Krvava bajka ~ stara pesma koja večno živi

Tamara Vidakovic
0

21. oktobra 2021. godine navršilo se 80 godina od jednog od najstrašnijih i najnehumanijih zločina na ovim prostorima. Naime, 21.10.1941. godine odigrao se događaj poznat kao ,,Masakr u Šumaricama“. O ovom zločinu su ispričane mnoge priče, ostala zabeležena mnoga predanja, ali je ispevana samo jedna bajka. Tu bajku je njena autorka, Desanka Maksimović, nazvala Krvava. Pesma Krvava bajka je sada stara već 80 godina. Da je osoba, bila bi jedna vremešna baka. Međutim, sa ovom godišnjicom nam se nije činila nikad mlađom i nikad svežijom. Šta to održava ,,mladost“ ove pesme? Zbog čega je ona uvek aktuelna? O kakvom osećanju peva i kome je namenjena?

Krvava bajka ~ istorijski kontekst

Nakon što je Beograd pao pod uticaj nacističke Nemačke bombardovanjem 6. aprila 1941, stanovništvo se organizovalo u narodnooslobodilačku borbu. Iz mnogih velikih gradova su se muški stanovnici odmetnuli u šumu, organizujući manje grupe i spremajući se na gerliski rat protiv vojnika Vermahta. Iznenađeni iznenadnim pobunama, nemački general Franc Fridrih Beme dovodi još dve nemačke divizije u Srbiju, da bi zaustavio potencijalne pobune.

krvava bajka

Donet je dopis da, u slučaju napada na vojnike Vermahta, se izvrši strašna odmazda nad srpskim civilnim stanovništvom. To se rešavalo posebnom ,,matematikom“: za svakog ranjenog vojnika streljano je 50, a za svakog ubijenog 100 Srba.

Nakon jednog oružanog sukoba između oslobodilaca i Nemaca, za koje se ne zna sa sigurnošću da li su napad predvodili partizani ili četnici, Vermaht je ,,izračunao“ koliko srpskih života je potrebno da se uzme. Ranjeno je 27, a u ubijeno 10 Nemaca, što je značilo 2300 Srba.

Skupljanje ljudi je trajalo 3 dana i 3 noći. Kada više nisu imali koga da uhapse, Nemci su po ulici hvatali nasumične prolaznike, muškarce i starce. Upali su u gimnaziju i pokupili nastavnike i učenike. Tog dana je streljano oko 2700 ljudi. Mnogi su ostavili poslednje poruke svojim voljenima.

Bajkoviti, krvavi svet

Pod utiskom o streljanju nedužne dece i nastavnika, Desanka Maksimović je u jednom dahu, kako je tvrdila, napisala ovu pesmu.

Naslov pesme je paradoksalan: iako je u pitanju lirski oblik, pesma se zove bajka. U bajkama postoji nekoliko osobina, po kojima je i pesma komponovana.

Bajke se u većini slučajeva vezuju za decu i za maštu, pojam koji je najmlađima i najbliži. U bajkama su glavni junaci predstavljaju princip dobrog, svetla, a bore se protiv zla, mračnog principa. Princip dobrog je u bajkama karatkerističan po pozitivnim i čistim osobinama. Junake bajke odlikuju, čast, poštenje, pamet, duhovna čistota i požrtvovanost zarad većeg dobra.

Sa druge strane, u pesmi se princip lošeg, neprijatelj, ne opisuje. Prostor pesme je posvećen opisivanju nevinosti stradalih, samim tim povećavajući udeo njihove žrtve. To se u pesmi ogleda u refreničnosti strofe ,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu…“O neprijatelju nema ni reči; karakterizacija onih koji su ,,odneli“ četu đaka u istom danu je izostala.

Naziv ,,bajka“ se može vezivati i za nemogućnost razumevanja kako je moguće da takva situacija može da se uopšte desi u modernom svetu. Bajka je termin koji označava nevericu čoveka-posmatrača pred događanjima kojima je prisustvovao, a nije mogao da ih zaustavi ili spreči.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Refrenična strofa se ponavlja u pesmi kao prva, treća i peta strofa. ,,Krvava bajka“ ima ukupno 7 strofa, a ovaj refrenični deo je u svakom od tri dela isti. Jedino što se tokom pesme menja je transformisanje ,,mučeničke smrti“ u ,,junačku smrt“. Na taj način se ističe da su nevine žrtve došle čak i do stadijuma posvećenja u svojoj (po)žrvovanosti.

Iste su godine svi bili rođeni

Krvava bajka
Spomenik V/3 u Šumaricama, simbolizuje pticu slomljenih krila

,,Krvava bajka“ je rodoljubiva lirska pesma sa elementima elegije. Elegija predstavlja pesmu u kojoj se opevaju žalost i bol, što u ovoj pesmi svakako jeste slučaj. Međutim, rodoljubivi ton dominira simbolikom pesme: đaci i njihova nevina žrtva koju su podneli postaje simbol stradanja i revolucije jednog naroda. Oni su stožer nacije i podsetnik na žrtve koje rat sa sobom odnosi.

Važna stavka koja odlikuje ovu pesmu je prisustvo kolektivnog junaka. Naime, kolektivni junak predstavlja grupu junaka u književnom delu koji deli ista osećanja, istu sudbinu i iste misli, zbog čega prestavlja jedinstvenu celinu. U srpskoj književnosti prisustvo kolektivnog junaka se pronalazi u književnim delima koja najčešće opisuju stradanje i ratove: Njegošev ,,Gorski vijenac“, Crnjanskove ,,Seobe“, pa i Maksimovićkina ,,Krvava bajka“. Kolektivni junak u pesmi, kog predstavljaju đaci koji su ,,iste godine rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni i od istih bolesti svi pelcovani“ proživljava iste elemente života od samog rođenja do odrastanja. Međutim, ritam pesme, ali i njihovog prirodnog životnog toka se prekida u stihu ,,i svi umrli u istom danu“. Njihov život, ali i smrt, predstavljeni su kao jedinstveno, pa sudbina pojedinca postaje sudbina cele grupe.

Vreme i prostor

Stereotipni početak specifičan za bajku nas upućuje na neodređenost mesta i vremena dešavanja radnje: ,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu…“

Kada je u književnom delu autor želeo da zadrži neodređeno vreme i neodređen prostor, to označava univerzalnost dela. Jednostavnije rečeno, autor je želeo da poruči da je taj događaj mogao da se odigra bilo gde i bilo kada, pa čak i upravo sada, pred nama. Književna dela koja uspevaju da zadrže nivo univerzalnosti, to jest, neodređeno vreme i neodređen prostor, spadaju među umetnički najuspelija dela. To znači da se njihove poruke mogu tumačiti u svako doba, u svakom delu sveta.

,,Zemlja seljaka“ označava obične ljude, civile, ne vojnike i ratnike. Time se još više pospešuje nevinost stradalih đaka i doprinosi se negativnom slikanju protivnika. Onaj koji je u stanju da dira seljake, u stanju je i da strelja nevinu decu.

Večno upozorenje

U spomen-parku Šumarice postoji spomen-ploča na kojoj su isklesane poslednje poruke streljanih svojim najmilijima. Tu su detaljno isklesane poslednje misli koje su uspele da ostanu zabeležene, nekoliko trenutaka pre nego što su uhapšeni i poslati na streljanje. Te poruke, kao i ostatak ovog spomen-parka, služe za jednu jedinu stvar: da budu večno svedočanstvo o istoriji i upozorenje budućnosti-da se nikad ne ponovi.

Pogledajte još i besplatne serije, besplatne filmove i savete za kampovanje!

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Tamara Vidakovic
09/12/2021
0
komentara