Refleksi kod beba

Milica Markovic
0

refleksi-kod-beba

Refleksi su urođeni odgovori na određene draži. Na rođenju, dete spontano zauzima fetalni položaj. Glava deteta mlitavo pada, a pokreti su nagli, refleksnog tipa. U motornom ponašanju novorođenčeta registruju se dva osnovna tipa aktivnosti, i to: spontani, globalni, odnosno generalizovani pokreti čitavog tela, i refleksi kao specifični, urođeni, automatizovani i stereotipni motorni odgovori na određene draži. Uobičajene medicinske provere neurološkog statusa novorođene bebe zasnivaju se upravo na ispitivanju refleksne aktivnosti. Kod novorođenčeta postoje tri osnovne grupe refleksa.

Grupe refleksa

1. Refleksi koji su zajednički novorođenčetu i odraslom čoveku, dakle motorni odgovori na specifične draži koji ostaju nepromenjeni tokom čitavog života (refleksi kijanja, treptanja, kašljanja, gutanja itd.);

2. Refleksi koji se transformišu tokom razvoja (na primer, refleks sisanja);

3. Refleksi koji se javljaju po rođenju, ali se u prvim mesecima života gube, tzv. primarni refleksi.

Primarni refleksi – refleksi koji se gube

Prve dve grupe refleksne aktivnosti imaju važne funkcije zaštite, odbrane i očuvanja organizma od delovanja spoljašnjih pretećih i ugrožavajućih draži. S druge strane, grupa refleksa koji se gube imaju sasvim specifičnu funkciju u razvoju nervnog sistema deteta. Njihovo prisustvo po rođenju je nužno iako predstavljaju izraz neuralne nezrelosti, dok njihovo zadržavanje i posle vremena kada se očekuje gašenje i nestajanje predstavlja indikator poremećaja u razvoju nervnog sistema.

Moroov refleks

To je refleks grljenja, reakcija trzanja. Izaziva se naglim povlačenjem i izmicanjem podloge na kojoj beba leži ili proizvođenjem jakog zvuka. Jaka svetlost ili nagla promena položaja glave takođe predstavljaju kritične i relevantne draži. Reakcija na ove draži je uniformna: trzanje tela, lepezasto širenje ruku u luku i povratak kroz pokret koji liči na zagrljaj. Slične pokrete dete čini i nogama. Odsustvo ovog refleksa po rođenju predstavlja znak moždanih povreda, edema ili neurološke nezrelosti. Refleks se normalno gubi između 3. i 6. meseca, a njegovo dalje održavanje obično je siguran pokazatelj oštećenja nervnog sistema.

Palmerov ili Darvinov refleks

Refleks hvatanja davno je opisao Darvin tumačeći ga kao atavistički deo nasleđa čoveka. Poredeći ponašanja kod majmuna i ljudske bebe, Darvin je utvrdio zajedničku reakciju čvrstog stiskanja šake prilikom postavljanja nekog predmeta i draženja dlana. Refleks je toliko jak da odojče može da nosi svoju težinu držeći se za postavljeni predmet dok visi. Utvrđeno je da se kod deteta refleks održava sve do kraja prve godine života, kada naglo iščezava. Iako nije utvrđena direktna veza između refleksa hvatanja i kasnije voljno kontrolisane radnje dohvatanja i hvatanja predmeta, odsustvo ovog refleksa pri rođenju indicira značajan poremećaj na planu neuromuskularnog razvoja.

Refleks Babinskog

Refleks Babinskog otkrio je i opisao francuski neurolog Babinski kao patološku reakciju kod odraslih kod kojih je došlo do povrede piramidalnog trakta. Pri taktilnoj stimulaciji tabana, umesto normalne plantarne fleksije (skupljanja prstiju) kod ovih pacijenata se registruje reakcija lepezastog širenja prstiju. Kod novorođenčeta, sve dok traje proces mijelinizacije piramidalnog takta, ovaj refleks se uzima kao normalna pojava. Refleks se gubi između 4. i 6. meseca, a njegovo dalje zadržavanje predstavlja indikator malfunkcionalnog razvoja nervnog sistema.

Refleks plivanja

Refleks plivanja registruje se tokom prve godine života. Potopljena u vodu, beba vrši lagane pokrete tela, sa glavom na dole, uz ritmično uzimanje i izbacivanje vode kroz usta. Nakon gašenja ovog refleksa, odojče ne uspeva da se održi na vodi i potopljeno u vodu, ono odmah tone.

Refleks hodanja

Refleks hodanja izaziva se na taj način što se novorođenče uspravno odigne od podloge, ali tako da nogama dodiruje tlo. Kao refleksni odgovor na ovu draž – situaciju javlja se naizmenično pokretanje donjih ekstremiteta nalik na stepovanje. Refleks je obično vrlo jak, ali se gubi već u prvim nedeljama života. Istraživanja su pokazala da vežbanje refleksa hodanja kod beba može imati uticaja na brzinu prohodavanja.

Značaj pravilnog motornog razvoja novorođenčeta

Uredan razvoj motorike predstavlja jedan od sigurnih pokazatelja urednog neurološkog razvoja deteta. Slaba refleksna aktivnost, zadržavanje refleksa koji se gubi i posle gornje granice uzrasne norme, opšta hipotonija ili hiperaktivnost (hiperkinetski sindrom) globalno motorno zaostajanje, usporeno uspostavljanje motorne kontrole pojedinih delova tela i dr. uvek predstavljaju važan neurološki signal koji poziva na dodatnu pažnju i praćenje. Senzorne i motoričke kompetencije koje novorođenče razvija predstavljaju bazu saznajnih struktura. Zbog toga je značajno ukazati na činjenicu da u povoljnim porodičnim sredinama postoje svi uslovi da se opseg i raznovrsnost senzomotornog ponašanja značajno širi u toku prvih meseci života. I obrnuto: nepovoljni uslovi, u smislu senzornog i motornog lišavanja, mogu da ostave trajne i nenadoknadive negativne posledice. Iskustva koja se u tom periodu stiču, a koja u najvećoj meri zavise od uslova za razvoj posredovanih od strane odraslih (jer dete ne može da bira i ne može samo da stvara socijalnu sredinu) ostavljaju tragove i značajne razvojne učinke i u kasnijim periodima života.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Milica Markovic
25/01/2022
0
komentara