Ilijada i Odiseja – Upoznajte dva bisera svetske književnosti
Epoha antičke kulture deli se na nekoliko perioda od kojih se prvim smatra predklasični period (6. i 7. vek p.n.e. ).
Obeležava ga stvaralaštvo antičkog pesnika Homera kome se pripisuju dva najsavršenija dela antičke, ali i svetske književnosti – Ilijada i Odiseja.
Kada je reč o Homerovom stvaralaštvu postoji mnogo rasprava pa čak i teorija koje govore o postanku njegovih pesama. Što se tiče Homerove biografije takođe postoji čitav niz životopisa, a o tome svedoči i crkveni otac Tatijan koji u svojoj besedi Helenima navodi dug popis Homerovih biografija.
Prvu hronološki ujamčenu biografiju napisao je lekar Hermogen iz Smirne (Izmir) za vreme vladavine Hadrijana u 2. veku n.e. da bi se do danas taj broj različitih biografija ovog velikog stvaraoca znatno povećao (Đurić: 31-32 str.). sedam gradova iz jonske i dorske tradicije otimalo se o Homerovo poreklo.
U nekim sačuvanim spisima kao mesta rođenja navode se Rodos, Itaka, čak se raspravljalo i o tome da li je Homer rođen u jonskoj ili dorskoj oblasti.
Upravo nam Ilijada i Odiseja pokazuju da je Homer vezan za obe ove tradicije, i da pripada i jednoj i drugoj.
Proučavaoci su se bavili i etimologijom Homerovog imena. Jedni smatraju da ono znači pratilac ili slepac. Drugi, pak, smatraju da je Homer samo fiktivni pojam koji ne ukazuje na lično ime, nego na umetnika uopšte.
Helensko pesništvo uopšte i epopeja nerazdvojivo je vezano za mit koji je u helenskim zemljama još uvek i ostaće još mnogo vekova, pa je tako slepoća pesnika deo svakog helenskog mita.
Osim Ilijade i Odiseje Homeru su mnogi prepisivali sve herojske epopeje u kojima je obrađen mit iz kruga tebanskih mitova ili mitova o Trojanskom ratu, kao i neke šaljive epove.
Neke od teorija koje govore o nastanku Ilijade jesu da je Ilijada nastala od više kraćih pesama, koje su ispevali različiti pesnici i u različito vreme, pa se analogno tome i etimologija Homerovog imena tumači kao „sastavljač“.
Drugi misle da je Homer sastavio dve manje pesme o Ahilejevom gnevu i Odisejevom povratku pa su onda one proširivane i doterivane kasnije.
Posebnu varijantu teorije o jedinstvenoj pesničkoj obradi dao je Milan Budimir koji je video jedinstvenost Ilijade i u epskoj tehnici, i u izražajnim sredstvima, i u kompoziciji i pesničkim pogledima na svet ljudi i bogova. Iz toga sledi da je Ilijadu napisao jedan pesnik.
Budimir je, takođe, smatrao da je naziv dela trebalo da bude Ahilijada, kao što je Odiseja nazvana prema glavnom junaku što je kasnije i bio manir u kasnijim antičkim i srednjovekovnim delima.
Ilijada i Odiseja
Ilijada i Odiseja spevane u na starojonskom narečju na onom jeziku koji nikad nije bio govorni, već samo usmeni. Stihovi epova su formirani prema načelima versifikacije i to stvaranjem novih ili upotrebom zastarelih reči, a jezik se uzdiže iznad svakodnevnog i običnog i daje utisak dostojanstvenog i uzvišenog.
Uzvišenost Homerovih epova postignuta je upotrebom određenih stilskih sredstava, pre svega heksametara, kompozicionih formula itd.
Pesnik nas u samu radnju Ilijade uvodi tehnikom in medias res – „Srdnju, boginjo, pevaj Ahileja, Peleju sina“ i time odmah ističe da je sadržaj epa srdnja Ahilejeva.
Upravo zbog toga Milan Budimir i ističe kako je naziv epa mogao biti Ahilijada. Razlog zbog čega je ep nazvan Ilijade jeste što su ahejske borbe vođene oko grada Ilija (Troje).
Ep ima 15 696 stihova (heksametara), a podeljen je, prema broju slova u helenskom alfabetu na 24 dela.
Fabula Ilijade obuhvata samo događaje iz poslednje godine Trojanskog rata, ali se u spevu spominju i događaji koji su se dogodili pre, kao i oni koji će se dogoditi posle sporednih epizoda.
Radnja Ilijade čini jednu zaokruženu celinu, koja je koherentna i zasnovana na uzročno – posledičnoj vezi događaja, u čijem centru stoji Ahilejeva srdžba kao glavni pokretački motiv.
Prema sadržaju mogu se razlikovati četiri dela Ilijade:
U prvom delu peva se o Ahilejevom gnevu zbog toga što mu je Agamemnon, vrhovni vojskovođa, oteo robinju Brisejidu, shvativši to kao oduzimanje časti i dostojanstva, Ahilej odbija da pomaže Ahejcima u borbi.
Njegova mati Tetida žali se Zevsu na nepravdu koja je učinjena njenom sinu, pa Zevs obećava da će mu pribaviti zadovoljenje (Đurić: 42).
U drugom delu prikazane su mnogo ratničke epizode grčkih i trojanskih junaka.
Prva borba otpočinje time što Ahejci polaze u borbu bez Ahileja i megdan dele Menelaj i Paris, a po ugovoru onaj ko odnese pobedu dobiće Helenu, čime će i rat biti završen.
Parisa iz borbe uklanja Afodita i borba dugo ostaje nerešena jer bogovi pomažu i jednoj i drugoj strani. Od Ahejaca naročito se odlikuje Diomed, sin Tideja, junaka iz tebanskog mita, a od Trojanaca Hektor, koji se oprostio sa ženom Andromahom.
Tok radnje menja se kada u borbu ulazi Patroklo koji od Ahileja uzima oružje. Patroklo goni Trojance, koji beže, ali ga na kraju ubija Hektor, s pomoću Apolonovom.
U trećem delu peva se o tome kako se Ahilej pomirio s Agamemnonom i kako se vratio u borbu sa novim oružjem, koje je izradio Hefest na molbu Tetide.
Ahejci sada potiskuju Trojance i ispod gradskih zidina Ahilej se bori sa Hektorom, dok borbu posmatraju Hektorovi roditelji. Uz Atininu pomoć, Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vuče kolima po zemlji. Tek tada Patroklo biva svečano sahranjen.
U četvrtom delu prikazana je predaja Hektorovog tela, dvanaest dana posle smrti, Prijamu. Radnja Ilijade završava se kada Brisejida i druge robinje oplakuju Patrokla, a sa njim i svoju nesreću.
Odiseja
Odiseja je dobila ime po Odiseju, koji se naznačuje odamh u prvom stihu. Za razliku od Ilijade, koja je zamišljena kao spev o jednom istorijskom događaju, Odiseja u centar zbivanja stavlja jednog heroja, ali je Odisej individualni lik.
Obimom je manja od Ilijade, ima 12 103 heksametra, a deli se kao Ilijada na 24 knjige, koje se obično obeležavaju malim slovima helenskog alfabeta.
Odiseja opeva kako je Odisej, vođa Itačana u trojanskom ratu, posle razaranja Troje deset godina lutao svetom, a za to vreme prosci njegove žene Penelope harčili su mu imovinu, i kako se na kraju posle dvadesetogodišnjeg odsustva vratio kući i osvetio proscima.
Odiseja se, prema sadržaju takođe deli na četiri dela:
U prvom delu opisano je kako Odiseja još nema kod kuće, a prosci svakodnevno dolaze kod njegove žene Penelope.
Bogovoi odlučuju da se Odisej vrati kući i ovom odlukom počinje radnja Odiseje. Na podsticaj boginje Atene, Odisejev sin Telemah sazove Itačane u skupštinu, požali im se što mu se kuća sramoti i blago troši, pa se zaputi kralju Menelaju, da dozna gde mu je otac.
U drugom delu Odisej se vraća kući uprkos preprekama koje su ga snašle na tom putu.
U trećem delu Odisej prerušen u prosjaka odlazi najpre kod druga Eumeja, svinjara, od koga saznaje kakve su prilike na njegovom dvoru.
U četvrtom delu dolazi do razrešenja radnje i do pomirenja.
Ilijada i Odiseja: paralele
Epopeja Ilijada je dobila ime prema gradu Ilionu (Troja) koga su Heleni razorili u desetogodišnjem Trojanskom ratu. Ilijada je nastarije delo epskog žanra helenske a time i evropske književnosti.
Obe epopeje su ispevane u daktilskim heksametrima. Spevane su na starojonskom narečju, na onom jeziku koji nikada nije bio govorni, već samo usmeni.
Ilijada sadrži 15696 stihova, a Odiseja 12103. I jedna i druga epopeja su podeljene na 24 pevanja od strane aleksandrijskih filozofa. Obično se obeležavaju malim slovima grčkog alfabeta.
U Ilijadi radnja se događa u desetoj godini ratovanja i traje 51 dan. Odiseja je na neki način nastavak Ilijade, a radnja speva je stavljena u desetu godinu posle pada Troje. Ilijada je kompozicijski složenija od Odiseje.
Tema Ilijade je Ahilejev gnev, čak su osamnaest početnih pevanja posvećeni njegovom gnevu. Tema Odiseje su putovanja i pustolovine kralja Itake, lukavog Odiseja koji se kući vraća iz Trojanskog pohoda.
Za to vreme njegovu ženu Penelopu opsedaju mnogobrojni prosci. Ahila pokreće srdnja: na Agamemnona koji mu je oduzeo robinju Brisejidu, pa na Hektora koji mu je ubio prijatelja Patrokla. Odiseja vodi čežnja za domom i porodicom.
Ilijada je ratni ep, u kojoj su pre svega prikazane borbe i velika pažnja je posvećena opisima njihovog oružja.
Odiseja je više usmerena ka prikazivanju razvitka društva. U Ilijadi se veliča junaštvo, etičke vrednosti, prijateljstvo, dok se u Odiseji pokreću neke druge teme kao lutanja, mudrost.
Postoje likovi koji se pojavljuju u obema epopejama kao: Nestor, Odisej, Menelaj, Helena.
Junaci obeju epopeja su i bogovi i ljudi. Vrhovni bog Zevs je bog groma i munje. Ostali bogovi imaju neku vrstu posredničke uloge između vrhovnog boga i ljudi, time što izvršuju njegova naređenja.
Bogovi se često ne slažu među sobom, te tako u Ilijadi jedni pomažu Trojancima, a drugi Helenima. Tako su Apolon – bog svetlosti i proroštva, Ares – bog rata, Afrodita – boginja lepote i majka trojanskog junaka Eneje, prijatelji Trojanaca. Posejdon – bog mora, sa druge strane, Helena.
On će kasnije postati ljuti protivnik Odiseju jer mu je oslepeo sina, kiklopa Polifema.
Zanimljive su epizode u kojima se bogovi i ljudi bore kao ravnopravni. To se vidi kada Diomed ubija Pandara i ranjava zaštitnike Trojanaca, božanstva Aresa i Afroditu.
U Ilijadi bogovi ne razlikuju od ljudi, svađaju se i zavidni su, ispoljavaju mržnju prema junacima koje ne vole. U Odiseji su mnogo blaži.
Dok je Ahilej tip srditog i ljutitog junaka, Odisej je tip mudrog i smotrenog čoveka. On je antipod Ahileju i Ajantu, za razliku od njih on bira zasedu, a ne otvorenu borbu.
Sličnost među njima je ta što su i jedan i drugi imali zaštitu žeskih božanstava.
Ahileju je bila privržena njegova majka Tetida, a Odisej je imao podršku Atine. Tako je u Ilijadi dat fizički superioran junak i prikazan je njegov aktivizam. Sa druge strane je u Odiseji dominantna umna snaga i strpljenje.
Žene i u jednom i u drugom delu imaju izuzetan značaj, pokretački za radnju. Pozadinu Ilijade čini borba za Helenu, koja svojom nesvakidašnjom lepotom zaluđuje pamet.
Ako joj dodamo Brisejidu, Ahilovu zarobljenicu, zbog koje se i razgnevi, zaključujemo da je Ilijada ujedno i borba za lepotu. Dok je Odiseja u stvari, putovanje ka lepoti zavičaja i voljene žene.
Penelopa dvadeset godina čeka Odiseja, svesna visoko moralnog značaja braka i značaja porodice. Dvadeset godina odoleva svim iskušenjima i svim proscima.
Po tom pitanju je daleko iznad Odiseja, koji je sedam godina živeo sa nimfom Kalipsom.
Zaključak
Nesumnjivo je da je i pre Homera bilo epskih pesama. Ali, sa Homerom helenska i svetska književnost dobile su neizmerno blago koje odoleva vremenu i društvenim prilikama vekovima unazad. Čak se može reći da vrednost Homerovih epova biva svakim danom sve veća.
Preporučujemo da pročitate:
- Kako pronaći vodoinstalatera?
- Lucidni snovi: Znate li šta su i kako ih izazvati?
- Kultni domaći filmovi koje MORATE pogledati!
- Kako očistiti nakit – zlato, biseri i drago kamenje
- Razlozi zašto su ljudima stanovi u neredu!
- Alergija na farbu za kosu-sve što treba da znate
- Šta su Bosanci najviše pretraživali na Google 2023?