ObrazovanjeRazno

SEVERNOAMERIČKI INDIJANCI: Priča naroda koji nestaje

,,Traži sebe kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je samo tvoj put. Drugi mogu ići sa tobom, ali niko ne može ići umesto tebe“. Ovo je kodeks kog su se pridržavali Indijanci.

Naučnici tvrde da su se prve migracije na Severnoamerički kontinent dogodile pre 12000 godina. Tada se, na mestu gde se danas nalazi Beringov moreuz, nalazilo kopno Beringija koje je tada spajalo Ameriku i Evroaziju.

Praistorijski ljudi naselili su Severnu i Južnu Ameriku, oformljujući stotine različitih plemena, od kojih je svako imalo svoju tradiciju i sopstveni jezik. Danas naučnici veruju da su se desile tri takve velike migracije.

indijanci

Ipak, otkriće Amerike prepisuje se Kolumbu, koji je bio prvi verifikovani vođa ekspedicije ka Novom svetu.

Crvenokošci, kako su ih pogrdno nazivali, ophodili su se prema životu na drugačiji način. Upravo zbog tog specifičnog pogleda na svet, iskrenosti, poštenja, miroljubivosti, narod koji je težio ka miru, ljubavi i stapanju sa prirodom, prateći unutrašnji glas svojih predaka, nije imao nikakve šanse sa pohlepnim i nasilnim ,,belim ljudima“. Zajednica je bila važna i sve se radilo i bilo usmereno za dobrobit zajednice.

Način na koji su se ophodili prema živim bićima, prirodi, precima, mrtvima, bio je njihov najveći dar, ali i prokletstvo.

Sva lepota Indijanaca ogleda se upravo u njihovom načinu života. Poštovali su prirodu koja im je podarila život i živeli u skladu sa njenim pravilima i manama. Tako je bilo sve do pojave Evropljana koji su posejali seme zla zakoračivši na tlo sadašnje Amerike.

Ipak, prvi kontakt američkih urođenika i Evropljana dogodio se sa Vikinzima još u XI veku. Kada su se nordijski moreplovci obreli na obale današnje kanadske oblasti Njufaundlend, zatekli su urođenike koje su nazivali ,,skreling“, što znači ,,varvarin“ ili ,,stranac“.

INDIJANSKI KODEKS

Indijanci su verovali i živeli pod kodeksom da priroda nije ni u čijem vlasništvu, da je ljudi dele sa biljkama i životinjama. Od zemlje su uzimali samo onoliko koliko im je potrebno da se prehrane i naprave zaklon za sebe i svoju porodicu.

Molili su se duhovima stabala, medveda ili bizona i tražili od prirode oprost jer su morali da ih ubiju. Ipak, nikada nisu ubijali iz zabave, a verovali su da ukoliko lovac ulovi više nego što mu je potrebno ili se ne zahvali majci zemlji, više nikada neće imati sreće u lovu.

Ovog kodeksa su se strogo pridržavali. Verovali su da životinju mogu uloviti samo ako im ona to dopusti, da su životinje i ljudi imali svoje zaštitnike čija su pravila morala biti poštovana. Verovali su da sve na zemlji ima dušu – ljudi, biljke, planine, reke, zemlja…

indijanci

Posmatrali su život koji teče pored njih, pratili su prirodne promene, ponašanje životinja i znanje su prenosili na potomke. Tako im se i medicina temeljila na darovima prirode, a verovali su da bolesna osoba pati zbog nesklada duha i tela. Prve prave bolesti doneli su im evropljani.

PLES SUNCA

Jedan od najvećih i verovatno najvažnijih indijanskih religijskih rituala predstavlja Ples Sunca. Prerijski Indijanci okupljali su sva srodna plemena za ceremoniju koja je bila od velikog značaja i važan podsetnik za njihov kodeks o prirodi i osnovno verovanje o univerzumu. Ples Sunca spajao je sva plemena s obzirom da se Indijanski kodeks o prirodi nije razlikovao među različitim plemenima, a svake godine drugo pleme bilo je domaćin.

Ceremonija se odigravala jednom godišnje u vreme kada se nakon duge zime bizoni ponovo okupljaju u preriji. U ritualnom plesu učestvovalo je nekoliko pripadnika plemena.

Postoji više verzija i njegovi koreni sežu daleko u prošlost. Verovali su da ples obnavlja vezu između ljudskog duha i Velikog Duha (Wakan Tanke), koji je pojavljuje u obliku Sunca.

indijanci
Foto: NovaAkropola

Ceremonija je trajala od 2 do 4 dana i za to vreme podizali su se šatori koju su nazivani ,,šatori novog života“. Podizani su totemi, pravljeni uglavnom od topola, koji su služili kao centralni deo prostora za ples.

Plesači su znali da plešu bez prestanka i da tokom obreda ništa ne jedu niti piju. Prostor u kome se plesalo uvek je otvoren prema Istoku i izlasku Sunca. Prinosili su darove i žrtve u vidu simbolično ukrašene lobanje koja se takođe okretala prema Istoku. Bubnjari su izvodili specijalne obredne pesme, a plesači su se okretali prema središnjem stubu koje se nazivalo Orlovo gnezdo ili gnezdo ptice gromovnice.

Igrali su u ritmu bubnjeva i ispuštali zvukove slične pištanju orla, tokom obreda zvuk se menjao i u nekom momentu podsećao na topot krda bizona, spor i težak.

Tokom Plesa Suncu postojao je ritual dobrovoljnog ranjavanja gde su se plesači vezali za centralni stub uzanim remenima koje su kačili na sebe pomoću metalnih alki kojima su probijali kožu. Na nekim alkama kačili su dodatno lobanje bizona. Iako sve na prvi mah deluje ludo, zapravo je ovo predstavljalo simboličan način da se oduže prirodi na darovima koje dobijaju. Da uzvrate bizonima čiji ih lov održava u životu. Simbolika je sledeća, bizon nudi sebe Indijancu, Indijanac nudi sebe Suncu i da se kroz solidarnost vraća narušena harmonija prirode.

INDIJANCI I BIZON

Najveću povezanost Indijanci osećaju sa bizonom. On je životinja koja im produžava život, ne samo svojim mesom, takođe i svojim krznom od koga je pravljena odeća, kožom od koje su pravljeni šatori i razni drugi predmeti.

indijanci
Karte za igru Indijanaca, Foto: PS YouTube

Indijanci bizona nazivaju svojim bratom i ostakak sveta nikada neće shvatiti njihovu duhovnu povezanost. Bizon im pomaže da prežive. Dajući im svoje meso postaje deo njihovih tela, postaje deo njihove duše.

Veruju u veliku mudrost bizona i imaju mnogo legendi vezanih za ovu svetu životinju. Prema verovanju, Žena Bizon, prelepa mlada devojka, im je donela lulu mira, koja zauzima najvažnije mesto u religiji Indijanaca. Nakon što im je pokazala tajne lule mira, pretvorila se u belo tele bizona i nastavila svoj put.

INDIJANCI I ORAO-SVETA PTICA

Orao je za Indijance sveta ptica, a njegovo značenje veliko. Smatran je kraljem svih živih bića zbog hrabrosti, brzine i visokog leta najbližeg Suncu.

indijanci

Veruju da je on sluga Sunca, da je u orlu mudrost čitavog sveta, a da su mu oči oštre i sveznajuće.

Za Indijance orao je predstavljao čuvara čitavog ljudskog sveta od zla.

PERJANICA

Indijanci su pretežno izrađivali predmete od perja, jer su verovali da jedino ptice mogu da znaju sve i vide sve što je nevidljivo.

Takođe su poštovali orla kao kralja svih životinja. Verovali su da ptice mogu stići i do kraja sveta.

indijanci
Poglavica sa perjanicom

Bili su pristalice dominantnog kulta ptica ili animizma. Te su tako izrađivali perjanice koje su nosili šamani, jedini koji su pored ptica mogli da vidi sve.

Otuda je i sve u njihovoj kulturi povezano sa perjem.

TOTEMI

Indijanski totem je simbol kulta prirode koji su Indijanci poštovali više od svega. reč totem nastala je iz Čipava jezika i u prevodu znači srodstvo, rodbina.

Koristili su ih u raznim ritualima, a za Indijance je totem bio simbol prirode, životinja i svih duhova.

Foto: Wikipedia

Totemi su pravljeni od drveta, ukrašavani različitim simbolima i svedočili su o njihovom životu. Svako pleme imalo je svoj simbol, uglavnom je to bila životinja, koje je predstavljalo njihovo glavno obeležje.

DOLAZAK EVROPLJANA I KRAH JEDNOG NARODA

Kada je Kolumbo 1462.godine zaplovio iz španske luke na Zapad i nakon višemesečnog putovanja zakoračio na čvrsto tlo Gvanahani, koje je nazvao San Salvador, verovalo se da je otkrio Indiju.

Kako su zalazili sve dublje u novootkrivene zemlje nabasali su na lokalno stanovništvo koje su nazvali Indijanci zbog verovanja da su otkrili Indiju.

Taj nepoznati svet oktrio je mnoga bogatstva, te su, svojstveno svojoj ljudskoj prirodi, doseljenici želeli su da prisvoje sva bogatstva na koja su nailazili.

Tokom decenija koje su usledile život za starosedeoce Severne Amerike se potpuno promenio i doneo im propast. Prvi na udaru bili su pripadnici lokalnog stanovništva koje su Evropljani nazivali Indijancima.

U trenutku kada je Kolumbo zakoračio na tlo tadašnje Amerike pretpostavlja se da je živelo od 2 do 18 miliona urođenika, i ako se taj broj nikada ne može sa sigurnošću izbrojiti. Do XX veka Evropljani su zatrli gotovo sve urođenike i populacija je smanjena na 250.000 u Sjedinjenim Državama i oko 100.000 u Kanadi.

APAČI

Apači predstavljaju nekoliko kulturno povezanih plemena, koji se smatraju prvim stanovnicima američkog kontinenta.

Indijanci iz plemena Apači bili su američka verzija nindži. Njihovo ratničko umeće bilo je besprekorno, znali su da se bešumno prikradu iza leđa protivniku i prerežu mu vrat bez bilo kakvog zvuka.

indijanci

Bili su snažni i neustrašivi ratnici, a njihovo baratanje nožem i veština nije se mogla meriti ni sa kim u svetu. Pored noža koristili su i tomahavk kao i sekiru za bacanje.

Oružije im je bilo primitivno, napravljeno od kamena i kostiju životinja, ali su bili odlični u borbama prsa u prsa. Bili su jedini su koji su mogli da se ravnopravno suprotstave Evropljanima, koji su koristili vatreno oružje.

Apači su predstavljali strah i trepet jugozapadnog dela Amerike, a vojska je imala velikog problema da suzbije njihove napade. Ponosni i neustrašivi, ali brojčano nadjačani, bili su poslednje pleme koje se predalo uz prevaru i lažna obežanja ,,belom čoveku“ 1886.godine.

TOMAHAVK

Jedno od omiljenih oružja Indijanaca, odmah posle luka i strele, svakako je tomahavk. Ova kratka ratnička sekira čija je drške napravljena od drveta i glavom prvo od kamena, a kasnije od legure metala, bila je odlična u borbama prsa u prsa.

Tomahawk, Foto: Wikimedia

Među ratnici prerijskih plemena, čast je bila ako je neko u stanju da dodirne protivnika, a da protivnik njega ne dodirne tokom borbe. To se nazivalo ,,kup“ i predstavljalo je veću čast od krađe protivničkog konja. Upravo je ovo značenje tomahavka.

Tomahavku su prepisivane mnoga magijska značenja, objedinjavao je simboliku rata i mira. Tako je zakopavanje tomahavka značilo mir , a njegovo otkopavanje objavu rata. Otuda i izraz ,,zakopati ratne sekire“.

STAZA SUZA

Tokom XX veka američka vlada napravila je brojne rezervate u kojima je planirala da smesti urođenike. Rezervati su se razlikovali od njihovih domova i bili su na jako lošem području.

Osim peska, zvečarki i kaktusa uglavnom nije bilo ničega drugog. Tako su sistemski polako uništavali narod koji je znao samo za harmoniju i mir. Plemena koja nisu pristajala na ovo izgnanstvo, prisiljavala je vojska na brutalne načine.

Mapa putanje izgnanstva

Čiroki, kao jedno od najvećih i najmiroljubivijih istočnih plemena, nisu želeli da napuste svoj dom. Kako nisu želeli da se bore, obratili su se za pomoć Vrhovnom sudu, do te mere se sagledavala njihova širina i razum. Iako je sud presudio u njihovu korist, tadašnji predsednik Endru Džekson, oglušivši se o naredbe Vrhovnog suda, naredio je vojsci da ih sve isele i proteraju u Oklahomu.

Na hiljade miroljubivih Čiroki Indijanca umrlo je na putu izgnanstva, s obzirom da nisu bili spremni za dug put i oštru zimu.

Ono što su amerikanci nazivali ,,preseljenje indijanaca“, Čiroki su dali naziv Staza suza kako se i danas pamti.

MIT O POSLEDNJEM POGLAVICI

Mit o čoveku koga verovatno nikada ne bi uhvatili, da se nisu poslužili obmanama i lažnim obećanjima, doseže daleko.

Pravo ime mu je bilo Kojale što je značilo onaj koji zeva, a nadimak Džeronimo dobija nakon bitke sa Meksikancima kada su vojnici protivničkih trupa u panici i strahu dozivali Svetog Jeronima.

Džeronimo je bio pripadnik plemena Čirikava Apača, iako smatran poglavicom nikada sebe nije nazivao tako.

Nakon što su napali njegovo pleme na prevaru i ubili mu majku, prvu ženu i decu, Džeronimo započinje svoj osvetnički krvavi put.

DŽeronimo, Foto PS YouTube

Kao pripadnih Apača, bio je izuzetno hrabar i vešt ratnik. Bio je strah i trepet za protivnike koji su verovali da ima natprirodne moći i da mu čak ni meci ne mogu ništa. Znao je da zavara trag i menja smer kretanja kako bi prevario vojnike.

Bio je poslednji poglavica koji se predao američkoj vojsci, nakon što su mu obećali primirje. Poslednje 23 godine života provodi kao zarobljenik, ali je uprkos tome pozvan da jaše na Ruzveltovoj inaguraciji.

„Po mom mišljenju, nema klime ni tla jednakog onom u Arizoni. To je moja zemlja, moj dom, zemlja mojih očeva u koju sada tražim da mi se omogući povratak. Želim da tamo provedem svoje poslednje dane i da budem sahranjen među tim planinama. Ukoliko bi ovo bilo moguće učiniti, mislim da bih mogao zaboraviti sve nepravde koje sam ikada pretrpeo”. Ipak, Džeronimo nikada više nije video svoju otadžbinu. Umro je daleko od svoje Arizone i zemlje koju je voleo, a navodno je na samrti rekao da se pokajao zbog odluke da se preda.

Sahranjen je u Fort Silu u Oklahomi na groplju sa ostalim saborcima iz plemena Apače, čime su se potrudili da ga ponize i u smrti.

NAJKRVAVIJI MASAKR NAD UROĐENICIMA

Najveći masakr nad urođenicima ostaje u senci jer se dogodio tokom građanskog rata u Americi.

Pleme Šašona živelo je u jugoistočnom delu države Ajdaho, zbog čega su se našli na meti mormonskih vojnika koji su sve više otimali indijansku zemlju.

Predvođeni pukovnikom Patrikom Konorom, 200 dobrovoljaca zareklo se da neće uzimati zarobljenike. Tako su mučki i na prepad napali i ubili oko 250 Indijanaca, silovali sve preživele žene, sekirama smrskavali glave ranjenika i uništili čitavo selo.

PET GLAVNIH PLEMENA

Pet plemena, Čokto, Čiroki, Krik, Čikso i Seminole, bila su najveća plemena koja su doseljenici zatekli na novootkrivenoj teritoriji. Smatrali su ih civilizovanijim od ostalih zbog sličnosti njihove kulture sa evropskom.

Grdili su sela planski uređena, obrađivali su njive i gajili zasade. Zbog svog doimanja prirode bili su daleko napredniji i bolji od ostatka sveta do dana danas.

Godine kolonizacije, američke revolucije i širenja ka zapadu donele su mnogim indijanskim plemenima razaranje celih sela i masovne seobe. Plemena su na kraju desetkovana i saterana u rezervate-logore, gde mali broj njih koji su ostali živi i danas.

INDIJANSKI NAČIN I SHVATANJE ŽIVOTA

,,Tek nakon što poslednje drvo bude posečeno. Tek nakon što poslednja reka bude zatrovana. Tek nakon što poslednja riba bude ulovljena. Tek tada ćete shvatiti da se novac ne može jesti.“ Proročanstvo Creee indijanaca.

,,Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je deo nase svetovne porodice.“ Indijanski kodeks

,,Izbegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov te boli će se vratiti tebi.“ Indijanski kodeks po kome su živeli.

ZANIMLJIVOSTI

OTKRIĆE

Do svoje smrti Kolumbo ostaje uveren da je otkrio Indiju.

ČIROKANA

FRIZURA ČIROKANA DOBILA JE POTPUNO POGREŠAN NAZIV PO PLEMENU ČIROKI, KOJE UOPŠTE NIJE IMALO OVAKVE FRIZURE.

ČIROKANU SU NOSILI PRIPADNICI PLEMENA MOHAWK, PLEMENU KOJE JE ŽIVELO NA TERITORIJI DANAŠNJEG NJUJORKA. TAKO DA JE BI PRAVILNO IME ZA OVU FRIZURU BILO MOHIKANA JER SU JE PRVENSTVENO NOSILI MOHIKANCI.

Albert Ajnštajn i Hopi Indijanci, 1922.

Slično

Jedan komentar

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button