ObrazovanjeZabava i slobodno vreme

Književnost za decu: Izbor iz poezije Grigora Viteza

Grigor Vitez je pesnik posebne pesničke individualnosti i predstavlja važu ličnost u oblasti književnosti za decu. Njegova poezija za decu razlikuje se u većoj meri od ostalih dečjih stvaraoca i pri prvom čitanju iskusni čitalac može prepoznati o kom pesniku za decu je reč.

Poetika Grigora Viteza

Posle završene Učiteljske škole u Pakracu, učio je i vaspitavao đake, a potom se bavio uredništvom, pisao i prevodio. Umetnik koji je držao do estetske reči, trasirao je put savremenoj literaturi i osnažio novi pravac stvaranja, iako nije inovator. Vitez mahom peva o onom što je tradicionalno poznato u literaturi. Lepezu motiva čini seosko detinjstvo, selo i narodni život, deca, vedrina, humor, igra rečima.

Grigor Vitez
Grigor Vitez (1911 – 1966)

 Rat je nezaobilazna tema. Opevao je realno i toplo doživljene slike prirode. Bio je vezan za svoj zavičaj. U pesnikovom svetu izdvaja se čisto detinjstvo, puno radosti i bezbrižnosti. Stvaralačke podsticaje nalazio je primarno u vlastitom detinjstvu. Odan suncu, plavetnilu, zelenilu, cveću, žuboru vode i šumskim stanovnicima, stvara poeziju raskošnog oblika i boja, raspevanu i razigranu. Vitezovo delo odiše svežinom, slikovitošću, liričnošću, igrom boja i muzikalnošću. Slikovitost forme, čistota muzike, obilje glagola, “Ptičju pevanku“ čine zvučnom slikovnicom.

Poezija G. Viteza nudi mogućnost muzičkog komponovanja. Prepelica i Sto vukova, kao ostvarenja koja zadovoljavaju visoka merila estetskog, čisti su produkt igre i imaginacije. Pesma Sto vukova najviše je približena viziji prirode detinjstva; pesma koja pogađa u srce dečju psihologiju straha i preuveličavanja. Dečja bojazan od kakve opasnosti, strah, mrak koji pokreće maštu, naivna dečja izmišljanja, jedna je od Vitezovih glavnih tema.

Poezija: Sto vukova

Delo koje za podlogu ima priču o strahu u kome su velike oči, priča je o dečaku koji je, zašav dublje u šumu, i obuzet opasnošću od zveri, video sto zubatih vukova. Sa umanjenjem broja zveri, humor raste do najviše visine. Pesnik staje na stranu deteta – nije dete krivo, kriva je šuma; ona je gusta, ne vidi se ništa.

Dečak Jova je tvrdio da je video 100 vukova, a možda je na kraju video samo miša. Pesnik se ne ruga detetu. Dete se zbog malog povoda može uplašiti. Polako, bez podsmeha, pisac ga dovodi do saznanja da mu se čini iz straha da je to bilo 100 vukova. Pesma je vedra, šaljiva, jednostavna. Kad se zapričao, slušaoci ga prekidaju. Krivac za strah je šuma. Naglašen humorističan ton pesme pojačavaju i stihovi koji se ponavljaju (Jovin opis vukova).

Ritam u pesmi Sto vukova

Promena ritma u kazivanju (kraći stihovi – brži ritam u Jovinom kazivanju i duži stihovi – sporiji ritam u kazivanju ukućana) nameće od početka sumnju u stinitost Jovinog kazivanja. Da li Jovo svesno laže ili su u pitanju mašta i strah ? Jova se uplašio sam u mračnoj šumi i pričinilo mu se. Pesma Sto vukova najviše je približena viziji prirode detinjstva; pesma koja pogađa u srce dečju psihologiju straha i preuveličavanja. Dečja bojazan od kakve opasnosti, strah, mrak koji pokreće maštu, naivna dečja izmišljanja, jedna je od Vitezovih “privilegovanih tema“.

Delo koje za podlogu ima priču o strahu u kome su velike oči, priča je o dečaku koji je, zašav dublje u šumu, i obuzet opasnošću od zveri, video sto vukova. Sa umanjenjem broja zveri, humor raste do najviše visine. Pesnik izvrgava duhovitom podsmehu dečju hvalisavost i laž, čini dečju maštu smešnom i providnom. Sto vukova je pesma velike izražajne snage i poetske lepote.

Pesnik izvrgava duhovitom podsmehu dečju hvalisavost i laž, čini dečju maštu smešnom i providnom. Sto vukova je od pesama velike izražajne snage i poetske lepote.

poezija
Kad bi drveće hodalo, Grigor Vitez

Još neke pesme

 U pesmama radovićevske vrste: Zar mi ne verujete i Krava čita novine obiluju smeh i zabava. Kako živi Antuntun je od neprevaziđenih kreatura igrivo-vedre optike. Dečak Antuntun, zamlata i šeret-budala, naopakim i nelogičnim ponašanjem, dovodi do provale smeha.

Izrazita je autorova ljubav prema prostodušnom ponašanju deteta, njegovom životu i okruženju. Dete je naslikano prirodno, sa svim njegovim osobinama i na svim uzrastima. Poezija pomalo sa đačkom aromom, navikava na lepo izgovorenu reč, neguje smisao za slikovitost i metaforičan izraz. Pesnik mlade animira stihom, narušava ustaljen poredak, zabavlja i do suza nasmeje. Najbliži je mališanima uzrasta pre polaska u školu kao vremenu igre.

 U naslovnoj pesmi zbirke – Kad bi drveće hodalo, u kojoj je tema priroda, slike prirode zaokupljaju čitaočevu energiju i intelekt, nagone na razmišljanje i maštanje. Vrhunac pesničke snage i izrazito realističko humanistička poenta je u stihovima dečje dobrote i drugarstva. Pesnička igra se pretvara u zbilju. Nesebičnost i dobrota junaka gradi kraj pesme duboko ljudskim i poetski efektnim (“… Ja bih pisao narandži sa juga / Da dođe kod mog bolesnog druga“).

Karakteristike Vitezovog stiha

 Vitezova književna reč pripada nehotičnoj poeziji. I kad je nenametljivo poučna, pouka nije izvan strukture slike. Vitez ne upreže stih u praktične ciljeve. Bogata i lepa pesma poučava istinom i lepotom, a ne prema nekom vaspitnom obrascu. Vitezov stih je spoj tradicionalnog i savremenog.Umetnik je u narodnoj poeziji nalazio rudnik poetskog blaga. On usavršava i oplemenjuje sazvučja narodne reči. Njegova poezija, neretko, ostavlja utisak kao da je od brojalica, brzalica i igrivih stihova. Pesma o neuhvatljivosti lepote Žar ptica inspirisana narodnom uspavankom i bajkom o istoimenoj ptici.

Vitez je jasan i razumljiv detetu. Poeziju oplemenjene jednostavnosti karakterišu životna idila, bajkovitost i lepota sveta. Preteže u njoj deskripcija, naracija i lirska slikovitost. Grigor Vitez udahnjuje književnosti novi život, pridružuje se nevelikom broju umetnika koji su zaustavili pad kvaliteta i jednoličnost ritma i rime.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button