Istorijske zanimljivostiObrazovanjeUmetnost

Paja Jovanović ~ maestralna umetnost slikarskog genija

Najstariji slikar na dvoru Josipa Broza Tita, ali istovremeno i najmlađi član Srpske akademije nauka i umetnosti, Paja Jovanović je ostavio trag u srpskom i svetskom slikarstvu. O vickastoj prirodi ovog umetnika svedoče njegovi memoari, ali i beleške njegovih savremenika. Sa druge strane, njegova umetnička dela svedoče o dubokoj prožetosti između srpske tradicije i srpskog slikarstva.

Paja Jovanović ~ o životu u stvaranju

Pavel Paja Jovanović je rođen u Vršcu 1859. godine, u porodici Stefana i Ernestine Jovanović. Otac Stefan je bio fotograf, zbog čega i ne čudi Pajina sklonost ka vizuelnom izrazu, kao ni posebno obraćanje pažnje na osvetljenje i njegov uticaj celokupnu kompoziju dela, još od najmlađih dana. Svoj slikarski izraz je, kao dečak, uobličavo kopirajući ikone. Na taj način je i uočen njegov talenat. Kada je trebalo da se oslika crkva u Vršcu, mladi slikar je pokazao svoj talenat. Tako je sa 14 godina Paja Jovanović stekao uslove da studira na prestižnoj bečkoj Akademiji likovih umetnosti. Za momka iz Vršca je ovaj korak u svet značio celokupan preokret. Tokom osnovnih studija se teorijski uobličava u pravcu istorijskog slikarstva, a tri godine na master klasi provodi uz istoimenu užu specijalnost.

Paja Jovanović je umro 1959. godine, za 2 godine izbegnuvši svoj stoti rođendan. Savremenici tvrde da do kraja života nije izgubio svoj vedri duh. Čak je i zabeležena jedna anegdota. Neko vreme neposredno pred smrt, šetao je ulicom i video mladu i atraktivnu gospođicu. Okrenuo se za njom, uzdahnuo i rekao ,,Eh, da sam 20 godina mlađi!“ Sigurni smo da bi sedamdesetogodišnji Paja uspešno pokazao svoj šarm na delu.

Umetnički razvoj

Tokom tri godine školovanja na master klasi kod Lepolda Karla Milera, Paja Jovanović izlaže svoje radove nekoliko puta. Svaka njegova izložba je prošla vrlo zapaženo: najniža nagrada koju je osvojio je drugo mesto. Između ostalih, na master klasi je izlagao slike Uči deda svog unuka, Guslar i Ranjeni Crnogorac. Način na koji se oblikuje stil prvih Jovanovićevih umetničkih ostvarenja već uobličava put kojim će se njegovo slikarsko umeće kretati.

Ono što je upravo obeležilo pravac umetničkog kretnja Paje Jovanovića je splet neobičnih okolnosti. Period stvaralačke plodnosti ovog autora: period kasnih sedamdesetih/ranih osamdesetih godina XIX veka, obležile su turbulencije. Ove turbulencije se, na umetničkom planu, ogledaju u uplitanju impresionističkih, simbolističkih i pointilističkih tendencija u čvrsto izgrađeni realistički slikarski manir. Novim tendencijama u umetnosti se opiru sve akademske institucije: od Francuske akademije nauka i umetnosti, šaljući Bodlera na sud zbog lascivnosti do Akademije likovnih umetnosti. Slikari su još čvršće stali iza svog načina prikazivanja sveta, a među njima je bio i Paja Jovanović. On je smatrao da umetnost treba iz stvarnog stveta što vernije preneti u svet štafelaja. Taj stav se uobličio, opet, u jednoj anegdoti, gde je Jovanović rekao da slika koja ima ime-nije dobra slika. Ona sama treba da objašnjava šta se na njoj dešava. Vrlo slično Stendalovom stavu da je roman jedno veliko ogledalo.

Umetničke faze Paje Jovanovića se dele u tri razdoblja.

Prva umetnička faza (od početka do 1896.)

Prava faza u umetnosti ovog slikara se oblikuje sa njegovim dolaskom na Akademiju. Nju obuhvata unutrašnje traženje umetničke inspiracije, sve dok se interesovanja nisu oblikovala oko nacionalnih slika. Na ovu ideju je došao pod vođstvom svog mentora Milera, koji ga odvraća od prikaza orijentalnih scena i upućuje na Balkan. Iz ove faze nastaju slike usko vezane za Prvi srpski ustanak, kao i slike koje opisuju svakodnevni život običnih, ali hrabrih ljudi. Svaki predstavljeni čovek je ,,običan“, ali ipak predstavljen kao individua koja je deo kolektiva, kroz koju se duh tog kolektiva i prenosi. Tako, u sklopu ove faze imamo Guslara, Borbu petlova, Krvnu osvetu, Igrača sa mačevima… Sve slike su nastale kao plod dubokih istraživanja naroda: bez obzira na to što slika svoj narod, Jovanović je ipak analizi svakodnevnog života Srba i Crnogoraca pristupao analitički. Cilj je bio što detaljnije upoznati i predstaviti većinu osobina svakodnevnog života. Boje su živahne, vesele, scene su dinamične, a prisutan je masovni pokret fokusiran oko jednog centralnog događaja.

Slike iz ove faze predstavljaju svojevrsno etnografsko svedočanstvo. Detalji na odorama i nošnjama, raspored zvanica i ljudi na slikama, daju detaljnije informacije o običajnom pravu koje je u plemenima/zajednicama vladalo. Zbog toga ove slike predstavljaju etnografsko nacionalno blago.

Druga faza (1896-1905.)

Drugu fazu odlikuje zreliji pristup tehnici akademskog realizma i njegova manifestacija je najprepoznatljivija u Seobi Srba. Ova slika, prvenstveno naslikana sa ciljem da se prikaže deo traumatične istorije srpskog naroda, neadekvatno je dočekana od sveštenstva. Zamisao je bila da se Srbi predstave kao herojski narod koji ne izmiče ni pred kim, ali je slikar umesto toga, predstavio verziju koja prikazuje žene i decu.

paja jovanović
Seoba Srba. ,,Briši ove ovce i žene!“ reklo je sveštenstvo, nakon što je prvi put videlo sliku

Ovu fazu odlikuje fokusiranost na istorijske i herojske teme, značajne momente istorije naroda i konstituente nacionalne svesti. Slike, takođe dinamične i šarenolike, ipak imaju dozu grandioznosti zbog samih tema koje obrađuju, a koje već spadaju u mitove o stradanju naroda. Zbog toga je dominantan prikaz kolektiva. Naravno, nastanak svake slike prati ozbiljno istraživanje materijalnih dokaza, da bi autor što vernije dočarao fakte. Slika Krunisanje cara Dušana predstavlja savršenstvo dinamizma kolorita, pokreta i kompozicije. Pored toga, detalji svedoče o autorovoj posvećenosti i analitičnosti.

paja jovanović
Krunisanje cara Dušana.

Slike koje su nastale u ovoj fazi, pored Cara Dušana i Seobe Srba, prate i ključne momente iz života Svetog Save: Sveti Sava izmiruje braću i Sveti Sava kruniše Prvovenčanog.

Na slikama se uočava izvesna svedenost u odnosu na prethodne, likovi su u fokusu, boje su zagasitije. Sve to doprinosi izgradnji sakralne atmosfere i stvarnog fokusiranja na događaj na slici. Jednostavnost kolorita i linija doprinosi ozbilnosti situacija koje opisiju i dalekosežnog uticaja na tok srpskog naroda.

Treća faza (1905-smrt)

Treću fazu odlikuje posvećivanje portretima poznatih osoba u životu srpske kulture, nauke i politike. Jedan od glavnih koji se izdvaja je portret Josipa Broza Tita, koji je Paja Jovanović slikao kao najstariji umetnik među Titovim redovima. U vreme kada je stvarao portrete, Paja Jovanović je već bio priznat i cenjen autor širom Evrope. Osim toga, portretisanje je osiguravalo profit čak i prosečnim slikarima, zbog toga je naš akademik mogao da se pohvali boljim ekonomskim statusom. Međutim, bez obzira na to što je kolektivnu sliku zamenio pojedinačnim licem, osećaj za detalj ne izostaje. Portreti iz treće faze obiluju detaljima koji su vezani za teksturu i detalje u vezi sa materijalima na haljinama i odorama. Zbog toga su i dan danas slike Paje Jovanovića cenjene i u umetničkom, etnografskom, ali i finansijskom smislu.

Na ovom linku možete videti još slika Paje Jovanovića.

U slučaju da želite da vidite još slika našeg najvećeg slikara, posetite Muzej Paje Jovanovića u Beogradu, na adresi Kralja Milana 21.

Ako želite da vidite Seobu Srba, treba da odete u Narodni muzej u Pančevu, gde je deo stalne postavke.

Za najveću i najdetaljniju verziju Krunisanja Cara Dušana treba da posetite Narodni muzej u Beogradu.

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Jedan komentar

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button