Korisni savetiKuća

Saveti za proslavu Božića – običaji kod katolika i pravoslavaca

Period slava se približava, a većina ljudi razmišlja na koji način će proslaviti najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Vreme novogodišnjih i božićnih praznika je najiščekivaniji period u godini. Najmlađi se raduju poklonima, a svi ostali toplom porodičnom okruženju.

Priprema novogodišnjeg slavlja i Božića nije jednostavna. Iz tog razloga decembar je u znaku posebne euforije koja se oseća u gradovima. Prva dilema koja nastaje jeste odabir mesta za proslavu Nove godine, uplata destinacija ukoliko se neko odluči za putovanje, odabir svečane odeće i sl. Za razliku od Nove godine Božić je praznik koji svako proslavlja kod svoje kuće i sa najmilijima. U narodu postoji shvatanje da je Božić praznik mira, dobrote, humanosti, praštanja i pomirenja.

Kada se slavi Božić?

Božić je u hrišćanstvu jedan od najvećih praznika i proslavlja se u svim granama vere – kod pravoslavaca, katolika, protestanata, metodista i drugih. Među svim pripadnicima hrišćanstva postoji običaj, zajednički svima, da se na ovaj dan ljudi mire među sobom, i da opraštaju onima koji su im naneli zlo.
Božić se proslavlja 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, odnosno 7. januara po julijanskom. Pravoslavci Božić proslavljaju 7. januara, dok ostali slave najradosniji hrišćanski praznik po starom kalendaru. Ono što je zajedničko svima jeste pripreme koje se obavljaju uoči proslave Božića.

Kako se katolici pripremaju za proslavu Božića?

Pripreme za proslavu Božića kod katolika počinju čak četiri nedelje pre 25. decembra. Tada se narod sprema za advent ili Hristov dolazak. Svakoga dana ljudi idu na mise još pre svitanja, počev od 27. novembra ili 3. decembra sve do 24. decembra kada počinje priprema za slavlje. Raznovrni običaji prate pripremu za slvalje Božića. Na dan Svete Barbare, 4. decembra, prema običaju katolika, seje se pšenica. U nekim krajevima to se radi na dan Svete Lucije. Nakon toga, obeležava se dan Svetog Nikole, 6. decembra. Nakon praznika Svete Lucije prati se svaki dan i pažljivo gleda kakva će biti naredna godina. Od praznika Svete Lucije pa do Božića ima dvanaest dana. Kod katolika se smatra da svaki dan predstavlja predstojeći mesec, te se zbog toga tih dana prati vreme i predviđa prognoza za narednu godinu. Od Svetog Tome, 21. decembra, kod katolika počinje priprema bogate božićne trpeze.

Kako se pravoslavci pripremaju za proslavu Božića?

Proslava najradosnijeg hrišćanskog praznika kod pravoslavaca počinje 6. januara, na Badnji dan. Prema narodnim običajima koji se obično poštuju na selu, domaćin kuće ustaje u ranu zoru i odlazi u šumu po badnjak (parče hrasta). Ovaj odlazak po badnjak prate dodatni običaji, a jedan se odnosi na to da domaćin pre zamaha sekirom, stablo poliva vinom i šakom žita.

Nije slučajno što se badnjak seče od hrasta. Po mitologiji starih Slovena hrast predstavlja sveto drvo. Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Nakon donošenja badnjaka u dom, sledi unošenje svetog drveta u kuću i postavljanje slame na pod. Žene u kući od ranog jutra počinju sa pripremom posne hrane koja se obučno služi za večeru, dok se za Božić po starom srpskom običaju obavezno sprema pečenje. Božićna trpeza je naročito bogata i sastoji se od predjela, kuvanih jela, salata, voća, ribe i sl. Ono što se obavezno sprema na Badnji dan jeste česnica (hleb sa novčićem).

Verovanja

Verovanje koje postoje kod svih hrišćana jeste da se na Božić započinje neki novi posao. Takođe, smatra se da ukoliko je na Božić maglovito, hladno vreme ili pada sneg, da će cela godina biti rodna i berićetna. Tokom ovih dana postoji verovanje da se ne daje ništa iz kuće i da se na Božić ne ide nikuda. Ono što svi žele za Božić jeste zdravlje, ljubav i mir, te se tako i pozdravljaju jedni sa drugima: Mir Božji, Hristor se rodi!

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button