Dositej Obradović, vesnik moderne književnost

Ana Jovčić
0

Istorija svetske kulture mogla bi se podeliti na dva perioda. Prvi bi bio tzv. rani period koji počinje Svetim Savom a okončava se Dositejem. Drugi bi obuhvatio vreme od Dositeja do naših dana. Pojedini istoričari srpske kulture tvrde da je Dositej prvi srpski pisac modernog doba. Pod tim se ne podrazumeva samo njegova apsolutna poetička usklađenost sa književnim konvencijama koje su se negovale u njegovo doba jer je delovao u vreme prosvetiteljstva. Dositej se može posmatrati i kao pisac koji je po mnogo čemu bio pisac koji je srpskoj književnosti omogućio da sa tadašnjih dominantnih književnih oblika pređe na oblike koji su obeležje moderne srpske književnosti.

Obradovića nagoveštavaju pojedini pisci s kraja srednjeg veka, kao i oni koji su delovali u 17. veku. Sa njima je Dositej bio saglasan u jednoj veoma važnoj stvari a to je potreba da se srpska književnost i kultura u potpunosti okrenu zapadu. Zanimljivo je pomenuti da ovaj pisac nije bio naklonjen Rusiji budući da je pripadao masonskom pokretu koji je izrazito negativno gledao na istočni deo evropske civilizacije čiji je simbol ruska kultura.

Dositejevo okretanje od religije

Dositej je zastupao prosvetiteljske ideje. One se nisu širile samo kroz književnost već su podrazumevale znatno širi prostor. Kod Obradovića i njegovih sledbenika taj se odnos najpre ogledao u u izmenjenom odnosu prema crkvi. U književnost je ovaj pisac ušao sa velikim oduševljenjem prema religiji, a prvi je naš moderni pisac koji se duboko razočarao u ono što crkva simbolizuje u svesti jednog naroda.

Dositej

On je naš prvi pisac modernog doba koji je posedovao klasičnu kulturu. Suštinski se obrazovao na antičkoj kulturi. To je dopunjavao elementima iz zapadnoevropske duhovne sfere. Okreće se, dakle, od religijske ka svetovnoj sferi. On je tako naš prvi pisac koji deluje u svetovnoj koncepciji kulture. Shvatio je da su žitija ideologizovana svedočanstva o životima svetaca a da je stvarnost, naročito monaški život tog vremena nešto sasvim drugo.

Služenje rodu i služenje jeziku

Drugi period Dositejevog života je onaj u kojem on nastupa kao svetovna figura i obrazuje se. Uči discipline poput logike i filozofije koje su u antici doživele ogroman uspon. Postepeno počinje da shvata značaj narodnog jezika iako u tome nije do kraja uspeo.

U našoj kulturi on je označen i kao jedan od najvećih putnika. Tokom života, putovao je u gotovo sve zapadne centre: Beč, današnju Bratislavu, Pariz, London… Stigavši u nemački grad Hale, sedište značajnog univerzitetskog centra, skida monašku rizu i oblači „grešne“ svetske haljine. Tada se prvi put potpisao kao Dositej Obradović iz Srbije.

To je neobično zbog činjenice da u to vreme Srbija ne postoji ni kao država, niti kao geografski pojam. Bez obzira na to, Dositej već tada ima srpsku nacionalnu svest. Možemo ga nazvati čovekom kulturne promene budući da simbolizuje promene kulturne paradigme.

On predstavlja simbol prelaza sa vizantijske na zapadnoevropsku kulturu. Time počinje da stvara put bez kojega nema romantizma. Reč je o putu rodoljublja što naročito vidimo u njegovom „Pismu Haralampiju.“ U ovom delu Dimitrije Obradović ističe da čovek može menjati veru i zakon (gde misli na državljanstvo), ali nikada, ni pod kojim uslovima ne sme promeniti rod i jezik. Za njega su to dve konstitutivne činjenice koje oblikuju identitet jednog ljudskog bića. Zbog toga on sebi i postavlja dva najvažnija zadatka: služenje rodu i služenje jeziku.

Ipak, svoj drugi cilj Dositej nije ostvario do kraja. On ne piše na čistom narodnom jeziku svoje najznačajnije delo „Život i priključenija.“ To vidimo već iz samog naslova jer bi trebalo da je iskoristio reč doživljaji umesto priključenija. On, dakle, pomalo koristi crkvenoslovensku leksiku izmešanu sa narodnim jezikom.

Moderna književnost nagoveštena žanrovskom hibridnošću

Od svih Dositejevih dela najveći istorijski značaj ima „Život i priključenija.“ Ovo delo svojim naslovom nagoveštava dve perspektive: autobiografsku i memoarsku. Čisto formalno posmatrano, ovo delo ima dve karakteristike. Prvi deo je čisto autobiografskog karaktera, dok drugi deo spada u epistolarnu književnost koja je veoma važna u celokupnoj evropskoj kulturi 17. I 18. veka. Prosvetiteljstvo se najvećim delom i vezuje upravo za te književne oblike koji služe za prenošenje znanja. Pismo je izmeđuostalog bilo jedna od tih važnih formi. U ovom delu nailazimo na još dve žanrovske kategorije. Uočavamo elemente avanturističke, kao i putopisne proze. Sa žanrovski hibridnim delima kakvo je Dositejevo, počinjemo da se srećemo uglavnom tek u 20. veku. 

Dositej

Dositej i značaj za obrazovanje

U „Životu i priključenijima“, njihov autor ističe da je obrazovanje najvažniji društveni zadatak kojem sve treba biti podređeno. On, kao ni Vuk svoje obrazovanje nije sticao sistematično. Razlog tome je što tada nismo imali škole koje bi im takvo obrazovanje pružile. Dositej je i uprkos tome dosegao visok stepen znanja iz različitih oblasti. Kao putnik, upoznao je sve relevantne sredine u Evropi, od Grčke do Engleske.

Putujući, upoznao je sve ključne ideje svoga doba. Kroz opise ovih putovanja, Dositej se trudi da opiše sopstveno sazrevanje, kao i uvećavanje znanja. Sve je to činio želeći da bude od koristi svome narodu. U Pismu Haralampiju govori o tome da svoju delatnost uvek postavlja u kontekst nacionalne kulture. Osetio je da ta saznanja treba da prezentuje na jeziku razumljivom svima u narodu a ne isključivo visokoobrazovanim ljudima.

Tim stavom je nagovestio Vuka Karadžića i njegovu jezičku reformu. Mnogo je raspravljao o tome čemu služe čovekove duhovne sposobnosti. Pitao se iz kog je drugog razloga Bog čoveku dao razum do da može rasuditi i raspoznati ono što je bolje a najbolje je ono što je najkorisnije (najpoleznije). Odatle proizilazi tzv. životni pragmatizam osamnaestog veka.

Značaj prosvetiteljstva i razumevanja među ljudima

Osim što je isticao važnost duhovnih kategorija kao što su razum, rasuđivanje ili slobodna volja, nastojao je da ukaže i na značaj prijateljstva i razumevanja među ljudima. Upravo u „Životu i priključenijima“ donosi opise kontakata sa ljudima, susreta sa pojedincima koji su mu postajali veliki prijatelji i nalazili mu se u nevolji. To je velika pohvala prijateljstvu između ljudi koji pripadaju različitim verama, nacijama i kulturama. 

Dositej Obradović je važna figura naše književnosti i nije zgoreg obratiti pažnju na ovog pisca i nakon školovanja. On, iako se trudio da koristi rečnik što bliskiji narodnom govoru ipak nije sasvim u tome uspevao te je moguće da bi to srednjoškolce moglo odvratiti od dubljeg analiziranja i promišljanja njegovih dela. Ipak, njegov rad na autobiografiji, basnama i drugim delima donosi nam ideje koje su ponekad isuviše moderne i za naše doba.

Ako nagovestimo da u „Životu i priključenijima“ Dositej kroz jedan interesantan dijalog čiji je protagonista episkop, govori o potrebi ukidanja posta i dopuštanju episkopima da se žene, shvatićemo koliko je moderan za svoje vreme, ali i za doba u kojem mi sada živimo. Njegova naravoučenija mogu biti interesantna i deci i odraslima te vas pozivamo da malo pažnje posvetite baš ovom piscu jer nam on ima šta reći i mimo školskih ili univerzitetskih programa.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Ana Jovčić
16/08/2022
0
komentara