Korisni savetiSportZdravlje

5 najčešćih povreda kod mladih košarkaša

Više od pola veka košarka je jedan od najpopularnijih sportova među mladima, ali dugotrajna sezona u kombinaciji sa brojnim treninzima i pripremama može dovesti do povrede igrača. Neke od najčešćih povreda koje su doživeli mladi košarkaši uključuju: istezanje mišića, uganuće zgloba i brojne druge. U nastavku su dati neki od tipova povreda zbog kojih su mladi košarkaši izloženi riziku, kao i neki saveti za sprečavanje povreda koji pomažu mladim sportistima da ostanu na terenu.

Srećom, postoje načini kako da se spreče ove povrede i ukoliko dodje do njih, kako da se na najlakši način prevaziđu.

Kontuzija mišića – jedna je od najčešćih akutnih povreda kod mladih košarkaša koja nastaje nakon udarca. Ovo povreda je u velikoj meri prisutna na terenima. Iako u većini slučajeva nije ozbiljna, veoma je bolna. Kod akutnih kontuzija mišića (72 sata nakon povrede) tipičan tretman uključuje odmor i previjanje leda na bolno mesto. Kada se povreda sanira, preporučuje se postepen povratak trenažnom procesu koji može uključivati lagano istezanje, konstantno jačanje mišića i eventualni povratak u sport nakon što bol prestane i kada se vrati potpuna funkcija mišića.

Nikako nije dobro odmah se vratiti napornim i intenzivnim treninzima. 

  • Istezanje mišića – Osim kontuzija mišića, kod mladih košarkaša prisutna je povreda istezanja mišića. Najpodložniji mišići za to su mišići potkolenice, listovi i mišići unutrašnje strane butine, s obzirom na zahtevne aktivnosti. Istezanja mogu biti različite težine: od blagih (I stepen) do ozbiljnih (III stepen). Naprezanja prvog stepena se javljaju kada se mišić/tetiva previše istegne, ali tom prilikom ne dolazi do pucanja mišićnih vlakana. II stepen uključuje kidanje mišićnih vlakana i potreban je duži oporavak u odnosu na I stepen. Na kraju istezanja III stepena se javljaju kada mišić potpuno pukne. Ova vrsta povrede može zahtevati hiruršku intervenciju kako bi se mišić vratio u prvobitno stanje i obnovila njegova funkcija.

U zavisnosti od težine povrede (I-III stepena), povratak u trenažni proces može trajati od 2-6 nedelja u većini slučajeva. Kod kontuzije mišića, lečenje istezanja može podrazumevati stavljanje leda. Takođe, i grejanje mišića u zavisnosti od preporuke lekara.

  • Uganuće skočnog zgloba – većini mladih sportista ova povreda nije nepoznanica. Ili su iskusili na sopstvenom telu ili su bili svedoci kada je u nihovoj neposrednoj blizini došlo do te povrede. Uganuća mogu biti veoma ozbiljna, stoga treba biti obazriv ukoliko dođe do ovakve povrede. Nakon što se povreda sanira, sledeće aktivnosti su usmerene na bezbolno vraćanje snage, pokreta i funkcionalnosti zgloba kako bi se što pre igrač oporavio i vratio u trenažni proces.

Prebrzo vraćanje u trenažni proces može dovesti do povećanog rizika od ponovne povrede, zato će lekari i treneri sigurno postepeno vraćati sportistu u tempo ranijih aktivnosti. 

  • Potres mozga – mnogi roditelji brinu zbog  potresa mozga kod mladih sportista. Iako se ova povreda uglavnom vezuje za sportiste sa mnogo fizičkog kontakta poput fudbala, hokeja, ragbija, ova je povreda u velikoj meri prisutna i u košarci. Jedna od tipičnih situacija kada dolazi do ove povrede jeste skok prilikom kog se dešava udarac laktom u glavu. Zatim se može desiti tokom doskoka ili pada i udarca glavom o parket. Takođe, u toku odbrane i čuvanja protivničkog igrača, kao i prilikom polaganja lopte u koš kada protivnički igrač pokušava da blokira direktnog konkurenta. 

Ove povrede mogu biti ozbiljne i često je potrebna intervencija lekara. 

  • Povreda prednjeg ukrštenog ligamenta  – prednji ukršteni ligament ili ACL (anterior cruciate ligament) je jedan od četiti glavna ligament koji pružaju stabilnost kolenu. Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta se obično javljaju u sportovima koji uključuju brzu promenu pravca, skakanje… Povrede prednjih ukrštenih ligamenata se najčešće mogu lečiti fizikalnom terapijom. Međutim, u slučaju kada dođe do pucanja ligamenta, potrebna je hirurška intervencija. Takođe je važno napomenuti da postoje osobe koje su sklonije ovoj povredi. To dosta zavisi od pola i strukture skeletnog sistema osobe.
povreda

Sportisti mogu umanjiti šanse da dođe do ovakve povrede i to sveobuhvatnim treninzima koji uključuju vežbe snage i kondicije. 

Prevencija povreda je važna jer će na taj način sportisti tokom cele takmičarske godine biti na raspolaganju treneru i izbeći će skupe potencijalne zdravstvene troškove. Na primer, mladim sportistima je preporučljivo svakodnevno istezanje, kao i jačanje donjih ekstremiteta.

Ako povreda potraje, obavezna je konsultacija sa lekarom.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button