Zemljotres: kako da se najbolje zaštitite u slučaju da ste u opasnosti

Zemljotres nije retka pojava i dešava se mnogo češće nego što mislimo, samo što većinu njih ne osetimo. Ipak, one koje osetimo, posebno ako su malo razorniji, jačeg intenziteta i duži, izazovu najdublji nivo straha u čoveku.

Kao homosapiensi važimo za najopasniju vrstu predatora. To pokazujemo iz godine u godinu uspešno uništavajući biljni i životinjski svet oko sebe, radi prividnog poboljšanja vlastitih životnih uslova. Tek kada se suočimo sa pravim besom prirode, shvatimo ustvari koliko smo mali i beznačajni.

Priroda ima svoj način da kaže kad joj je dosta. Barem mi to tako shvatamo u situacijama na koje nismo navikli, a koje nam život stavljaju u opasnost. Mnogo je prirodnih pojava koje tako deluju na nas, a jedna od njih je i zemljotres čiji efekat zauvek ostaje urezan u pamćenje onima koji su ga proživeli.

Šta je zemljotres?

Podrazumeva naglu i kratkotrajnu vibraciju tla koja može nastati kao rezultat više radnji. To su: urušavanje stena, magmatska aktivnost i tektonski potresi.

Grana koja se bavi proučavanjem zemljotresa je seizmologija, a upravo na bazi zapisa seizmografa određuje se njegova magnituda (M), te samim tim i njegova jačina. C.F Richter je odredio tabelu magnituda, pa je ona nazvana po njegovovom imenu: ‘Richterova skala’.

Rihterove magnitude (Richter)

Rihterova skala podeljena je na deset kategorija, od kojih svaka određuje jačinu zemljotresa i to po sledećem redosledu.

• Ispod 2,0
• 2,0 do 2,9
• 3,0 do 3,9
• 4,0 do 4,9
• 5,0 do 5,9
• 6,0 do 6,9
• 7,0 do 7,9
• 8,0 do 8,9
• 9,0 do 9,9
• 10,0+

Zemljotresi se na osnovu magnitude po rihteru dele na mikro, manje, lagane, umjerene, jake, velike, razarajuće i epske.

I dok manji i lagani zemljotresi nisu toliko uznemiravajući (od 2,0 do 4,9), oni koji spadaju u umerene, jake, velike i potencijalno razarajuće, pribojava se svaki čovek.

U nastavku teksta objasnićemo vam šta treba da uradite u slučaju jednog od takvih zemljotresa.

PRE ZEMLJOTRESA

Jaki, veliki i razarajući zemljotresi nisu učestala pojava na balkanskim prostorima, ali istorija nas je naučila da se itekako mogu desiti i pretvoriti u velike tragedije. Ljudske živote ne možemo gledati kao puku statistiku, te svaki izgubljeni život ujedno označava i veliku tragediju.

Neki od najvećih zemljotresa na ovim prostorima u modernom vremenu dogodili su se u Crnoj Gori 1979. godine (7,0 po Rihteru), Skoplju 1963. godine (6,3 po Rihteru) i Banjoj Luci 1969. godine (6,0 po Rihteru)

Činjenica je da nikada ne znamo kada se jedan od takvih potresa može ponoviti, ali u našem najboljem interesu je da budemo spremni na najgore. Zato je važno da uvek imamo spreman plan, odnosno da preduzmemo određene mere pre nego se katastrofa desi.

Budite spremni da delujete

Kontrolu nad sobom i svojim emocijama je lako izgubiti kada osetite zemlju kako se trese, ali na svoju emotivnu reakciju možete uticati ako radite na njoj i naučite da vam prva i primarna reakcija bude momentalno traženje najboljih rešenja u najgorim okolnostima. Zbog toga trebate utvrditi sigurna mesta u vašem domu, radnom području i imati na umu da se morate spustiti, pokriti i zadržati na tom mestu kada se potres dogodi. Takođe, imajte spremna barem dva načina kako da napustite područje u kojem se nalazite.

Osigurajte zalihe za hitne slučajeve

U zalihe za hitne slučajeve spadaju aparat za gašenje požara, kompleti za prvu pomoć, radio na baterije, baterijske lampe i dodatne baterije kod kuće. Takođe, dobro bi bilo da osigurate i pištaljku, čvrstu obuću i ćebad. Planirajte da vam resursi na koje ste inače navikli neće biti dostupni oko 24 sata.

Pazite gde postavljate predmete u kući

Pobrinite se da vaše police za knjige, veliki ormari i umetnička dela usidrena na zid. Teške predmete skladištite na niskim pozicijama jer u slučaju zemljotresa mogu pasti i naneti vam ozbiljnu štetu.

Napravite planove s porodicom

Pripremati se za nešto loše ne znači živeti u strahu od toga, već podrazumeva prihvatanje činjenice da je život, baš kao i planeta Zemlja, nepredvidiv i da je određene prepreke koje nam se dogode lakše rešiti ako smo spremni na njih. Zato trebate sa svojom porodicom razmotriti gde ćete se sastati u slučaju da se zemljotres dogodi Pronađite najsigurnija i vama poznata mesta u slučaju da ste odvojeni jedni od drugih.

TOKOM PODRHTAVANJA TLA

Ostanite mirni

Najvažnija stvar i najbolji savet jeste sa ostanete smireni i ne paničite, te se pobrinete da sebe najbolje zaštitite u situaciji koja vas je zatekla. Mirnoća će vam pomoći da donesete pametnije i racionalnije odluke, a istovremeno će i drugi primetiti vaše postupke i slediti vas u njima.

Pronađite sigurna mesta u zatvorenom prostoru

Ako se nalazite u zatvorenom prostoru prilikom zemljotresa, ostanite tu. Odmaknite se od prozora i bilo kog nezaštićenog visokog nameštaja. Spustite se, pokrijte i držite se ispod stola ili duž unutrašnjeg zida, te pokrijte glavu, vrat i lice. Na tom mestu ostanite dok potres ne prestane.

Pronađite sigurna mesta na otvorenom prostoru

Ako se nalazite napolju prilikom zemmljotresa, pomerite se na otvoreno područje što dalje od potencijalnih visokih opasnosti. Sklonite se od drveća, dalekovoda i zgrada, spustite se na zemlju i pokrijte glavu i vrat dok potres ne odradi svoje.

ZEMLJOTRES: ŠTA POSLE

Proverite jeste li vi ili neko drugi povređeni

Odmah nakon zemljotresa procenite situaciju, proverite sebe i druge da li imate povrede. Ako ste u mogućnosti, pružite prvu pomoć svima kojima je potrebna dok ne dođu nadležni. Također, povređene ljude ne pomerajte ukoliko nisu u opasnosti.

Proverite da li su voda, gas i električni vod oštećeni

Oštećenje bilo čega od navedenog znači da morate zatvoriti ventile. Ako osetite miris benzina, otvorite sve prozore i vrata i izađite, a u slučaju da osetite i miris gasa, obavezno to prijavite vlastima.

Budite jako oprezni

U slučaju da morate napustiti zgradu, budite jako oprezni. Neprestano procenjujte okolinu i pazite da neki otpad ili slomljeno staklo ne padnu na vas. Uzmite ključeve, sve vitalne lične stvari i zalihe za hitne slučajeve. Takođe, ne ulazite ponovo u oštećenu zgradu dok se ne utvrdi da je potpuno sigurna.

Očekujte naknadne potrese

Neretko se nakon zemljotresa događaju naknadni potresi i to čak danima nakon toga. Nemojte biti iznenađeni ako ponovo osetite neko manje drhtanje tla.