Savremeno doba nosi sa sobom mnoge izazove. Neki od njih su rokovi koje moramo postići, obaveze koje imamo u kući i prema porodici, ali i one prema sebi samima. Sve to podiže nivo svakodnevnog stresa. Dugoročno izlaganje stresu može da prouzrokuje različite probleme. Neki od njih mogu biti fizičke prirode: opstipacija, hronični umor, nervoza stomaka. Neki, pak, mogu biti i emotivne, psihičke prirode: hronična insomnija, nervoza, nizak prag tolerancije na frustraciju. Često zbog obaveza zaboravimo na takvo taloženje stresa dok on ne naraste do tolike mere da više ne možemo da ga ignorišemo. Međutim, ako bismo u svoj život uveli, kao ustaljenu rutinu, praktikovanje joge ili meditacije, nivo stresa bi se držao pod kontrolom. Pogledajte zbog čega je meditacija pravi izbor za vas.
Šta je meditacija?
Reč meditacija potiče od latinske reči meditatio. Meditatio bi značio ramišljanje, udubljivanje. Danas se pod rečju meditacija podrazumeva sticanje unutrašnjeg mira, balansa. Nešto što bi psiholozi nazvali lokusom kontrole iznutra. Međutim, koliko je današnje shvatanje meditacije, zapravo, slično ,,originalnoj”, početnoj praksi?
Praktikovanje meditacije i meditativno ponašanje su ustaljena praksa mnogih dalekoistočnih naroda. Ona predstavlja stožer raznih religija staroazijskih društava. Toliko je stara i ukorenjena u osnove religije, da se o njenim počecima i nastanku ne zna ništa. Jedno je sigurno-praksa meditacije je stara nekoliko hiljada godina.
Hrišćanstvo i meditacija
Međutim, meditacija i joga predstavljaju kontroverznu temu, posebno u svetu religije hrišćanske provinijencije. Naime, meditacija, a posebno joga, se u hrišćanstvu tumače kao okultne radnje. Važno je naglasiti da se osnove bavljenja meditacijom odnose na vežbe opuštanja i pravilnog disanja u cilju redukovanja stresa. Opuštanje tela i umirenje duha ne moraju nužno imati veze sa okultizmom.
Cilj meditacije (pod ovim mislimo na ,,modernu” meditaciju) treba da bude opuštanje tela, smirivanje duha, kao i poboljšavanje fokusa. Ovaj cilj se ostvaruje savladavanjem tehnika pravilnog disanja.
Takođe, cilj meditacije je da osetite ,,ništa”, odnosno da ispraznite um kako biste došli do viših nivoa svesti. Na taj način se postiže smirenost, bez obzira na turbulentno okruženje ili spoljne faktore koji utiču na vas.
Suština meditativnog praktikovanja je u tome da se čovek ,,ukotvi” u prostor OVDE i vreme SADA.
Iako deluje pomalo apstraktno, meditacija pospešuje usporavanje i fokusiranje, što je sasvim suprotno od onoga što obaveze čoveka današnjice zahtevaju. Često zbog toga nismo u mogućnosti da obradimo određene informacije u trenutku njihovog dešavanja, pa ih potiskujemo.
Međutim, njihov ,,izlazak” na površinu nije nimalo prijatan. Zbog toga praktikovanje meditacije može poboljšati naše suočavanje sa trenutnim problemom, a ne puko reagovanje na njega. Automatizam je pojam suprotan meditaciji: meditacija zahteva apsolutnu prisutnost ovom ovde trenutku.
Zapamtite
Meditacija je izuzetno lično, čak i intimno iskustvo. Nešto što odgovara nekome drugom ne znači da će odgovarati i vama. zbog toga se nemojte plašiti da eksperimentišete sa različitim vidovima i oblicima meditacije, dok ne nađete sebi svojstven.
Prednosti meditacije
Činjenica da je meditacija zastupljena u mnogim religijama, da je i dalje prisutna u svetu i da njeno praktikovanje nikada nije bilo ugroženo, govori o njenim višestrukim prednostima.
Fizičke prednosti
Tokom meditacije, uočena je pojačana aktivnost mozga. Primećeno je da se, prilikom praktikovanja meditacije, povećava tolerancija na bol, a da sklonost ka depresiji i anksioznosti opada. Prilikom ,,isključivanja” uma, odnosno, fokusiranja na trenutak SADA i OVDE, primećuje se povišen stepen fokusa, samosvesti i jasnije postavljanje budućih ciljeva.
Reč nauke
Istraživanja su pokazala da se, posle 8 nedelja aktivnog praktikovanja meditacije, broj sivih ćelija u mozgu drastično povećao u delu koji je posvećen učenju i pamćenju.
Sama činjenica da se praktikant opušta i smanjuje nivo stresa prilikom praktikovanja meditacije, jedna od ,,posledica” intenzivnog meditiranja je i snižavanje visokog pritiska. Tako se umiruju i otkucaji srca, čime se podiže nivo protoka kiseonika i ugljen-dioksida kroz telo. Dalekosežno gledano, ovako se osnažuje imunitet i telo se lakše bori protiv virusa i gripa.
Istraživanje je izložilo meditatore i nemeditatore istom virusu. Meditatori su uspeli da proizvedu veći procenat antitela i da se izbore sa virusom brže i lakše.
Naravno, meditacija nije lek za neke hronične ili onkološke bolesti. Ali, samim meditiranjem se telo osnažuje.
Emocionalne i psihološke prednosti
Što se tiče psiholoških poremećaja, uočeno je smanjenje simptoma koji se povezuju sa posttraumatskim stresnim sindromom (PTSP), poremećajima pažnje (ADHD), poremećajima ishrane. Osim toga, olakšava se apstinencijalna kriza pacijentima koji se odvikavaju od alkohola, droga ili pušenja.
Praktikovanje meditacije: osetite svoje telo
Urbani je mit da se meditacija praktikuje u strogo određenom položaju sa stogo određenim trajanjem. Zapravo, najbolje je da sami uvidite šta vama lično najviše odgovara prilikom praktikovanja meditacije. Ono što se preporučuje za sam početak je:
stav: sedeći položaj se smatra najadekvatnijim jer tako nećete zaspati, niti previše napregnuti svoje telo. Trudite se da osetite svoje telo. Zažmurite i pokušajte da ,,osetite” prste na nogama. Nemojte ih pomerati, samo svu svoju pažnju usredsredite na njih. Nakon nekog vremena, taj fokus pažnje neka se penje ,,nagore”: pokušajte da osetite čitavu nogu, kolena, leđa, ruke. Trudite se da uključite svaki element svog tela.
zaustavite se: meditacija se vežba, zato se ni ne očekuje od početnika da pola sata dnevno aktivno praktikuje meditiranje. Međutim, ono što možete da uradite je da se zaustavite tokom nekih aktivnosti u toku dana. Kada osetite da ste užurbani, da je na vama veliki pritisak bilo na poslu ili u kući, trudite se da ,,zaustavite” taj trenutak. Pokušajte da rekreirate proces meditacije tako što ćete se postaviti u trenutak SADA i OVDE i udahnuti duboko. Trudite se, da za to vreme, ne razmišljate o obavezama koje vas okupiraju.
disanje: vežbe disanja su ključne za pravilno savladavanje meditacije. Na ovom linku imate nekoliko vežbi pravilnog disanja u kućnim uslovima.
samo nežno prema sebi: zapamtite, kakve god kreške da ste pravili, sve se da popraviti. Nemojte biti osoba koja je kritički nastrojena prema sebi, a drugima oprašta lako. To stvara i talži frustraciju. Zato, imajte najviše razumevanja za sebe, na taj način ćete se približiti miru.
U slučaju da vas više zanima o ovoj temi, možete se informisati ovde.
