorije glagola
Glagoli se sastoje od sledećih gramatičkih kategorija:
- Glagolski vid;
- Glagolski rod;
- Glagolska vremena i načini;
- Potvrdnost/odričnost ;
- Lice;
- Gramatički broj i
- Gramatički rod.
Glagoli vid kao gramatička kategorija glagola
Glagolski vid je oznaka koja se odnosi na razlike u trajanju radnje, stanja ili zbivanja.
Podela glagola prema glagolskom vidu
Kada dobijete zadatak da analizirate glagole u rečenici jedna od kategorija jeste i glagolski vid. To znači da treba odrediti da li je glagol:
- Nesvršen;
- Svršen ili
- Dvovidski.
Nesvršeni glagoli označavaju radnju, stanje ili zbivanje koja se ogleda kao neograničeno njihovo trajanje: imati, šetati se, kuckati.
Prema dužini radnje nesvršeni glagoli se dele na trajne (durativne) i učestale (iterativne).
Trajni: šetati se, jesti, imati – neprekidno vršenje radnje.
Učestali: kuckati, javljati se, odskakivati – radnja se vrši sa prekidima.
Svršeni glagoli označavaju radnje, stanja ili zbivanja koja se sagledavaju kao njihov jedan završeni trenutak: doći, pojesti, popiti, iskoristiti.
Dvovidskim glagolima je označena ili svršena ili nesvršena radnja, ali to se može videti samo u kontekstu odnosno u rečenici.
Glagolski rod kao gramatička kategorija glagola
Glagolski rod je razlikovanje glagola prema tome da li zahtevaju upotrebu pravog objekta kao obaveznu dopunu ili ne zahtevaju.
Prema tome imamo:
- Prelazne;
- Neprelazne i
- Povratne glagole.
Prelazni glagoli – podrazumevaju prisustvo objekta u obliku akuzativa bez predloga odnosno u obliku slovenskog genitiva: napisati knjigu, izgraditi kucu, seći drva itd.
Neprelazni glagoli – oni glagoli koji ne zahtevaju, niti podrazumevaju prisustvo objekta u obliku akuzativa bez predloga: sesti, trčati, spavati, pasti.
Povratni glagoli – oni koji uz sebe imaju refleksivu rečcu se: kupati se, češljati se, napiti se itd.
Lice, vreme i način kao gramatičke kategorije glagola
Glagoli razlikuju tri gramatička lica: prvo, drugo i treće, koja se javljaju u jednini i množini.
- pevam/ pevamo
- pevaš/pevate
- peva/pevaju
Glagolsko vreme podrazumeva vreme vršenja radnje, stanja ili zbivanja u odnosu na govornikovo vreme. Tako imamo prošlo, sadašnje i buduće vreme.
Glagolski načini u srpskom jeziku su obici imperativa tj. glagolskog oblika kojim govornik zapoveda sagovorniku da izvršni neku radnju: Pevaj! Igrajte!
Takodje, glagolski način je i potencijal – glagolski oblik kojim se označava govornikov stav da je radnja označena glagolom moguća, poželjna: pevao bih, pevali bismo.
Futur II je takodje glagolski način kojim se označava da je radnja označena glagolom uslov za vršenje neke druge radnje: ako budem pevao.
Izvori: Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović. Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995, str. 97 – 106.
Odgovori
Hvala.