Hronični umor

Milica Markovic
0

hronicni-umor

Hronični umor je stanje u kome je osnovni simptom osećaj ekstremne iscrpljenosti. Od njega najčešće oboljevaju žene starosti od dvadeset do pedeset godina. Češće se sreće u četrdesetim i pedesetim. Hroničnim umorom smatra se onaj koji traje najmanje šest meseci i koji može biti toliko ozbiljan da onemogućava sprovođenje normalnih dnevnih aktivnosti, kod kuće i na poslu. Odmor i spavanje ne pomažu, a fizička aktivnost može učiniti da se osoba oseća još gore. Često je buđenje noću bez nekog posebnog razloga, a ujutru postoji osećaj kao da se osoba nije dovoljno naspavala. Postoje problemi s koncentracijom. Pri naglom ustajanju, oseća se vrtoglavica i srce ubrzano lupa. Posle nekog vremena na nogama, osećaj je gotovo nepodnošljiv i postoji potreba da se ponovo legne u krevet.

Uobičajeni simptomi hroničnog umora

Simptomi hroničnog umora su sledeći:

  • Osećaj ekstremne iscrpljenosti sve vreme, zbog koje je obavljanje dnevnih aktivnosti otežano
  • Osećaj umora i nakon odmora i spavanja
  • Potrebno je mnogo vremena za oporavak nakon fizičke aktivnosti
  • Problemi sa spavanjem, kao što je buđenje usred noći
  • Problemi sa memorijom i koncentracijom.

Osim ovih, mogući su i drugi simptomi, kao što su bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolje, simptomi nalik gripu, vrtoglavice, aritmija. Ozbiljnost simptoma može varirati u zavisnosti od dana, pa čak i tokom jednog dana. Postoje dobre i loše faze, ali ne može se predvideti kada će koja nastupiti. Stanje je promenljivo i simptomi se ne ispoljavaju svakoga dana na isti način.

Uspostavljanje dijagnoze

Ne postoji specifičan test pomoću koga bi se mogla postaviti dijagnoza hroničnog umora, već se on dijagnostikuje na osnovu simptoma i isključivanja drugih stanja koja bi mogla da ih uzrokuju.

Tretman

Tretman hroničnog umora ima za cilj da smanji simptome. Trenutno ne postoji lek za hronični umor, moguće je samo olakšati pacijentu svakodnevno funkcionisanje. Tretman uključuje:

  • Kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT)
  • Savetovanje o najboljem načinu da se iskoristi energija bez pogoršavanja simptoma
  • Lekovi koji pomažu za bolove i probleme sa spavanjem
  • Ponekad je potrebno uključiti i antidepresive

Većina ljudi se vremenom oporavi od ovog stanja, posebno nakon tretmana, mada se nekim ljudima ne dogodi potpuni oporavak. Takođe, verovatno je da će uvek postojati periodi u kojima će dolaziti do pogoršanja simptoma. Postoji opasnost od javljanja depresije i u tom slučaju potreban je tretman antidepresivima. Međutim, pored lekova, veoma je važno uključiti i psihoterapiju. Terapije kognitivnog usmerenja pomažu da se napravi realističan plan svakodnevnih aktivnosti, da se osoba usmeri ka ostvarivanju realnih ciljeva, da se fokusira na razmišljanja koja će doprineti boljitku i da se oslobodi tereta teških emocija.

Uzroci hroničnog umora

Nije sasvim jasno šta uzrokuje hronični umor. Postoje brojne teorije o tome. Na primer, može biti izazvan infekcijom, a neki faktori mogu doprineti tome da pacijent bude sklon razvijanju ove bolesti. Dakle, mogiću uzroci uključuju virusnu ili bakterijsku infekciju, zatim probleme sa imunim sistemom, hormonski disbalans ili jednostavno postojanje genetske predispozicije, jer je ovo oboljenje učestalije u nekim porodicama.

Živeti sa hroničnim umorom

Živeti sa hroničnim umorom

Život sa ovom bolešću može biti težak. Osećanje ekstremne iscrpljenosti i drugi, prateći simptomi, mogu značajno otežati sprovođenje svakodnevnih aktivnosti. Potrebno je napraviti neke promene u stilu i načinu života da bi se funkcionisalo sa ovim problemom. Takođe, hronični umor može loše da utiče i na emocionalno zdravlje i da ima negativni efekat na samopoštovanje. Bliskim ljudima može biti teško da razumeju sa kakvim se tegobama osoba suočava i hronični umor može loše uticati na aktivan socijalni život, odnos sa decom, pa i seksualni život. Zbog toga je potrebno tražiti podršku porodice i prijatelja, edukovati ih o ovom problemu, a osim toga može biti korisno i razgovarati sa drugima koji osećaju ove tegobe.

Saveti

Onaj ko boluje od hroničnog umora prolaziće kroz dobre i loše faze. U lošoj fazi, čak i najjednostavniji svakodnevni zadatak kao što je tuširanje može biti težak. Potrebno je planirati više vremena za obaveze. Onda kada se osoba oseti dobro, može pokušati da obavi što više može dok ima energije. Ovakvo ponašanje deluje logično, ali ne bi trebalo to da se radi jer može dovesti do iscrpljivanja i pogoršanja simptoma. Potrebno je, čak i u dobrim fazama, izdvojiti vreme za odmor. Pored planiranja aktivnosti, potrebno je i planiranje svakodnevnog odmora.  

Vežbanje i ishrana

Kada je u pitanju fizička aktivnost i vežbanje, treba biti oprezan. Lagane vežbe mogu da pomognu, ali važno je napraviti individualni plan vežbanja u kome će težina vežbi da odgovara stanju organizma. Potrebno je postepeno povećavati intenzitet vežbi, a ukoliko dođe do iscrpljenosti, ponovo smanjiti intenzitet i vratiti se na prethodni nivo.

Što se tiče ishrane, trebalo bi izbegavati šećere, zaslađivače, alkohol i kofein. Od dodataka ishrani, može biti korisno uključiti magnezijum i omega-3 masne kiseline (kao što je riblje ulje).

Uz tretman medikamentima i savetovanje, moguće je ublažiti simptome hroničnog umora. Još uvek ne postoji konačni lek za ovo stanje, ali svakodnevno funkcionisanje može da se olakša.  

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Milica Markovic
26/01/2022
0
komentara