Zdravlje

UV zračenje ~ šta je i kako utiče na naš organizam

Nekada je belina tena značila prestiž, posebno u siromašnim delovima sveta. Ako niste pocrneli i imate bled ten, to je značilo da ste bogati: niste morali raditi na njivi. Danas je trend drugačiji. Privlačnim se smatra preplanuli ten, bilo da je posledica sunčanja na plaži ili u solarijumu. Međutim, prateći trendove zaboravaljamo na zdravlje: sunčevi zraci su izvor UV zračenja, kao i solarijum.

Šta je UV zračenje?

Sunčevo zračenje se deli na 3 spektra: ultravioletni zrake (UV), infracrveno zračenje (osećaj toplote na koži upravo potiče od njih) i vidljivo područje zraka (svetlost vidljiva golim okom).

Ultravioletni, odnosno, ultraljubičasti zraci imaju 3 spektra: UVA, UVB i UVC.

  • UVA zraci: u kombinaciji sa UVB zracima može da dovede do opekotina. Uočeno je da UVA zraci dovode do prevremenog starenja kože. Takvo starenje je uočljivo brže od onog koje bi diktiralo ,,prirodno“ starenje. U kombinaciji sa nekim lekovima može se manifestovati kao opekotina (neki antibiotici, korišćenje vitamina C za lice).
  • UVB zraci: prouzrokuju tamnjenje kože, ali i opekotine. Neprestano izlaganje ovim sunčevim zracima povećava rizik od melanoma (raka kože), ali i drugih organa.
  • UVC zraci: mahom su odbijeni od strane ozonskog omotača, koji propušta većinom UVA zrake.
UV

Indeks UV zračenja

Da bismo procenili koji je deo dana najopasniji, važno je detektovati indeks UV zračenja koji se u određenom delu dana manifestuje.

On se meri spektrom od 0 pa nagore. Što je veći koeficijent, to je zračenje opasnije.

uv
Stepen zračenja u zavisnosti od dela dana
  • 0, 1 i 2 (zeleni pojas): sunčevo zračenje nije opasno i dovoljne su vam samo sunčane naočare
  • 3, 4, 5 (svetlozeleni i žuti pojas): u slučaju da ste duže napolju, pored naočara vam je sasvim dovoljno da se povremeno sklonite u hlad i stavite šešir.
  • 6 i 7 (svetlonarandžasti i narandžasti pojas): predstavlja visok nivo zračenja. Pored svega navedenog, neophodno je da u svoju rutinu uvrstite kremu sa zaštitnim faktorom od najmanje SPF30. Važno je nanositi je iznova na svakih 2 sata, potražiti hlad i ne skidati kapu.
  • 8, 9 i 10 (jarkonarandžasti pojas): izuzetno visok nivo zračenja. U ovom trenutku vam nije više dovoljno da koristite kačket i kremu za sunce, već je neophodno i da obučete odeću koja će vas štititi od zraka. Najbolje je za tu namenu imati lanenu, laganu odeću, obavezno svetlih boja: bele, pastelne i svetlozemljane nijanse dolaze u obzir. Ostale boje će vam samo načiniti kontrauslugu: privlačiće sunčeve zrake i biće vam još toplije.
  • 11+ (jarkocrveni pojas): ekstremna izloženost zračenju koja može višestruko biti opasna i fatalna. Najbolji i jedini način da se zaštitite je da se sklonite sa sunca. Sada više ni hlad ne pomaže: morate se zatvoriti, jer jedino tako osiguravate da ostanete daleko od toksičnih zraka.

Posledice izlaganja sunčevim zracima

Ono što svima padne na pamet kada se pomene izloženost sučevim zracima su opekotine. Međutim, u slučaju da ste planirali da se sunčate, važno je da znate kakvom se još riziku izlažete:

Melanomi i ostala oboljenja kože: kao što je već rečeno, UVB zraci izazivaju oštećenja kože, a hronična izloženost suncu povećava rizik od melanoma i raka kože. Melanom je najopisniji oblik oboljenja kože i ovo oboljenje prati visok stepen smrtnosti, prvenstveno jer se nega i zaštita kože ne shvata ozbiljno. Bazocelularni karcinom kože može da izazove veliki problem u organizmu, jer ima snažnu razarajuću moć: može da ošteti i kosti i druge organe. Međutim, nije uvek sve tako crno. To ne znači da će jedno sunčanje dovesti do pogubnih posledica. Osim toga, kontinuirano izlaganje suncu utiče na starenje kože i pojavu izraženih bora.

Imunološki sistem: kontinuirano izlaganje suncu slabi prirodnu barijeru koju pruža koža. Samim slabljenjem barijere se nagomilavaju toksini koje bi inače zdrava koža izbacila iz sistema. Takođe, lako može doći do fotosenzibilizacije, odnosno alergije na sunčeve zrake.

Oštećenja oka: Katarakta, rak okoloočne regije ili delova oka je česta pojava od prekomernog izlaganja suncu. Već je poznato da je gledanje direktno u sunce jako štetno. Međutim, nije samo direktno izlaganje oka suncu opasno. U slučaju da se nalazite oko reflektujućih predmeta (npr u vodi, u okolini stakenih zgrada), sunčevi zraci svakako nalaze put do očiju. Neophodno je zaštititi oči što bolje, nošenjem naočara, kačketa ili šešira sa širokim obodom.

Kako da se zaštitite

  • Mažite se kremama sa faktorom: ne korisite kreme samo kada idete da se izlažete suncu. Kreme sa SPF zaštitom treba koristiti i kada izlazite napolje. Danas je velika ekspanzija proizvoda za negu kože koji u sebi imaju zaštitni faktor. Bilo da koristite puder, BB ili CC kremu, trudite se da svaka ima barem SPF20 u sebi. Ako ste na moru ili direktno izloženi suncu, na svaka 2 sata objavljajte zaštitnu barijeru.
  • Ne izlazite između 12-16h: trudite se da najrizičnije vreme za izlaganje suncu i izbegnete. Jedino tako ćete zaštititi kožu i oči.
  • Nosite laganu i svetlu odeću
  • Šešir/kačket i naočare nisu samo trend: trudite se da uvek imate pri sebi nešto što će vam zaštititi oči i glavu, u slučaju da nema hlada, a vi ste napolju. Na taj način ćete zaštititi i kosu od gorenja. Da, i to postoji! Kosa, isto kao i koža, ukoliko je direktno izložena UV zračenju može ostati vidno isušena, oštećena i porozna.
  • U slučaju da ste izgoreli, mažite aloe veru ili kiselo mleko. Ovi proizvodi će izvući temperaturu iz opekotina i umiriti kožu.
  • Nakon sunčanja kožu mažite proizvodima sa antiinflamatornim svojstvima.
  • Čak i da imate boju, ne znači da treba da prestanete da se mažete. SPF KREME NE ŠTITE OD TAMNJENJA, VEĆ OD GORENJA! Dakle, ako se namažete kremom, ne znači da ćete ostati beli, samo nećete izgoreti.
  • Sunčajte se nakon 17h. To je najzdravije sunce.
  • Izbegavajte korišćenje ulja za sunčanje kada je sunce u punoj snazi.

Čuvajte se!

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button