Zdravlje

Insulinska rezistencija ~ pritajena bolest modernog doba

Moderno doba je unelo velike promene u ljudski život. Brz način života, propraćen rokovima koji podižu nivo stresa, loše životne navike i sveukupna higijena tela, dovode i do pojave i napredaka novih oboljenja. Jedno od takvih, novijih, oboljenja, od kog pati mnogo više ljudi nego što se misli je i insulinska rezistencija. Koji su simptomi ovog oboljenja, kako se protiv njega boriti i da li postoji način da se predupredi, pogledajte u nastavku.

Šta je insulinska rezistencija?

Hiperinsulinemija, poznatija pod nazivom insulinska rezistencija, predstavlja mehanizam odbrane organizma od preteranog unosa šećera. Pankreas je zadužen za lučenje hormona insulina. Insulinov glavni ,,zadatak“ je da raspoređuje glukozu iz hrane u ćelije. U tim ćelijama se glukoza, kasnije, pretvara u energiju. Suštinska uloga insulina je nivelisanje količine glukoze koja ulazi u ćeliju. Kontrolisanje nivoa glukoze u ćelijama je važno jer, u prevelikim količinama, može doći do oštećenja nerava i srčanih problema, kao i do stvaranja mnogih hroničnih bolesti.

insulinska rezistencija

U slučaju pojave insulinske rezistencije, dešava se problem u komunikaciji između ćelija. Naime, ćelije poseduju receptore koje prate nivo lučenja insulina, međutim, u slučaju da oni ne reaguju, pankreas nastavlja da proizvodi ovaj hormon. Zapravo, telo sve vreme ,,misli“ da je neophodno još insulina da bi se smanjio nivo šećera u krvi, iako je određeni, neophodni prag postignut. Pojačano lučenje insulina iscrpljuje organe, te, u slučaju da to postane kontinuirano stanje, pankreas prestaje da proizvodi ovaj hormon. Kada se iscrpe kapaciteti ćelija pankreasa koje proizvode insulin, one se ,,gase“. Tada nastaje dijabetes tipa II, koji je specifičan po tome što insulina ima i previše, dok ga u dijabetesu tipa I uopšte nema.

Simptomi insulinske rezistencije

Problem sa dijagnostikovanje insulinske rezistencije je u tome što se često ne može otkriti na vreme. Naime, simptomi ovog oboljenja se često preklapaju sa nekim drugim zdravstvenim tegobama. Uopšteno uzev, simptomi obuhvataju:

iinsulinska rezistencija
  • gojaznost (pri čemu je BMI veći od 25), posebno gojenje u predelu stomaka
  • povišen krvni pritisak
  • izrazita glad/žeđ
  • nezasitost čak i nakon jela
  • peckanje/trnjenje u prstima i stopalima
  • promene raspoloženja
  • nesanica
  • akne
  • učestalo mokrenje (naročito noćno)
  • zatamnjenje kože na vratu i ispod pazuha
  • androgena alopecija: opadanje kose

Kao što se može primetiti, simptomi insulinske rezistencije mogu proći neopaženo i napraviti mnogo štete, dok im se ne ustanovi pravi uzrok.

Uzroci i rizične grupe

Uzroci za razvijanje insulinske rezistencije su još nedovoljno i neprecizno istraženi. Nauka je uspela da izoluje nekoliko faktora koji su sigurni uzročnici bolesti, dok ostali, sporedni, ostaju i dalje nepoznati. Neki od uzroka koji su sigurni uzročnici IR-a su:

  • gojaznost
  • kontinuirani, preterani unos prerađenih šećera (slatkiša)
  • pušenje
  • nedostatak fizičke aktivnosti
  • neki hormonalni disbalansi, poput Kušingovog sindroma
  • hronični stres
  • lekovi za određene hronične, neizlečive bolesti

Dijagnostikovanje: već smo istakli da je dijagnostikovanje teško zbog simptoma koji ne daju precizne ,,signale“. Nesanica i gojaznost mogu biti trenutni problemi, opadanje kose može imati različite razloge. Zbog toga je neophodno redovno raditi kliničku sliku, preventivno, kao i osluškivati svoje telo. U slučaju da posumnjate na insulinsku rezistenciju, lekar opšte prakse će vas uputiti na dijagnostikovanje putem OGTT-a.

OGTT je test opterećenja glukozom. Naime, u laboratorijskim uslovima se pacijentu daje da konzumira čistu glukozu na prazan stomak. Pacijent ispija vodu u kojoj je razblažena glukoza, pa mu se, tokom 2h/120 minuta meri nivo glukoze u krvi. Na taj način se dolazi do određene cifre, koja pokazuje na koji način naše telo metabolizuje glukozu. U slučaju da imate ispod 7,8 mmol/l, nemate razloga za brigu. Lekar koji izdaje uputnicu definiše i kolika količina glukoze je potrebna da se ispita. Više o ovim analizama možete pročitati na ovom linku.

Ima li insulinska rezistencija leka?

U slučaju da se oboljenje uoči na vreme, odnosno pre nego što preraste u dijabetes tipa II, postoji šansa da se proces zaustavi. Naravno, ništa od toga se ne može desiti za mesec dana, zbog toga morate da se naoružate strpljenjem i upornošću. U slučaju da vam je dijagnoatikovana insulinska rezistencija, morate zaboraviti na dotadašnji način života i okrenuti sasvim novi list.

Najverovatnije će vam lekar prepisati neku od terapija za insulinsku rezistenciju (najčešće je to Glukofaž, ali ima i drugih). Međutim, ključno je da ,,pomognete“ lekovima, tako što ćete se okrenuti zdravom načinu života.

Neki od saveta šta treba uraditi u slučaju da vam je dijagnostikovana insulinska rezistencija:

  • selekcija namirnica sa najnižim glikemijskim indeksom: glikemijski indeks hrane je jako važan za obolele od insulinske rezistencije ili dijabetesa. Naime, uočeno je da različite namirnice koje imaju istu količinu ugljenih hidrata, ipak izazivaju različit nivo šećera u krvi. Glikemijski indeks služi da prikaže na koji način određena namirnica pospešuje rast nivoa šećera u krvi.
Tabela sa iznosom glikemijskog indeksa namirnica, po kategorijama.
  • bez šećera! Izbacivanje rafinisanog šećera, slatkiša, grickalica, čipseva i ostalih nezdravih zalogaja je neophodno u borbi protiv insulinske rezistencije. Umesto toga, trudite se da u svoju ishranu ubacujete ,,zdrave“ grickalice: bademe, orašaste plodove, voće sa niskim glikemijskim indeksom…
  • izbegavati namirnice bogate ugljenim hidratima: u slučaju da vam je šećer visok, smanjite unos i hrane bogate ugljenim hidratima. Neke od njih su: krompir, belo brašno, pirinač, grašak.
  • poboljšajte san: kvalitetan san i odmor su ključni za borbu protiv insulinske rezistencije. Stabilizacija nivoa insulina će se još bolje postići ako ne večerate neposredno pre spavanja.
  • vežbanje i trening: kada imate IR, cilj je da pospešite ćelijsku osetljivost na insulin. Jednostavnije rečeno, da ,,popravimo“ ćelijske receptore zadužene za količinu insulina. To se postiže u nekoj meri pomoću fizičke aktivnosti. Trenin, najpre lagan, kasnije sa malo većim opterećenjem, uvedite u svoju svakodnevnicu. Ako ste stariji i ne prija vam treniranje u teretani ili sa opterećenjem, odaberite dužu rutu i šetajte svakog dana barem 45 minuta.
  • Stres, stres, stres! Skoro da nema bolesti modernog doba koja svoj okidač ne nalazi u stresu. Radite na svom unutrašnjem miru. Pronađite hobi koji će vam pomoći u redukovanju stresa. Oprobajte se u poslovima sa rukama (baštovanstvo, grnčarstvo, heklanje), ali i u meditaciji.

I, zapamtite, samo hrabro!

*Članak je informativnog karaktera i nije zamena za medicinsku pomoć.*

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button