Glagoli u srpskom jeziku: naučite sve o ovoj vrsti reči!

Da li ste znali sve o glagolima u srpskom jeziku? U tekstu koji sledi naučite kakva su vrsta reči glagoli, kako da ih razlikujete od ostalih vrsta, koje kategorije razlikuju, kao i vrstu promene koju imaju.

Neka vaša analiza glagola bude laka i zanimljiva!

Šta su to glagoli?

Glagoli su nesamostalne promenljive reči koje označavaju radnju, stanje ili zbivanje.

Npr. čitati, pisati, jesti, spavati, ići, doći, češljati se itd.

U rečenici glagoli se javljaju u različitim oblicima koji su označeni kao glagolski oblici, a to zavisi od funkcije koje u njoj imaju.

Glagolski oblici mogu biti lični i nelični.

U lične glagolske oblike spadaju: aorist, imperfekat, perfekat, pluskvamperfekat, prezent, futur I, kao i načini – imperativ, potencijal i futur II

U nelične glagolske oblike spadaju: infinitiv, glagolski pridev radni, glagolski pridev trpni, glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli.

Oduvek su nas učili jednom malom triku kako da prepoznamo glagol – završavaju se na – ti i – ći. Tako da se slobodno poslužite i ovim trikom!

Zbog svih kategorija koje imaju, glagoli su oduvek smatrani najkomplikovanijom vrstom reči.  

Gramatičke kategorije glagola

Glagoli se sastoje od sledećih gramatičkih kategorija:

• Glagolski vid;
• Glagolski rod;
• Glagolska vremena i načini;
• Potvrdnost/odričnost ;
• Lice;
• Gramatički broj i
• Gramatički rod.

Glagoli vid kao gramatička kategorija glagola

Glagolski vid je oznaka koja se odnosi na razlike u trajanju radnje, stanja ili zbivanja.

Podela glagola prema glagolskom vidu

Kada dobijete zadatak da analizirate glagole u rečenici jedna od kategorija jeste i glagolski vid. To znači da treba odrediti da li je glagol:

• Nesvršen;
• Svršen ili
• Dvovidski.

Nesvršeni glagoli označavaju radnju, stanje ili zbivanje koja se ogleda kao neograničeno njihovo trajanje: imati, šetati se, kuckati.

Prema dužini radnje nesvršeni glagoli se dele na trajne (durativne) i učestale (iterativne).

Trajni: šetati se, jesti, imati – neprekidno vršenje radnje.

Učestali: kuckati, javljati se, odskakivati – radnja se vrši sa prekidima.

Svršeni glagoli označavaju radnje, stanja ili zbivanja koja se sagledavaju kao njihov jedan završeni trenutak: doći, pojesti, popiti, iskoristiti.

Dvovidskim glagolima je označena ili svršena ili nesvršena radnja, ali to se može videti samo u kontekstu odnosno u rečenici.

Glagolski rod kao gramatička kategorija glagola

Glagolski rod je razlikovanje glagola prema tome da li zahtevaju upotrebu pravog objekta kao obaveznu dopunu ili ne zahtevaju.

Prema tome, imamo:

• Prelazne
• Neprelazne
• Povratne glagole

Prelazni glagoli – podrazumevaju prisustvo objekta u obliku akuzativa bez predloga odnosno u obliku slovenskog genitiva: napisati knjigu, izgraditi kucu, seći drva itd.

Neprelazni glagoli – oni glagoli koji ne zahtevaju, niti podrazumevaju prisustvo objekta u obliku akuzativa bez predloga: sesti, trčati, spavati, pasti.

Povratni glagoli – oni koji uz sebe imaju refleksivu rečcu se: kupati se, češljati se, napiti se itd.

Lice, vreme i način kao gramatičke kategorije glagola

Glagoli razlikuju tri gramatička lica: prvo, drugo i treće, koja se javljaju u jednini i množini.

1. pevam/ pevamo
2. pevaš/pevate
3. peva/pevaju

Glagolsko vreme podrazumeva vreme vršenja radnje, stanja ili zbivanja u odnosu na govornikovo vreme. Tako imamo prošlo, sadašnje i buduće vreme.

Glagolski načini u srpskom jeziku su obici imperativa tj. glagolskog oblika kojim govornik zapoveda sagovorniku da izvršni neku radnju: Pevaj! Igrajte!

Takođe, glagolski način je i potencijal – glagolski oblik kojim se označava govornikov stav da je radnja označena glagolom moguća, poželjna: pevao bih, pevali bismo.

Futur II je takodje glagolski način kojim se označava da je radnja označena glagolom uslov za vršenje neke druge radnje: ako budem pevao.

Izvori: Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović. Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995, str. 97 – 106.