Selin- Putovanje na kraj noći, nekoliko viđenja romana

Luj Ferdinand Detuš, poznatiji pod pseudonimom Selin, objavio je roman ,,Putovanje na kraj noći” u vreme kada se Evropa oporavljala od tek završenog Prvog svetskog rata. Međutim, na istorijskoj pozornici su se već osećala pomeranja koja su najavljivala ponovne sukobe. Roman je objavljen 1932. godine, a već nekoliko godina kasnije su počeli prvi otvoreni sukobi Drugog svetskog rata. Zbog čega je ovaj roman toliko šokantan, kontroverzan, ali i inspirativan, pa se pojavio u srednjoškolskoj lektiri?

Luj Ferdinand Selin

Selin je po vokaciji bio lekar, međutim, završetak školovanja je došao poprilično kasno. U svojim dvadesetim godinama je bio učesnik Prvog svetskog rata, gde je bio teško ranjen u ruku i časno ražalovan iz službe. Kasnije godine njegove mladosti pratila su putovanja po Evropi i Africi, a sve se to smiruje konačnim završavanjem medicine. Otvara svoju ambulantu u malom, siromašnom predgrađu Pariza.

Sve bi to delovalo poprilično balansirano za život prosečnog intelektualca sa početka XX veka, da se nije desilo putovanje u Sovjetski Savez. Selin se tamo suočava sa komunističkim režimom, upoznaje rusku kulturu i život, te se vraća u Pariz pun neobične mržnje. Putovanje kroz Sovjetski Savez je opisao u esejističkom pamfletu Mea culpa, u kom izlaže prve naznake antisemitizma: opredeljenja koje će obeležiti ostatak njegovog života i stvaranja.

U nekoliko godina uoči Drugog svetskog rata, Selin objavljuje još nekoliko pamfleta koji podržavaju nacizam. Osim toga, zalagao se za saradnju između Francuske i Nemačke, a sebe je proglasio broj 1 neprijateljem Jevreja.

Kako je moguće da je čovek, poznat po svojoj sveopštoj mržnji, istovremeno toliko obožavan pisac?

Selin je, uprkos svojoj antisemitskoj orijentisanosti, i dalje obožavan autor kod velikog broja autora i čitalaca širom Francuske i sveta. Bukovski je smatrao da je roman ,,Putovanje na kraj noći” najveći roman koji je napisan u poslednjih 2000 godina. Smatra se da je roman predstavljao prekretnicu zbog posebno korišćenja jezika (slenga, psovki, frazeologizama), tema koje pokreće i opisa ljudskih sudbina koje su u njemu.

Putovanje na kraj noći ili roman o ljudskoj pokvarenosti

Radnja romana je smeštena u vreme Prvog svetskog rata, a odvija se u okolini Pariza. Tokom čitavog romana glavni junak Ferdinand Bardami upoznaje mnoštvo likova različitih godina, zanimanja, interesovanja i poremećaja svesti i duha. Međutim, lako se uoči da radnju romana skriveno uokviruje poznanstvo sa izvesnim Robinsonom, koji se ističe kao značajan lik u delu.

Robinson i Bardami se upoznaju na frontu u specifičnom tonu: verujući da je jedina kukavica na svetu, Ferdinand planira da se preda, ali nema dovoljno hrabrosti za to. Sve vreme obitavanja na samom bojnom polju je ispunjeno nekontrolisanim strahom, nesvatanjem rata i prihvatanjem animalnih nagona. Svi okolni junaci, generali, pukovnici ili civili su obavijeni velom lažnog rodoljiblja zbog kog vredi ginuti, te se Ferdinand oseća usamljeno. Tek upoznavanjem Robinsona se verbalizuju i njegova osećanja straha.

Strukturu romana simbolički ne zaokružuje razvijanje ili raspetljavanje fabule ili razvoj junaka, već smrt Robinsona. Zbog toga je lako uočiti da su sudbine Robinsona i Ferdinanda međusobno prepletene.

U slučaju da se sećate ,,Mamca” Davida Albaharija, primetićete da je sudbina pripovedača takođe usko spojena sa sudbinom Donalda. Ovaj roman, iako je savremen, prati razvojnu liniju romana XX veka, čije temelje je svakako postavilo Selinovo ,,Putovanje na kraj noći”. Pojava dvojnika, odnosno alterega, junaka koji je dijametralno suprotan glavnom liku je prisutno u oba dela.

Iako deluje kao da su Ferdinand i Robinson zapravo isti, analizom pojedinih epizoda u delu se može uočiti da je Ferdinand tokom čitavog dela pasivan junak, dok je Robinson delatan. To se vidi tokom rata, opstanka u džunglama Afrike, Ferdinand je samo nošen događajima, dok je Robinson onaj koji stvara okolnosti za sebe.

Problemi pokrenuti u delu

Svakako, glavna tema romana je duboko zakopana ispod slojeva raznih pokrenutih problema. Neki od njih su problem rata, zloupotreba pozicije moći (generali, lekari); crkva i sveštenstvo (monasi koji prodaju ljude u belo roblje); kapitalizam. Međutim, ono što uokviruje svaku od ovih situacija je tema samoće. Gde god da putuje ili da se dene, junak je suštinski usamljen. Kada se našao u džunglama Afrike okružen samo domorocima čiji jezik nije razumeo, prirodna usamljenost je bila jasna. Međutim, uočljiv je kontrast između samoće koj je prisutna u prirodnim okolnostima i one koja se oseća u Americi.

Pitanje samoće delimično objašnjava mnoga druga pitanja. Kapitalističko društvo je stvorilo nov način proizvodnje, deo radne snage menjaju mašine (kao što taksista kaže Ferdinandu u fabrici Ford). Religija je u vreme rata zakazala, pa je čovek u duhovnom smislu ostavljen sam pod zatvorenim nebom. Lekari i vojnici svoju moć koriste kako bi izvukli banalne benefite (više hrane, novčanu dobrobit). Ljubav je svedena na puko animalno zadovoljavanje potreba, tako da je prisutna hiperseksualnost. Ženski princip se ogleda u prostituisanju, niskim strastima i moralnom posrnuću.

Kroz roman se otvara i tema mizoginije, ili, uopšteno, mizantropije. Tri junakinje koje se mogu međusobno upoređivati su svakako Moli, Lola i gospođa Anruj. Moli je dobroćudna prostitutka i predstavlja prototip dobrog, pozitivnog junaka. Kroz njen lik je oslikana sunčana strana Amerike. Međutim, kroz čitav odnos između Ferdinanda i Moli se provlači tema prositucije koja je ključna za ženski opstanak. Lola, sa druge strane, je pripadnica visoke buržoazije. Njena glavna karakteristika je da uopšte ne razmišlja. Samim tim što ne razmišlja, Lola i ne oseća strah. Na taj način nam roman poručuje da je strah inicijalno rođen kao nagon, ali da traje kao posledica razmišljanja o onome što nas plaši.

Ferdinand je tokom čitavog dela paralizovan strahom, njime potpuno opsednut i česta mu je tema.

Lola se prepadne samo jednom: kada joj Ferdinand kaže da za njenu majku ne postoji lek. Tada poteže revolver i isteruje ga iz doma: to remeti njen duševni mir. Međutim, kada je trebalo ,,motivisati” francuske vojnike da uđu u direktan sukob, Lola se pozivala na osećanje patriotizma. Njena plitkoumnost se gadi kako samom Ferdinandu, tako i čitaocima.

Gospođa Anruj je predstavljena kao jedna od umnijih žena u tekstu, a samim tim i kao zlobnija. Pored nje se pokvarenijom može smatrati samo Madlon, mada bi se za nju moglo reći da pati on određenih vrata opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Gospođa Anruj je promišljala, planirala i razradila način ubistva svoje svekrve, a kada to nije uspelo, pokušala je da iz te propasti izvuče benefit za sebe. Njen um je, takođe, ograničen pohlepom i ličnom koristi, fokusiran isključivo na materijalno (gde je pozlaćena proteza bivšeg muža, opsesija kupovinom kuće).

Suštinski gledano, jedan od glavnih junaka koji se u delu pojavljuje je rat. On se provlači kroz svaki dan glavnog lika, oblikuje njegove odnose sa drugim junacima i ostavlja trajne posledice na ponašanje i psihu svih njegovih aktera. Jedino oni koji su pošteđeni njegovog dometa su ljudi koji zapravo o problemima van svog delokruga ne razmišljaju. Sebičnost, svet bez Boga, tužan, dosadan, obezvređen, i, propraćeno Robinsonovom smrću-samoća. Samoćom roman počinje i završava se, kao i ljudski život.