Šta vaša kućna biblioteka govori o vama?

Da li ste se nekada zapitali šta vaša kućna biblioteka govori o vašoj ličnosti? Da li u njoj svaka knjiga ima svoje mesto? Ili su vam potrebni sati da pronađete svoju omiljenu knjigu? Kojim sistemom se služite u određivanju mesta knjigama i da li uopšte koristite neki sistem? Bavim se ovim pitanjima jer obožavam da sortiram i ređam knjige, mada nemam strogi sistem kojim se služim u organizaciji svoje kućne biblioteke.  Ređam ih, onako, pomalo po žanrovima i epohi, pomalo po izgledu korica, formatu i bojama, a najviše po osećaju. Zapitala sam se šta to o meni govori i pronašla sam mnoštvo tipologija karaktera zasnovanih na načinu uređivanja kućne biblioteke. Izdvojila sam neke od njih i osmislila klasifikaciju koja mi se čini korisnom za bolje razumevanje sebe i drugih. Pomalo razmišljajući logički, pomalo onako, po osećaju. Pa, da počnemo da upoznavanjem knjiško-ređačkog aspekta naše psihe.

Kućna biblioteka uređena po azbučnom redu

Ovakav tip ličnosti se retko sreće, ali postoji. Radi se o osobama koji cene strogu organizaciju u svim aspektima života. To su racionalni ljudi koji su usmereni na pragmatičnost i efikasnost u obavljanju svakodnevnih zadataka. Ovako organizovana kućna biblioteka čini posao pronalaženja knjiga veoma jednostavnim. Ljudi koji ovako ređaju knjige, često su oni koji zaista mnogo čitaju i ne žele da gube vreme na traženje knjiga. Njima je uživanje u pročitanom sadržaju važnije od svega. Mana ovakvog ređanja knjiga je u tome što je neminovno da će se jednom dogoditi da kada kupite knjigu koju treba da smestite, recimo pod J, moraćete neke knjige na K da prebacujete na policu ispod i time se ovaj posao pretvara u mučno fizikalisanje. Ljudima koji se koriste ovim sistemom to ne predstavlja problem, štaviše oni pronalaze posebno zadovoljstvo u podrobnom organizovanju svojih knjiga. Ovako uređena kućna biblioteka nema ni vizuelnu, ni emotivnu vrednost za njenog vlasnika, ona za njega predstavlja skup korisne literature koja je lako dostupna.

Uređivanje po žanrovima/epohi

Ljudi koji se služe ovakvom organizacijom kućne biblioteke su otvorenog uma, fleksibilni i oni kojima je znanje na prvom mestu. Neretko se radi o ljudima koji su veliki ljubitelji istorije književnosti i važno im je da o svojim knjigama i njihovim autorima poseduju sveobuhvatna znanja. Ako se ne radi o strastvenim čitaocima, onda se radi o tipu ličnosti koji tačno zna šta hoće. Osnovna prednost ovakvog ređanja knjiga je u tome što se pomoću njega dobija jasan uvid u to koju vrstu literature čitalac najviše ceni. Takođe, nije preterano komplikovano pronaći u biblioteci knjigu za kojom tragate. Ovakav tip ličnosti ceni dobru organizaciju, ali je ne smatra ciljem za sebe, već ona predstavlja samo sredstvo za sticanje široke palete znanja. Radi se o vrednim ljudima koji vole da uče i da se stalno usavršavaju.

Kućna biblioteka uređena po bojama

Ovo su vizuelni tipovi ličnosti koje karakterišu izražena kreativnost i bujna mašta. Poslednjih godina caruju instagramom, jer se neretko radi o ljudima koji su talentovani u oblasti fotografije, dizajna, arhitekture ili slikarstva. Ovakva kućna biblioteka može biti fantastično dekorativni dodatak modernom enterijeru. Nekad se radi samo o tome – o modi u oblasti uređivanja prostora, pri čemu se izložene knjige ni ne čitaju. To ne mora uvek biti slučaj, mnogi revnosni čitaoci se služe baš ovim načinom uređivanja polica. To nam govori da se radi o ličnostima koje misle u slikama i bojama. To su ljudi koji dok čitaju, jasno mogu u svojoj mašti da vide razrađene scene, žive likove i bogate predele. Pošto se radi o kreativcima, njima stroga organizacija nije ni važna i ne smeta im što se u njihovoj kućnoj biblioteci teško pronalaze knjige.

Kućna biblioteka uređena po osećaju

Ovo je sistem bez sistema, čisto intuitivna stvar. Radi se o tome da čitaocu nešto jednostavno „ide“ uz nešto, a da ni sam ne ume da objasni zbog čega. Nekada se radi o stilskoj sličnosti pisaca, nekada se radi o životnom periodu u kom su određene knjige čitane ili se, recimo, radi o grupi knjiga koje tek treba pročitati.  Mnogi ljudi imaju poseban odeljak gde drže svoje omiljene knjige. To je intuitivno, emocionalno uređivanje kućne biblioteke koje ima svoj nelogično-logični smisao. On je razumljiv samo vlasniku knjiga. Ljudi koji ovako ređaju knjige spadaju u osećajne tipove ličnosti, osetljive i romantične. Knjige za njih imaju, pre svega, emocionalnu vrednost. Oni često književnost, kao i druge stvari u životu, doživljavaju veoma lično. Gotovo da nema čoveka koji se makar u nekom vidu uređivanja svojih polica ne služi ovakvim sistemom bez sistema, jer je najspontaniji i najličniji.

Ređanje knjiga na gomile

Postoje ljudi koji knjige ne ređaju vertikalno već horizontalno ili kombinuju ova dva stila na svojim policama. Mogu se služiti bilo kojim sistemom, ali uglavnom su ovo tipovi koji su bez sistema, koji uz to, nemaju previše živaca da aranžiraju police. Ovo je tip ljudi koji ne mari previše za red i organizaciju, žive od danas do sutra i knjigu nakon čitanja samo stave na gomilu sa drugim knjigama. Prednost ovakvog ređanja je ta što se na ovaj način znatno više knjiga može naređati na police, može se ređati i po podu, noćnim stočićima i stolovima, ali odsustvo svake organizacije je uvek problem kad treba pronaći neku konkretnu knjigu. Može biti dosta nezgodno izvući knjigu sa dna gomile. Ovakvi tipovi ličnosti predstavljaju svojesvrsnu suprotnost onima koji knjige ređaju po azbučnom redu i, kao i oni, veoma su retki.

Drugi načini

Verujem da ste se pronašli u jednoj ili više navedenih kategorija. Osim navedenih, postoji još mnogo načina na koje se mogu ređati knjige. Recimo, romani se mogu klasifikovati po epohama u kojima se odigrava radnja. Takođe, kućne biblioteke se mogu uređivati i po vrednosti knjiga. Knjige koje imaju najveću vrednost za čitaoca stavljaju se u mračne delove stana ili zastakljene police, dok su suncu izložene knjige manje vrednosti. Važno je da znamo da sklanjanje knjige od direktne sunčeve svetlosti produžava životni vek knjizi. Knjige se mogu ređati po datumu ili mestu kupovine, ako se radi o ljudima koji vole da putuju. Knjige se mogu ređati na sedam milijardi načina, verovatno, na onoliko načina koliko ima i ljudi. Svaki od ovih načina govori nešto važno o nama i kada sebi postavimo pitanje zbog čega se služimo baš tim sistemom, doći ćemo do novih, zanimljivih uvida o našoj ličnosti.