Biljke i cvećeObrazovanjeRazno

Efekat staklene bašte ~ ekološka opasnost koja dugo vreba

Sigurni smo da ste tokom osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja došli u dodir sa ovom neobičnom sintagmom. Zaista, efekat staklene bašte nije naziv koji se lako zaboravlja. Međutim, koliko smo pažnje obratili na značenje ove interesantne grupe reči? Štaviše, koliko smo pažnje obratili na stvarnu pojavu koja nas okružuje? Šta je, tačno, efekat staklene bašte i koliko mi utičemo na njegovo ispoljavanje? Pogledajte u nastavku.

efekat

Ozonski omotač

Iako je gas ozon pronađen još 1840. (Kristijan Fridrih Šenbajn), ozonski omotač je otkriven tek 1913. godine. Naučnici koji su zaslužni za njegovo uočavanje i definisanje su Fabri i Bison. Fabri je uspeo da, putem eksperimenta, dokaže da postoji filter između Zemlje i Sunca, koji umanjuje štetnost i snagu UV zračenja. Danas se zna da ozonski omotač uspeva da apsorbuje čak 99% štetnih, visokoradioaktivnih sunčevih zraka (UV B zraka).

Ozonski omotač se nalazi visoko u stratosferi, oko 12-35 km od površine Zemlje. Obavija čitavu Zemljinu kuglu i na taj način je štiti od zračenja. Ozonski omotač je sastavljen od visoke koncentacije ozona (O3), koji se, pod uticajem UVB zraka i proizvodi. Danas se zna da je ozonski omotač glavna prepreka za efekat staklene bašte.

Ozonska rupa i efekat staklene bašte

Ozonskom rupom se naziva prostor u ozonskom omotaču koji je znatno tanji od ostatka sloja. Stanjivanje omotača je opasna stvar i vodi ka ekološkoj katastrofi. Na mestu gde se pojave ozonske rupe, gas više nema istu snagu i ne može da filtrira zračenje. Zbog toga prostor iznad kog se dešavaju ozonske rupe proživljava velike klimatske promene. Takođe, opasnost koja preti od nastanka ozonskih rupa je stanjivanje i, konačno, potpuno nestajanje ozonskog omotača.

Prva ozonska rupa je primećena 1985. godine. Tri naučnika su uočila značajno nizak nivo ozona u oblasti iznad Južnog Pola. Danas su područja iznad Polova izrazito ugrožena. Naučnici prijavljuju značajno smanjenje koncentracije ozona iznad Antarktika. U oktobru 2020. godine, naučnici su zapazili najveću rupu iznad Antakrtika do sada: oko 24 miliona kvadrata praznog prostora se nalazi između Sunca i Zemlje.

efekat
Prikaz ozonske rupe iznad Antarktika od 1995. godine.

Efekat staklene bašte je izazvan upravo stanjivanjem i nestajanjem ozonskog omotača.

Stanjivanje omotača

na stanjivanje ozonskog sloja utiču određeni uređaji koji ispuštaju štetne materije u atmofsteru (ugljentetrahlorid, freon, metilbromid itd): aparati za gašenje požara, toplotne pumpe, mlazni avioni, sredstva za čišćenje…

Smanjivanje koncentracije ozona u omotaču dovodi do opasnih posledica na Zemlji: kod ljudi izaziva maligna oboljenja kože, ubrzano starenje, različita oboljenja oka, smanjivanje ili potpuni nestanak imuniteta. U svetu biljaka dovodi do smanjene fotosinteze, smanjene proizvodnje fitoplanktona i usporavanje rasta biljaka.

Efekat staklene bašte kao posledica propadanja ozonskog omotača

Efekat staklene bašte nastaje onda kada Zemljini omotači ne mogu da odbiju Sunčevo zračenje, već ga upiju. Upijanjem zračenja UVB zraka, a ne njihovim odašiljanjem dalje u svemir, ozonski omotač se zagreva. Jedan deo zraka uspeva da ostane unutar omotača (oko 40%), dok ostatak uspeva da se probije ka Zemlji. Na taj način se istovremeno zagrevaju i ozonski omotač i Zemljina površina. Zbog konstantnog zagrevanja se proizvodi infracrveno zračenje od strane Zemlje, koje se penje ka atmosferi sa tendencijom da iz nje izađe. Međutim, s obzirom na to da ne može da izađe iz Zemljine atmosfere, infracrveno zračenje ostaje unutar nje. Tako se Zemlja zagreva spolja: Suncem i iznutra: obijenim zracima.

efekat

Ovakvo kontinuirano zagrevanje dovodi do poremećene ravnoteže u apsorpciji energije štetne po žive organizme na Zemlji.

Prilikom zagrevanja Zemlje dolazi do emitovanja određene vrste gasova sa njene površine. Neki od njih su vodena para, metan, ugljen-dioksid, sumporheksafluorid. Njihova koncentracija se dodatno pojačava čovekovim aktivnim delovanjem. Ovakvo delovanje na Zemljinu površinu za rezultat ima klimatske promene.

Klimatske promene: dokaz za efekat staklene bašte

Čovekovim delovanjem se pojačava ispuštanje ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu. Zapravo, preciznije rečeno, čak 75% nastalog ugljen-dioksida je zbog čovekovog delovanja. Za ovu cifru su zadužena, prvenstveno, fosilna goriva. Spaljivanje šuma, korišćenje drva za ogrev ili kao pokretača, dovodi do ispuštanja velike količine CO2 u atmosferu. Sa druge strane, nemogućnost da se taj novonastali CO2 izbaci iz Zemljine atmosfere ga ostavlja zarobljenog unutar njenih omotača. Tako se kontinuirano povećava koncentracija ugljen-dioksida.

Zanimljivost

smatra se da su sjedinjene američke države ,,krive“ za ispuštanje oko 32% co2 u atmosferu. međutim, ipak prednjači kina (čak 11000 megatona co2).

Posledice ovakvog delovanja na Zemlju su, prvenstveno, povećanje temperature Zemljine površine. Predviđa se da će prosečna temperatura porasti za čak 40 Celzijusa. To neminovno dovodi do topljenja leda na Polovima. Sa ispuštanjem tolike količine vode, treba da se očekuje i porast nivoa okeana i mora, kao i remećenje prirodne ravnoteže koja u njima vlada. Izumiranje različitih vrsta nema potrebe ni naglašavati-to se podrazumeva. Ali, postoje određene opasnosti koje vrebaju sa promenom nivoa mora: oslobađanje bakterija i virusa koji su u ledu i dubinama bili dugo zarobljeni.

U Južnoj Americi i Africi se dešava suša koja preti da ugrozi preostale izvore pijaće vode. Sa druge strane, svedoci smo skorih i neočekivanih poplava na jugoistoku Evrope, kao i u Aziji. Što se tiče našeg podneblja, uočeno je da vremenski uslovi vartiraju od najhladnijih do najtoplijih amplituda, te da su leta i zime jedine dve kategorije vremena. Jesen i proleće polako nestaju i stapaju se u dva ekstrema.

Kako sprečiti klimatske promene

Kao što sve ima svoj uzrok i posledicu, tako isto postoje načini da se redukovanjem ljudskog faktora umanji dalji nagli nastanak klimatskih promena. Iako su mnoge zemlje Evropske unije organizovale komisije za praćenje klimatskih promena, one nisu dale uočljivije rezultate. Ono što je imalo učinka je smanjenje emisije štetnih gasova, posebno prestanak korišćenja nafte, gasa i sveukupnih fosilnih goriva za grejanje. Ono što još može da se uradi:

Korišćenje električnih uređaja za prevoz: bicikala, automobila, trotineta. Emitovanje gasova se može značajno redukovati samo korišćenjem električnih uređaja u velikoj meri.

Pošumljavanje: drveće predstavlja prirodnog neprijatelja ugljen-dioksidu, zbog čega je masovno pošumljavanje jedan od prvih koraka ka sprečavanju globalnog zagrevanja. Osim toga, sprečavanje legalnog i ilegalnog krčenja šuma, posebno prašuma Brazila, je neophodno da se reguliše i zakonima tih zemalja.

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Jedan komentar

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button