Što se tiče sisara, najveći na svetu je plavi kit (Balaenoptera musculus). Sa težinom od oko 150 tona i rastom često većim od 30 metara, najveća je životinja koja je ikada živela.
Uslovi za razvoj i razviće u morskim sredinama su umnogome drugačiji od onih na kopnu. Šta je sa najvećim kopnenim životinjama?
Najveći dinosaurusi tog doba bili su sauropodi, grupa četvoronožnih biljojeda koji su imali duge vratove i repove. Podgrupa sauropoda nazvana titanosaurusi (Titanosauria) obuhvatala je najveće sauropode.
Danas, titulu najveće životinje nosi slon, ali ako se vratimo u istoriju, možemo pronaći još veća stvorenja. Mnogi od dinosaurusa iz mezozoika (epoha pre 252 i 66 miliona godina) bili su daleko veći od današnjih slonova, nilskih konja i nosoroga.
Titanosaurusi su živeli na kraju krednog perioda (period pre 145-66 miliona godina), a fosili titanosaurusa su pronađeni na svim kontinentima. Nažalost, titanosaurusi su izumrli krajem krede.
U nastavku je opisano 8 najvećih titanosaurusa različitih veličina.
Titanosaurusi – Dreadnoughtus
Dreadnoughtus – dinosaurus iz kasnog mezozojskog perioda jedan je od najvećih dinosaurusa čija se veličina može pouzdano izračunati.
Neporemeđen fosil ovog sauropoda otkriven je 2009. godine. Bio je džinovskih razmera. Dugačak 26 metara i težak oko 65 tona.
Pronađen je u stenama južne Patagonije u Argentini. Utvrđene je starosti od oko 77 miliona godina. Postoji samo jedna poznata vrsta, D. schrani.
Patagotitan mayorum
Patagotitan mayorum – pretpostavka je da je ovaj dinosaurus bio najveća kopnena životinja svih vremena.
Zaključak je donet na osnovu procena i razmatranja kostiju fosilnih vrsta. Zbirka je uključivala butnu kost koja je od kraja do kraja iznosila 2,4 metra.
Zbog ovih dimenzija, Patagotitan bio je poznat kao Titanosaurus između početnog otkrića 2014. godine i formalnog otkrića u avgustu 2017. godine.
Smatra se da je bio težak oko 77 tona i dužine 37,2 metra, ali neki istraživači veruju da su precenjene vrednosti. Ova vrsta je živela pre 95-100 miliona godina.
Argentinosaurus
Argentinosaurus – u nauci je poznat od 1993. godine. Dokazi o tome prvobitno su otkriveni 1987. godine, kada je na jednom ranču u Argentini otkriven fosil veličine potpuno odraslog ljudskog bića.
Rančer je mislio da je fosilni primerak komad petrifikovanog drveta, a tek 1993. godine je ponovo klasifikovan kao jedan pršljen koji pripada novoj vrsti sauropoda.
Iako nisu pronađeni kompletni skeleti Argentinosaurusa, procena dužine dinosaurusa zasnovana je na projekcijama veličine postojećih fosilinih ostataka, koji se kreću od 37-40 metara, a smatralo se da je težina iznosila od 99-110 tona.
Prema ovim dimenzijama, Argentinosaurus je bio najveći dinosaurus, kao i najveća kopnena životinja, ikad poznata.
Saltasaurus
Saltasaurus je titanosaurus nazvan po gradu Salta na severu Argentine, gde je otkriven. Vrsta je prvi put opisana 1980. godine i smatra se relativno malom u poređenju sa drugim vrstama titanosaurusa, dugačka nešto između 12,2-12,8 metara I teška nešto manje od 7,7 tona.
Dok se nekoliko drugih titanosaurusa oslanjalo na svoju veličinu kako bi se odbranilo od predatora, analiza prikupljenih fosilnih skeletnih ostataka saltosaurusa dovela je do zaključka da su oni koristili drugačiju odbrambnenu strategiju.
Telo ovih titanosaurusa je bilo prekriveno osteodermama.
Osteoderme se sastoje od koštanog tkiva, mogu funkcionisati kao odbrambeni oklop i kao takvi otežavali su prodor zuba predatora u telo ovog titanosaurusa.
Repetosaurus krausei, Repetosaurus
Repetosaurus krausei, Repetosaurus – mladunče Repetosaurusa otkiveno je od strane istraživača tokom iskopavanja na padini na severu Madagaskara.
Iskopavanjem je otkriven jedan od najkompletnijih skeleta titanosaurusa do sada otkrivenih. Osim toga, na lokalitetu je pronađena lobanja mladunčeta kao i jednog odraslog primerka.
Iako je skelet mladunčeta bio dugačak samo 8 metara, a kostur odraslog nije bio prisutan, paleontolozi su procenili da su odrasle jedinke ove vrste mogle biti dugačke čak 15 metara.
Procenjena starost kostiju Repetaurusa je oko 70 miliona godina, samo 4 miliona godina pre jednog od najvećih masovnih izumiranja u istoriji planete Zemlje, na granici između krede i trijasa.
Austroposejdon magnifikus
Austroposeidon magnificus, Austroposejdon magnifikus – 1953. godine u oblasti Presidente Prudente u predgrrađu Sao Paula, iskopani su ostaci kičmenog stuba i rebra.
Ovi fosili su bili u muzeju više od 60 godina pre nego što su brazilski istraživači 2016. godine dobili novčana sredstva i osoblje kako bi mogli da proučavaju i da nakon toga proglase da pripadaju novoj vrsti titanosurusa, najvećoj od 9 poznatih brazilskih vrsta titanosaurusa.
Na osnovu istraživanja došlo se do pretpostavke da je odrasla jedinka bila dugačka 25 metara.
Starost slojeva peščara (sedimentna stena) i muljevitih komponenti koji sadrže fosile ukazuju na to da je Austroposeidon magnificus živeo u periodu pre 84-86 miliona godina.
Paralititan stromeri, Paralititan
Paralititan stromeri, Paralititan – prvi put je otkriven 2001. godine. U iskopavanjima na lokalitetu otprilike 300 km jugozapadno od Kaira, u Egiptu, otkrivena je ogromna butna kost dužine 1,69 m i sitni delovi lopatice.
Pored njih su pronađene i kosti prednjih nogu, zubi i pršljenovi. Otrkiće tako velike butne kosti omogućilo je mnogim paleonotolozima da iznesu tezu da je Paralititan bio slične veličine kao Argentinosaurus.
Procena dužine i težine ovog titanosaurusa variraju: procene dužine se ovi titanosaurusi kreću od 25-30, 5 metara, a procene težine se kreću od 66-83 tone.
Paralititan je pre oko 94 miliona godina krstario močvarnim predelima mangrove. To je tip vegetacije koja se razvija na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima.
Karakterišu je uglavnom zimzelene drvenaste biljke. To je bilo tokom perioda srednje krede (jedna od najvažnijih epoha geološke prošlosti koja obuhvata period između 146-65,5 miliona godina).
Shingopana songwensis, Singopana
Shingopana songwensis, Singopana – tanzanijski titanosaurusi, Singopana su prvi put otrkiveni u avgustu 2017. godine.
Zbirka fosila sastavljena od pršljenova, rebara kosti jedne prednje noge i delova donje vilice pronađena je 2002. godine u formaciji Galula unutar Velike rasedne doline.
Stene unutar kojih su pronađeni fosili datiraju iz perioda od pre 70-100 miliona godina. Shingopana je svahili reč za ,,širok vrat’’, a naduveni vratni pršljenovi bili su inspiracija za ime ove vrste.
Dugačka je 8 metara i teška oko 5,5 tona i kao takav bio je jedan od najmanjih titanosaurusa.
Velika rasedna dolina
Veliki istočnoafrički rov – koji predstavlja najveći sistem dubokih raseda na Zemlji. nalazi se u jugozapadnoj Tanzaniji.
Preporučujemo da pročitate:
- Praštanje je vrlina data malobrojnima – pismeni sastav
- Kako shvatiti slobodu ličnosti – pismeni sastav
- Zdrave palačinke uz 6 super recepata!
- Serije online sa prevodom – gledajte besplatno!
- Kako skinuti farbu sa kose – prirodne metode koje pomažu
- Zanimljivosti o internetu i kratka povijest
- Lozinka za društvene mreže – Kako odabrati sigurnu lozinku?
- Kako spasiti umiruću aloe vera biljku?
