Kako na naše telo deluje najpoznatiji sastojak kafe-kofein?

Gotovo da ne postoji osoba koja se bar jednom nije susrela sa kofeinom. Kafa, crni čaj, koka-kola kao i mnogi drugi napici sadrže upravo ovu supstancu.

Ipak, da li znate šta je tačno kofein, i kako deluje na ljudski organizam?

Kofein, poznat i kao 1,3,7-trimetilksantin, alkaloid je iz porodice ksantina, koji ima stimulativna svojstva na centralni nervni sistem i koji se može dobiti iz različitih izvora, poput zrna kafe ili listova čaja, ili čak i sintetički.

Kofein je supstanca koja je bila nepoznata do početka 1800-ih.

U Nemačkoj ga je gotovo slučajno otkrio lekar Ferdinand Runge.

Danas se kofein smatra psihoaktivnim lekom, iako sa blagim neželjenim efektima,ako se pravilno konzumira.

Kofein kao takav može izazvati zavisnost. Ne pruža hranljivu vrednost i može se koristiti u poboljšanju određenih oblasti, poput sporta i obavljanja kognitivnih zadataka.

Kako kofein utiče na naš organizam?

Jednom kada se unese, kofein počinje utiče na mnogobrojne organe.

Posmatrajući njegovu molekularnu strukturu, sličan je adenozinu, hemijskoj supstanci koja se nalazi u ljudskim ćelijama i koja deluje u mozgu kao depresiv na nervni sistem.

• Centralni nervni sistem: u normalnim uslovima, adenozin promoviše san i suzbija nervozno uzbuđenje.Nervne ćelije se ponašaju sa kofeinom na isti način kao i sa adenozinom i zato se udružuju. Kofein blokira adenozinske receptore, ali bez smanjenja nivoa ćelijske aktivnosti, naprotiv, povećavaju se. Dovodi do povećane oksigenacije nervnih ćelija, podstiče oslobađanje adrenalina i noradrenalina koji deluju pozitivno na CNS.

Najpoznatija upotreba kofeina je povećanje budnosti i pažnje i odlaganje mentalnog umora. Međutim, postoje i druge potencijalne upotrebe ove supstance.

• Kofein antagonizmom na adenozinske receptore utiče na moždane funkcije kao što su spavanje, kognicija, učenje, pamćenje i može modifikovati neke disfunkcije ili bolesti: alchajmerovu, parkinsonovu, epilepsiju, migrene, depresiju…

• Bubrežni sistem: kofein stvara diurezu kako zbog delovanja na bubrežne tubule, tako i zbog povećanja brzine izlučivanja natrijumovih i hlorovih jona. Pored toga, stimuliše oslobađanje renina. Takođe utiče i na PH ravnotežu urina.

• Želudac: kofein povećava lučenje hlorovodonične kiseline (HCI) i pepsina. Iz tog razloga se ne preporučuje u prisustvu gastritisa, u slučaju gastroezofagealnog refluksa i čira, ali kafa kod zdravih ispitanika ne predstavlja uzrok nastanka ovih poremećaja.

• Creva: kofein povećava crevnu peristaltiku i pospešuj varenje

• Žučna kesa: kofein povećava sekreciju žučnih kiselina, pa pospešuje varenje i povećava pokretljivost creva.

• Termogenetski efekat: kofein ima termogenetski efekat i stimuliše razgradnju masnog tkiva.

• Dermatološki aspekt: kofein koji se nanosi na kožu putem određene kozmetike (kreme, gelovi i flasteri) koristan je u lečenju lokalizovane adipoznosti

Gde se sve nalazi kofein?

Ne sadrži ga samo kafa, već i druge biljke kao što su:

• čaj
• kakao
• kola orah
• paragvajski čaj
• guarana

Postoji oko 60 biljnih vrsta koje sadrže isto alkaloidno jedinjenje. Kofein, tein, matein itd. su sva imena sa kojima se identifikuje isti alkaloid koji ima jedan hemijski sastav, istu molekularnu strukturu.

U zavisnosti od toga gde se nalazi, ovo jedinjenje ima različite efekte na naše telo u odnosu na koncentraciju i količinu aktivnog sastojka.

Koja je dnevna preporučena doza kofeina?

SZO je preporučila da dnevni unos kofeina ne bude veći od 200-250mg. Doze veće od ovih mogu prouzrokovati ozbiljne negativne efekte na CNS i na kardiovaskularni sistem.

Koja su neželjena dejstva kofeina?

Kofein je siguran ako preporučene doze nisu prekoračene. Ove pretpostavke povezane su sa osobinama osobe. S druge strane, neophodno je znati toleranciju istih prema stimulansima.

 Neki ljudi sa malim dozama već osećaju efekte, dok drugi, obratno, trebaju udvostručiti ili utrostručiti dozu da bi procenili „nešto“.

Što je poznato i kao osetljivost na kofein. 

Doze između 250-300 mg dnevno ili čak veće mogu dovesti do problema kao što su nepravilan rad srca, nesanica, prekomerno uzbuđenje ili gastrointestinalni problemi usled oslobađanja kiseline u želucu. Oslobađanje kiseline u želucu može izazvati probleme poput refluksa, laksativno dejstvo ili bolove u želucu.

Pored gastrointestinalnih smetnji, kofein može uzrokovati i:

• poremećaje spavanja
• insomniju
• ubrzane otkucaje srca
• visok krvni pritisak
• glavobolju
• nervozu I anksioznost
• mučninu
• dehidrataciju
• zavisnost 

Neke od zanimljivosti u vezi s kofeinom

1. Konzumacija kofeina 3-6 sati pred odlazak u krevet može ozbiljno da poremeti cikuls sna. Istraživanja pokazuju da unos kofeina i do 6 sati pre odlaska u krevet može da poremeti vreme spavanja i odloži ga za više od jednog sata. 

2. Pojedini istraživači su došli do zaključka da kofein može preventivno štititi od nastanka kancera kože. Tim istraživača je zaključio da nanošenje kofeina direktno na kožu miša štiti od UV zračenja, koje je uzrok kancera kože. 

3. Drugi istraživači su povezali konzumiranje tri šolje kafe dnevno sa rezultatom od 21% manje šanse oboljevanja od kancera bazalnih ćelija kod žena, odnosno 10% manjim rizikom od oboljevanja kod muškaraca. 

4. Studije izvedene na određenim populacijama ispitanika pokazale su da dijetetski i medicinski kofein može biti umeren faktor u okidanju hroničnih dnevnih glavobolja.

5. Neke studije sugerišu da kofein može da redukuje mišićnu aktivnost u jajovodima. S tim u vezi, prema pojedinim istraživačima, ovo može uzrokovati i 27% manje šanse začeća kod žena.

6. Visoke doze kofeina mogu pogoršati simptome anksioznosti i depresije. Studija iz 2016 zaključila je da je povećana doza kofeina indirektno povezana sa sa gojaznošću, slabijim akademskim rezultatima, odnosno uvećanim rizikom od hronične depresije. Ipak, da li kofein uzrokuje depresiju, ili depresija uzrokuje da ljudi konzumiraju više kofeina, za sada još uvek nije potpuno jasno. 

7. Studije takođe sugerišu da više od 300 mg kofeina dnevno (ili 3 šolje kafe dnevno) može uzrokovati probleme trudnicama. Neki od rizika su: gubitak trudnoće, zaostali rast ploda, poremećaji u srčanom ritmu ploda.

8. Istraživanje pokazuje da ukoliko oba roditelja konzumiraju više od dva napitka sa kofeinom dnevno u nedeljama pre začeća, rizik od gubitka trudnoće je uvećan! Upravo iz ovog razloga bi trudnice/buduće trudnice trebale da ograniče unos kofeina na 200 mg ili manje tokom trudnoće.