Južni Sloveni ~ pokrštavanje i uticaj solunske braće

Mirjana Radić
2

Južni Sloveni činili su jednu od tri grupe slovenskih naroda. Njima su pripadali Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Bugari, a prema kasnijim tumačenjima istorije, tu se svrstavaju i Bošnjaci i Crnogorci. Dakle, svi oni narodi koji su naselili južne krajeve Balkanskog poluostrva. 

Južni Sloveni ~ prvi zapisi o plemenima

Kako navode istorijski podaci, Južni Sloveni su zatekli veoma razvijenu hrišćansku kulturu čim su došli na prostor Balkana. Kontakt sa starosedeocima uslovio je ,,prodiranje” elemenata ove kulture među Južne Slovene. I mada je Konstantin Porfirogenit pisao o navodnom pokrštavanju Slovena još u VII veku za vreme cara Iraklija, istina je ipak drugačija. 

Prihvatanje hrišćanstva nije napredovalo tako ekspresno, jer su Sloveni poznati kao konzervativan narod i nepoverljiv prema svemu novome. Sa druge strane, ulogu je igralo i ,,političko nepoverenje” prema Vizantiji, ali i čudnovate verske prilike među samim Grcima, koji se mogu smatrati pionirima hrišćanstva u tom periodu. U vreme od VII do IX veka pojavljivao se veliki broj sekti, jeretičkih udruženja i raznih borbi verske pozadine. Stoga su Sloveni, prirodno, osećali odbojnost prema novoj veri sa kojom su silom prilika bili u kontaktu. 

Kako na tim prostorima, tako je bilo i na zapadnim krajevima. Sumnjalo se u hrišćanstvo, jer je dolazilo ili iz Nemačke ili iz Italije, a to su bile države iz kojih su stizale i političke  zavere. Stoga je narod osećao nepoverenje prema novopridošloj veri koja mu se nudila. 

Propast obrijskog naroda i jačanje Franačke države postepeno su vodili ka razmišljanjima tadašnjih velikaša da je hrišćanstvo možda ipak dobra opcija. Istovremeno sa prihvatanjem Franačke došlo je i do primanja hrišćanstva, jer je vlast htela da pokaže odanost novoj državi  koja njome upravlja. 

Procentualno gledano, Slovenci su južnoslovenski narod koji je najbrže postao hrišćanski. Već u prvoj polovini IX veka gotovo svi su se izjašnjavali kao hrišćani. 

I među Hrvatima je širenje bilo ekspresno, najpre pod franačkim uticajem, koji se veoma dobro vidi na arhitekturi crkava iz toga doba (prostori današnje Dalmacije, pa čak i dublje do Splita i do Bosne, u Zenici). 

Može se već naslutiti da je kod Srba hrišćanski uticaj najsporije prihvatan. Sa južne strane, vizantijska kultura je jedva prelazila prostor Kosova i Šar-planine, a sa severne, Franačka se nije spuštala ispod Save i Dunava. Tako su Srbi novu veru mogli primati jedino posredno, preko Bugarske i Dalmacije. 

Misija solunske braće ~ Južni Sloveni i pismenost

Glavna struja pokrštavanja Slovena obrazovana je oko učenih Solunjana, Konstantina, poznatijeg kao Ćirilo, i njeogov brata Metodija. Vreme njihovog delovanja vezuje se za sredinu IX veka. Politika je tada, kao i sada, mešala prste u sve glavne sfere jednog naroda, pa se tako moravski knez Rastislav našao u sukobu sa Francima. Morao je potražiti makar nekog saveznika u svojoj borbi. Okrenuo se ka Vizantiji i od Carigrada tražio pomoć.

Južni Sloveni

Želeći da ih oslobodi političke i duhovne vlasti Franačke države, car im je poslao dva svoja poverenika i Hristova sledbenika. Razlog za to je bio dvostruk. Najpre, Ćirilo je bio carev prijatelj i veoma učen čovek. Radio je kao bibliotekar u svetoj Sofiji, u Carigradu, i predavao je filozofiju na visokoj školi. Nadaleko je već bio poznat po svojim misijama među Hazarima i Saracenima. Metodije je, budući da je već napustio svetovni život, krenuo sa bratom među Hazare, na Krim. 

Drugi razlog je bio taj što su obojica izuzetno dobro znala slovenski jezik i što su, kao Solunjani, uvek bili u kontaktu sa Slovenima, pa su im, shodno tome, oni mogli najbolje predstaviti novu veru. 

Tadašnji patrijarh Fotije imao je na umu ideju da bi misiju trebalo da vodi neko ko je obrazovan i ko će uticaj crkve duboko ukoreniti među slovenski narod. 

Sasvim očekivano, sa pokrštavanjem došli su i počeci slovenske pismenosti. Oni su mu, zapravo, morali bar malo prethoditi, jer, da bi se jednom narodu predstavila nova vera, najpre se mora naučiti novi jezik na kome će mu se ona propovedati. Svi ovi važni događaji smešteni su u 863. godinu. 

Novonastali ,,slovenski jezik”

Tako su ova dvojica ,,apostola iz IX veka” prvobitno prevela bogoslužbene knjige za Slovene, prilagođavajući slova za slovenske reči. Dotad su se Južni Sloveni, prema rečima monaha Crnorisca Hrabra, sporazumevali ,,črtama i rezama”, što znači da kod njih pismenost gotovo nije ni postojala. 

Ćirilo je bukvalno napravio novu azbuku za Slovene, nazvavši je glagoljica. U osnovi je zasnovana na grčkom pismu, uz primese nekih znakova iz istočnjačkih alfabeta. 

Jezik na kome su pisane taze prevedene knjige može se odrediti kao slovenski južnomakedonski dijalekat. Važna mu je osobina da je njegova leksika uglavnom bila poznata svim Slovenima, što se može smatrati praslovenskom odlikom. 

Početni uspeh i njegovo slabljenje u nastavku misije

U početku je misija dočekana veoma uspešno. Među narodom se lako i brzo širilo sve što su braća iznosila. Međutim, Francima je smetala kneževa veza sa Vizantijom, pa su odmah umešali svoje lepljive prste. Već 864. godine Franačka je silom pokorila Rastislava. 

Solunska braća su bila pozvana u Rim kod pape da objasne svoje delovanje po Moravskoj. Usput su kroz panonsku oblast obavili istovetnu misiju kod kneza Kocelja.

Ćirilo je umro 869. godine i sahranjen je u crkvi svetog Klimenta nadomak Ohrida. Metodije je u Rimu dobio sveštenički i zamalo episkopski čin, pa se vratio nazad u Panoniju, ali ne u Moravsku, nego po papinim naređenjima kod kneza Kocelja. Papa je dozvolio bogosluženje na slovenskom dijalektu, uz zahtev da se Jevanđelje i Apostol čitaju najpre na latinskom pa na slovenskom. 

Metodije se misionarskim radom bavio sve do svoje smrti 885. godine. Imenovan je za arhiepiskopa, a pred kraj života je sa svojim učenicima gonjen od strane Nemaca. 

Nasuprot Moravcima, Bugari su sarađivali sa Germanima kako bi se udaljili od Vizantije. Međutim, Vizantija ih je prisilila da prime hrišćanstvo i bugarski vladar Boris dobio je ime Mihailo. Tako Bugarska gubi istočnjački uticaj, a sve više se okreće slovenstvu. 

Novoimenovani vizantijski car Vasilije I Makedonac i Hrvatima je nametnuo uticaj svoje države, pa je tako i njih držao pod kontrolom. Sada je svima osnovna aktivnost bila hristijanizacija Južnih Slovena. 

Učenici Ćirila i Metodija su u čast svog učitelja napravili novo, jednostavnije pismo, nazivajući ga ćirilica. Trudili su se da, koliko mogu, dostojno nastave misiju svojih prethodnika. Postoje zabeleženi podaci da su imali negde oko 3500 svojih đaka. 

Južni Sloveni
Sveti Kliment Ohridski

Naum je umro u svom manastiru na Ohridu 910. godine, a Kliment 919. takođe na Ohridu i sahranjen je u crkvi svetog Pantelejmona. 

Tako su Južni Sloveni od kraja IX i početka X veka ušli u novu civilizacijsku eru, obeleženu hrišćanstvom i pismenošću, postajući narod ravnopravan sa svim drugim narodima koji su imali svojstvene kulturne tekovine. 

Komentari
  1. Повратни пинг: Reši Lako

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Mirjana Radić
07/11/2021
2
komentara