Demencija: prvi simptomi demencije i kako je sprečiti
Da li ste nekada sreli osobu koja pati od demencije? Verovatno ste se uplaseni i za svoje zdravlje zapitali kako sprečiti nastanak demencije. Vrlo često čujemo ljude koji osuđuju dementne osobe, ne znajući da zapravo pate od ozbiljne i teško izlečive bolesti. Ne budite jedna od tih osoba koje „ocenjuju knjigu prema koricama“ već se zapitajte šta se krije iza neke odsutne ličnosti koja se teško snalazi u vremenu i prostoru. U nastavnku teksta upoznajte se sa ovom bolešću i njenim tipovima, ranim simptomima i načinima kako da sprečimo nastanak ove bolesti kod nas samih.
Šta je to demencija?
Demencija je bolest centralnog nervnog sistema i odnosi se na pojavu više različitih stanja koja dovode do narušavanja normalnog funkcionisanja i ponašanja čoveka. Demencija dovodi do poremećaja u svakodnevnim aktivnostima čoveka.
Uzrok demencije je nepoznat i ono što je karakteristično kod ove bolesti jeste što se može javiti kod svakoga.
Promene koje nastaju pod uticajem ove bolest jesu: promene u pamćenju, operativnim funkcijama – planiranje, odlučivanje, procena situacije i sl., snalaženje u prostoru, govoru, ponašanju.
Početak demencije je postepen, sporo napreduje te se verovatno zbog toga ne obraća posebna pažnja ovoj bolesti. U završnom stadijumu ove bolesti obelela ličnost ne može sama da se obuče, da jede, da se kupa, da hoda – gubi svakodnevne veštine.
Tipovi demencije
Demencija se može ispoljiti kroz četiri tipa.
- Alchajmerova bolest
Najprisutniji tip demencije, skoro 2/3 obolelih dementnih osoba boluje od alchajmerove bolesti. Kod ovog tipa demencije zapremina mozga se smanjuje, te se narusavaju moždane funkcije. Alchajmerova bolest ima tri faze:
- Rani stadijum: slabo pamćenje novih događaja, otežana je orijentacija u prostoru
- Pogoršanje: oboleli ne mogu samostalno da se kreću van kuće ili da sami žive u kući
- Potpuna zavisnos: Oboleli je potpuno zavistan od drugih. Ne može se sam kupati, uzeti hranu, obući se.
- Fronototemporalna demencija
Kod ove vrste demencije dolazi do razvijanja poteškoća sa motivacijom, planiranjem, kontrolisanjem emocija. Na kraju dolazi do težeg govora.
- Demencija sa levijevim telima
Ova vrsta demencije odnosi se na poremećaj motornih funkcija. Opada pažnja, dolazi do poremećaja vida i ponašanja. Ponašanje je promenljivo iz sata u sat (od teške depresije do sasvim normalnog ponašanja).
- Vaskularna demencija
Javlja se nakon moždanog udara zbog promena u malim krvnim sudovima mozga. Manifestuje se problemima u ponašanju, problemima u održavanju pažnje, ali i problemima u govoru.
Simptomi demencije
Najpre dolazi do čestog zaboravljanja stvari, događaja, nekih ranijih informacija. Javljaju se teškoće u obavljanju redovnih zadataka, problemi u govoru, dezorijentacija u vremenu i prostoru, promene raspoloženja i ponašanja. Nastaje i problem u odnosu sa drugima – dementna osoba postaje povučena. Gubitak interesovanja za stvari je takođe jedan od simptoma demencije.
Prevencija demencije
Svaka osoba mora voditi računa o sledećim stvarima kako ne bi nakon četrdesete došlo do pojave prvih simptoma demencije:
- Izbegavajte masti, šećer, jer gojaznost dovodi do visokog krvnog pritiska koji može izazvati demenciju.
- Važna je fizička aktivnost.
- Vežbajte mozak! Igrajte društvene igre: karte, šah, domine, risiko i sl. Učite nove stvari: nove veštine, strane jezike.
- Hranite se zdravo!