Uloga bajke se kroz vekove menjala. Isprva je njen zadatak bio da poduči starije, a kasnije su motivi i događaji u bajkama adaptirani tako da budu pristupačni i prilagođeni deci.
Pišući bajke, autori u njih unose elemente svoje stvaralačke poetike, čak i redefinišu žanr i takoreći stvaraju podžanrove ove književne vrste.
Poreklo bajke je iz usmene književnosti. Ona je drevna književna vrsta. Pojavljuje se, u poslednjih nekoliko vekova, i takozvana autorska bajka pa većina od nas zna za autore poput Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena, Desanke Maksimović, Grozdane Olujić, Stevana Raičkovića i mnoge druge.
Rad braće Grim na sakupljanju narodnih bajki u Nemačkoj podstakao je i Vuka Karadžića da u našem narodu sakupi i zapiše mnoštvo usmenih priča.
Bajke i fantastika
Postoji mnoštvo definicija bajki. Jedna od grupa takvih definisanja rezervisana je za oblast fantastike. Vuk Karadžić je, uvidevši kolika je važnost fantastičnog za svet bajki, govorio da su bajke ženske pripovetke ,,U kojima se pripovijedaju kojekakva čudesa što ne može biti’’.
Veliku pažnju definisanju fantastike u književnosti posvetio je i francusko-bugarski književni istoričar i teoretičar, Cvetan Todorov u knjizi ,,Uvod u fantastičnu književnost’’.
Todorov polazi od pretpostavke da se likovi u bajkama suočavaju sa događajima koje nije moguće racionalno objasniti.
Neretko su natprirodne sile ili fantastična bića poput zmajeva, ti koji ih navode na čuđenje i strah. Zapitani su junaci, baš kao i čitaoci, nad time šta se dešava i zbog čega.
Upravo na toj začuđenosti junaka i čitalaca Todorov zasniva svoje određenje fantastike. Važno je, pritom, napraviti razliku između čudnog i čudesnog. Čudno se može objasniti racionalno iako smo i mi i junaci začuđeni.
Primere čudnog možemo naći u pripovetkama Edgara Alana Poa gde smo sve vreme, do samog kraja, zapitani nad uzrocima događaja i njihovom prirodom, ali naposletku shvatimo da je sve racionalno objašnjivo.
S druge strane valja razumeti pojam čudesnog. Natprirodni događaji u delima koja obiluju ovakvim motivima, ne izazivaju naročitu reakciju kod junaka, ali ni kod čitalaca.
U susretu sa natprirodnim bićima, junaci bajke nisu zapitani, ne osećaju strah, ali čine sve kako bi se ravnoteža povratila.
Tako se u narodnoj bajci „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, pojavljuje zmaj, braća pokušavaju da izbave sestru, a niko se ne pita odakle je dospeo zmaj, kako je moguće da zmajevi postoje i uz sve to, niko nije uplašen.
Razlika između bajke i fantastične priče
Ključna razlika između bajke i fantastične priče jeste u odnosu između junaka i pripovednog sveta prema događajima opisanim u delu.
U fantastičnim pričama junaci se plaše natprirodnih bića kao što su, na primer, vampiri. U bajci, međutim, takve zapitanosti nema. Junaci su pak svesni svoje inferiornosti u fizičkom smislu. Jasno im je da ne mogu jednostavno pobediti fantastičnog protivnika te mu moraju pronaći slabu tačku.
Karakteristične osobine bajki
Druge grupe definicija bajki tiču se karakterističnih osobina ovog žanra. Ključni stvaraoci koji su ovako definisali bajku su Vladimir Prop i Maks Liti.
Znameniti ruski folklorista, etnolog i filolog, Vladimir Jakovljevič Prop, veliku pažnju posvetio je strukturi bajke. Maks Liti, još jedan značajni proučavalac bajki, bavio se prevashodno njihovim stilističkim osobinama.
Struktura svih bajki (Vladimir Prop)
U knjizi „Morfologija bajke“ iz 1928. godine, ovaj autor polazi od proučavanja svih ruskih narodnih bajki sa idejom da su sve one u osnovi veoma slične iako na prvi pogled deluju posve različito. Ističe da se u bajkama javlja mnogo junaka, ali malo radnji koje oni vrše. Te radnje on naziva funkcijama i nalazi da ih je ukupno trideset i jedna.
Otkrio je da se ove funkcije po pravilu javljaju istim redosledom u svakoj bajci. Atributi i imena junaka se menjaju, ali se funkcije ponavljaju.
Bitno je šta to čine junaci u bajkama, međutim, ko i na koji način vrši neku radnju, biva sporedno. Treba imati na umu da sve ovo u autorskim bajkama nije slučaj jer su se u XX veku oni trudili da to izmene.
Prop govori o tome da je redosled događaja u bajkama po pravilu identičan. Bajke ne poznaju retrospekciju kao način pripovedanja.
Nužno je, recimo, da zmaj isprva otme devojku da bi braća krenula u potragu. Braća na tom putu prevazilaze razne prepreke dok, konačno, svet ne vrate u pređašnje mirno stanje. Nezamislivo je da je sled događaja drugačiji.
Prop ističe da će određeni tipovi junaka vršiti radnje osobene za njihovu ulogu te navodi 7 delokruga bajke. Među njima su, između ostalog i, delokrug protivnika, darivaoca, pomoćnika, progonjenog lica, delokrug u vezi sa pošiljaocem, zatim, delokrug reakcije na darivaočeve zahteve i sfere radnje lažnog junaka.
Delokruga lažnog junaka u srpskim narodnim bajkama ipak nema, osim u jednoj „Čardak ni na nebu ni na zemlji“ gde se na kraju pojavljuje čobanče koga braća greškom vode umesto najmlađeg brata.
O stilskim osobinama bajki (Maks Liti)
U knjizi „Evropska narodna bajka“ objavljenoj 1947. godine, Liti je tragao za suštinskim osobinama evropske bajke. Te osobine su:
- Jednodimenzionalnost označava da junak nema utisak da se susreo sa drugom dimenzijom kada stupi u kontakt sa onostranim bićima. Različitost onostranog, čoveka u bajci ne zabrinjava. Važni su mu samo postupci tih stvorenja i dela samo u pravcu da otkloni posledice njihovog činjenja.
- Nedostatak dubinske perspektive govori o tome da likovi bajki nemaju unutrašnji život, ne postoji veza junaka ni sa prošlošću, ni sa budućnošću. Junaci su ili dobri, ili loši. Sve je crno-belo. Bajkoviti junaci kao da nemaju veze sa vremenom. Vreme kao da se zaustavlja kada oni kreću u savlađivanje prepreka do cilja.
- Apstraktni stil je osobina koju Liti navodi želeći da poruči da u bajci nema detaljnih opisa prostora, kontrasti su ekstremni pa su junaci ili lepi ili ružni, vredni ili lenji, bogati ili siroti.
- Izolovanost označava da junaci stupaju u dodir s natprirodnim bićima bez napetosti. Povezuje ih samo radnja, a ne neki trajniji interes.
- Sublimacija je osobina koju Liti ističe kao suštinsku za bajke. Junaci bezbrižno ulaze u onostrani svet. Govori se o sublimaciji ili skrivanju pošto događaji, često, nisu eksplicitno dati. Mnogi rituali i obredi su prikriveni i mogu se otkriti samo posredstvom etnologije. Prisetimo se Trnove ružice zatočene u visokoj kuli ograđenoj živom ogradom. Ovo ima veze sa obredima prelaza i inicijacije, kao što je stupanje u svet odraslih.
Preporučujemo da pročitate:
- Praštanje je vrlina data malobrojnima – pismeni sastav
- Kako shvatiti slobodu ličnosti – pismeni sastav
- Zdrave palačinke uz 6 super recepata!
- Serije online sa prevodom – gledajte besplatno!
- Kako skinuti farbu sa kose – prirodne metode koje pomažu
- Zanimljivosti o internetu i kratka povijest
- Lozinka za društvene mreže – Kako odabrati sigurnu lozinku?
- Kako spasiti umiruću aloe vera biljku?
