Naučite sve o glagolu trebati!

Aleksandra Stosic
0

Da li vam se desilo da u afektu pogrešno upotrebite glagol trebati? Koliko puta ste čuli kada neko nepravilo koristi ovaj glagol? Naučite kako da pravilno, u skladu sa normom srpskog jezika,  koristite gagol trebati.

Pravilo koje je ostalo do danas, a potiče još od našeg reformatora, Vuka Stefanovića Karadžića, jeste da se glagol trebati uvek upotrebljava u bezličnom obliku, ima bezličnu upotrebu odnosno nema glagolske nastavke (upotrebljava se u srednjem rodu jednine).

ProšlostSadašnjostBudućnostPotencijal
TREBALO JETREBATREBAĆETREBALO BI

Često se dešava da učenici u školi i govornici u svakodnevnoj komunikaciji prave grešku prilikom upotrebe glagola trebati. U narednom tekstu podsetite se nekih pravila o sintaksičkom ponašanju ovog glagola i ne dozvolite takve greške i vama.

Glagol trebati

Glagol trebati je (ne)samostalan glagol.

Kada se glagol trebati koristi kao dopuna drugog glagola (ne može se koristiti samostalno, jer ima nepotpuno značenje), on je bezličan, tj. ima samo oblik 3. lica jednine (što je gramatički znak bezličnosti), i tada se dopunjava drugim glagolom.

Treba da odemo.

Trebalo bi da mu odneseš voće.

Trebalo bi da se pojave na ručku.

Treba razmisliti.

Međutim, glagol trebati može biti i punoznačan, upotrebljavati se samostalno i imati lične glagolske oblike, a to je onda kada se koristi u značenju biti potreban“, tj. kada označava da je nekome nešto neophodno, nužno, potrebno. Tada ima i dopunu u obliku imenice.

 Npr.

Trebaće vam ovaj savet.

Trebaju mi nove minđuše.

Treba mu pomoć oko učenja.

Ipak mi je trebao kišobran.

*Glagol trebati je ličan i u konstrukcijama kao što su Trebam olovku, Šta trebate? Trebam te!, koje se u našem jeziku retko upotrebljavaju.

Pogrešna upotreba glagola

Problem prilikom upotrebe ovog glagola nastaje kada se subjekat nađe ispred glagola trebati, a rečenica je u kondicionalu ili prošlom vremenu, tada se može javiti problem. Poštujući pravilo o bezličnosti pomoćnog glagola trebati, rečenice bi morale da glase:

Stigli su svi oni koji je trebalo da učestvuju.

I on bi trebalo da se takmiči.

Bezlični glagol bi se u upravo navedenim rečenicama, da bi one bile gramatički ispravne, morao slagati sa subjektom, što ovde nije slučaj. Mnogo je važnije čuvati se ovakvih sintaksičkih ogrešenja, nego se kruto držati pravila o glagolu trebati.

Prema tome, i rečenice kao što su Ja treba da dođemMi treba da krenemo i sl. ne mogu biti prihvatljive sa stanovišta književnojezičke norme, premda se u nekim priručnicima navode kao „pravilne“. Konstrukcija u kojoj glagol stoji zahteva lični oblik, dok on stoji u bezličnom, tako da je u ovim rečenicama glagol trebati samo prividno bezličan.

Takođe, iako je to česta pojava, ne treba praviti hibridne konstrukcije koje se sastoje od ličnog oblika pomoćnog glagola i radnog glagolskog prideva glagola trebati u jednini srednjeg roda, kao npr. Sada bih ja trebalo na tebe da se naljutim. Treba čitavu konstrukciju učiniti bezličnom da bi rečenica bila ispravna (Sada bi trebalo da se ja na tebe naljutim), a ne samo pomoćni glagol.

Mnogi savremeni govornici srpskog jezika, čak i oni koji poznaju normu, zbog nesigurnog jezičkog osećanja ili iz straha da ne pogreše, izbegavaju lične glagolske oblike glagola trebati, zamenjujući ih konstrukcijom biti potreban, iako za to nekad nema potrebe, jer su u pitanju stilske varijante koje su podjednako ispravne. Nema potrebe davati prednost konsturkciji Bila mi je potrebna pomoć u odnosu na rečenicu Trebala mi je pomoć.

Ima govornika koji, po ugledu na glagol trebati, upotrebljavaju i glagol morati, iako on nije bezličan glagol, što znači da se menja po licima, tj. ima lične glagolske nastavke.

Dakle, neispravno je upotrebljavati ga prema analogiji sa glagolom trebati i reći:

Mora da skuvam ručak. (Ispravno je: Moram da skuvam ručak.)

Mora da naučim lekciju. (Ispravno je: Moramo da naučim lekciju.)

Mora da okopaju baštu. (Ispravno je: Moraju da okopaju baštu.)

Da li vam se sada čini da je upotreba glagola trebati zapravo vrlo jednostavna? Nadamo se da smo vam pomogli u tome.

Izvori:

Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović. Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995, str. 97 – 116.

Sreto Tanasić. O upotrebi glagola trebati, u: Naš jezik, XXX/1 – 5, Beograd, 1995 -1996, str. 44 – 52.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Aleksandra Stosic
27/03/2021
0
komentara