Obrazovanje

Pravopisna pravila: Pisanje velikog i malog slova u srpskom jeziku

U grupi slovenskih jezika nalazi  se i naš, srpski jezik. Ovim jezikom govori oko 12 miliona ljudi na svetu. Ono što ga karakteriše i čini njegov sistem kompleksim jeste dvoazbučnost: ćirilica i latinica. Zahvaljujući Vuku Stefanoviću Karadžiću srpski jezik je dobio i svoju normu koja se zahvaljujući kasnijim lingvistima usavršavala i dobila današnji oblik.

Kada govorimo o normi srpskog jezika jedna od prvih stvari koja nam je na umu jeste pravopis. Pravopis srpskog jezika ili ortografija je skup važećih pravila pisanja reči u nekom jeziku.

U srpskom jeziku postoji mnogo pravopisnih pravila koji se odnose na: pisanje velikog i malog slova, sastavljeno i rastavljeno pisanje reči, glasovne promene imaju veliki uticaj na moga pravopisna načela, pisanje skraćenica takođe spada u domen pravopisa. U nastavku teksta bavićemo se pisanjem velikog i malog slova.

Svedoci smo da se danas u pisanju ne poštuju pravopisna načela, što je pogrešno i osobu koja je napisala npr. marko umesto Marko može koštati nekih bitnih stvari u životu. Koliko puta ste videli da je neko naziv reke napisao malim slovom, a koliko pak da je neko titulu poput car ili kralj napisao Car i Kralja? Sada ćemo razrešiti sve nedoumice!

Srpski jezik: Pisanje veliko slova

Velikim početnim slovom pišu se:

1) lična imena i prezimena: Ana, Marko, Dušan, Nikola, Karadžić, Maksimović itd;

2) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli sa imenom i postali njegov sastavni deo: Hajduk Veljko, Anči, Vladislav Petković Dis;

3) vlastita imena životinja: Jabučilo, Šarac, Džeki, Mica;

4) imena božanstava, svetaca i bića iz mitologije: Zevs, Mars, Afrodita, Perun, Bogorodica, Buda, Isus;

5) vlastita imena iz sveta mašte, književnih dela, filmova i stripa: Petar Pan, Palčica, Pepeljuga, Sneško Belić;

6) imena građevina, objekata, spomenika i sl.: Kip slobode, Kalemegdan, Gazela, Vukov spomenik;

7) imena naroda, državljana i etničkih grupa: Srbin, Slovenac, Francuz;

Još neka pravila pisanja velikog početnog slova…

8) imena sela, gradova, krajeva, država i kontinenata: Orašac, Sremska Mitrovica, Petrovac na Mlavi, Šumadija, Pomoravlje, Belgija, Severna Amerika, Afrika;

Višečlani nezvanični nazivi koji se upotrebljavaju kao ustaljeni nazivi, paralelno sa zvaničnim, pišu se takođe velikim početnim slovom: Grad svetlosti (Pariz), Večni grad (Rim), Zemlja hiljadu jezera (Finska).

9) imena stanovnika sela, gradova, krajeva, država i kontinenata: Vinčanka, Zemunka, Vranjanac, Šapčanin, Šumadinac, Nemac;

10) imena vasionskih tela i sazvežđa: Sunce, Zemlja, Mesec, Merkur, Halejeva kometa, Orion, Velika kola;

Reči sunce, zemlja, mesec pišu se malim slovom kada imaju karakter zajedničke imenice.

11) imena okeana, mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena; ako se sastoje iz više reči, velikim početnim slovom piše se samo prva reč, a ostale samo ako su vlastite imenice: Atlantik, Severni ledeni okean, Jonsko more, Kolubara, Zapadna Morava, Beli Drim, Bajkalsko jezero, Zlatibor, Fruška gora, Đerdapska klisura.

12) imena delova grada, ulica i trgova; ako se sastoje iz više reči, velikim početnim slovom piše se samo prva reč, a ostale samo ako su vlastite imenice: Žarkovo, Banovo brdo, Zlatiborska ulica, Ulica Milana Uzelca, Ulica Petra Petrovića Njegoša;

13) nazivi praznika: Nova godina, Božić, Osmi mart, Prvi maj, Dan mladosti, Petrovdan;

14) nazivi ustanova, preduzeća, društava, organizacija, manifestacija i sl.: Filozofski fakultet u Nišu, Osnovna škola „Ratko Vukićević“ i sl;

15) nazivi književnih dela, časopisa, novina, filmova; ako se sastoje iz više reči, velikim početnim slovom piše se samo prva reč, a ostale samo ako su vlastite imenice: Starac i more, Doživljaji Toma Sojera, Mali princ, Pepeljuga, Dolap, Politikin zabavnik, Koreni;

16) nazivi istorijskih događaja: Kosovska bitka, Francuska revolucija, Prvi srpski ustanak, Drugi svetski rat;

17) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ov, -ev, -in: Milanov, Radin, Milošev;

18) zamenice vi i vaš (u svim padežima) iz poštovanja prema osobi kojoj se piše.

Dodatak

Velikim početnim slovom piše se pored navedenih pravila i:

1) Kada je u pitanju srpski jezik prva reč u rečenici piše se velikim slovom;

2) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima;

3) nastavak pisma iza naslova, ako se pismo nastavlja u novom redu.

Srpski jezik: Pisašnje malog početnog slova

Malim početnim slovom u srpskom jeziku pišu se:

1) prisvojni pridevi nastali od vlastitih imenica nastavcima -ski, -ški, -čki: niški, beogradski, češki, mađarski;

2) ) pridevi nastali od naziva praznika: božićni, uskršnji, novogodišnji, prvomajski;

3) neustaljeni, opisni nazivi istorijskih događaja i nazivi ratova u množini: bitka na Kosovu, boj na Mišaru, balkanski ratovi;

4) periodi razvoja ljudskog roda, nazivi pokreta, pravaca i sl.: neolit, gvozdeno doba, srednji vek, renesansa, kapitalizam;

5) nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, profesionalnu ili neku drugu pripadnost: hrišćanin, katolik, pravoslavac, crnac, kromanjonac, komunista, monarhista, partizan, nobelovac;

6) titule i zvanja: car, knez, kralj, akademik, ambasador, gradonačelnik, guverner, predsednik;

7) zamenice vi i vaš kada se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kada se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, organizaciji i sl.

Dodatak

Malim početnim slovom u srpskom jeziku piše se i:

1) nastavak upravnog govora ako je prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja;

2) nastavak rečenice posle upravnog govora.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button