Biljke i cvećeKorisni saveti

Kompostiranje u kućnim uslovima ~ za početnike

Kompostiranje predstavlja prirodni ciklus razgradnje organskog otpada i njegovog pretvaranja u humus. Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju vredne organske materije čijom se upotrebom poboljšava struktura zemljišta, tla. Pomaže zadržavanju vlage u tlu, povećava se mikrobiološka aktivnost tla, a biljke postaju otpornije na bolesti i štetočine. 

Gde sve može da se izvodi kompostiranje?

Veoma je važno naglastiti da se kompost ne mora praviti samo napolju, u bašti, vrtu, u uglu dvorišta, na zemlji. Jednostavno, kompost možemo napraviti i u kućnim uslovima, u bilo kakvoj kanti ili velikoj posudi. Ako se dobro održava i redovno nadgleda, on neće emitovati nikakve neugodne mirise, niti će proizvoditi sićušne, neželjene insekte. Možemo ga čuvati na terasi ili u kuhinji bez ikakvih problema. 

Zašto se kompostira?

Razlozi za kompostiranje su višestruki.

Najpre, kompostiranjem biootpada smanjuje se ukupna količina otpada na deponijama, a to momentalno utiče na manji efekat staklene bašte i na smanjenje štetnih materija koje odlaze u vazduh prilikom transporta.

Kad bismo više kompostirali, manje bi smeća bilo u kontejnerima, što znači da bi se ređe smeće odvozilo na deponije i onda bi se ređe koristili kamioni koji proizvode štetne gasove. 

Drugi razlog je što se kompostiranjem hranljive materije ne uništavaju zauvek, nego se cikličnim kretanjem vraćaju tamo odakle su potekle i tako čuvamo životnu okolinu.

kompost

Takođe, kompostiranjem se stvara humus veoma visoke vrednosti koji nam dalje može poslužiti u gajenju novih biljaka. Time ćemo smanjiti troškove oko kupovine đubriva za njihovo uspešnije gajenje.

Gledano u budućnost, postoje najave da će se otpad naplaćivati po količini, stoga bi bilo dobro da ga imamo što manje, a to ćemo najbolje uraditi ako budemo kompostirali sve organske sadržaje. 

Kompostiranje za početnike

Budući da se ono dešava svuda oko nas u prirodi, nije nam potrebno enciklopedijsko znanje da bismo ga pokrenuli. Bitno je samo da oponašamo uslove mikrobiološke razgradnje u prirodi i već smo na dobrom putu. 

Kompostiranje zahteva aerobne uslove, odnosno potreban nam je vazduh za ovaj proces. Kompost treba da ima dovoljan dotok vazduha i to je, u suštini, ključ ispravnog kompostiranja. 

Šta (ne) stavljamo u kompost?

Osnova dobrog prvog koraka jeste srazmeran odnos tzv. zelenog i smeđeg materijala.

Smeđi, odnosno suvi materijali bogati su ugljenikom (npr. piljevina, karton, novinski papir, suvo lišće, ubrusi i maramice od čiste celuloze, ljuske od kikirikija, slama, seno).

Mastan i plastificiran papir poput onog iz časopisa nije odgovarajući za kompostiranje, dok je beli papir bolje reciklirati. Dobro je da materijal koji učestvuje u kompostiranju bude što sitniji, zato ga valja iseckati na što manje delove.  

Zeleni materijali bogati su azotom (ostaci voća i povrća od pripreme hrane, talog kafe i ostaci čaja zajedno sa vrećicom ako je od čiste celuloze, stari začini, ljuske od jaja, ostaci biljaka i uvelog cveća, korovi, trave). Izmet kućnih ljubimaca prihvatljiv je ako je reč o biljojedima, kao što su hrčak i zec, jer ne sadrže patogene organizme, dok izmet svaštojeda, kao što su psi i mačke, može sadržati patogene organizme i treba ga izbegavati. 

U kompost (koji održavamo u kućnim uslovima) ni slučajno ne stavljamo kuvanu hranu, ulja i masti, mlečne proizvode, meso i kosti, jer oni zahtevaju drugačije mikroorganizme za preradu i mnogo se duže razgrađuju, a, na kraju, mogu privući i neželjene goste. 

Takođe, u ovakav kompost ne stavljamo ni citruse, jer sadrže alkohol i eterična ulja koji usporavaju proces razgradnje i mogu čak zaustaviti rad mikroorganizama.

Valjalo bi izbegavati i lišće oraha, jer bi ono pre kompostiranja trebalo da odstoji nekoliko meseci na posebnoj gomili. Orahov list sadrži jedinjenje juglon- inhibitor drugih biljnih vrsta i zato on ima efekat herbicida. Lišće hrasta se jako sporo kompostira, pa ga ne treba koristiti u velikim količinama.

Iglice četinara i pepeo mogli bi narušiti pH vrednost komposta. Optimalna vrednost je od 6,5 do 7,5, a iglice i pepeo mogu je povećati, što opet može uticati na rad mikroorganizama. Povećanje pH podrazumeva smanjenje kiselosti sadržaja, a to ,,kompostnim radnicima“ ne odgovara. 

Priprema posude za kompostiranje

kompostiranje

Zavisno od prostora u kome ćemo čuvati kompost, možemo izabrati plastičnu kantu ili veliku posudu (najbolje) od 30 do 60 litara. Zapravo, ograničenja po pitanju veličine posude nema. U teoriji bismo mogli koristiti i dosta veću posudu, ali njome je teže rukovati, odnosno kompost je u njoj teže mešati radi protoka vazduha. 

Posuda ne mora biti namenski kupljena u tu svrhu. Može se iskoristiti i neka stara, već korišćena, samo je važno da je napravljena od plastike koja ne otpušta štetne materije. Prihvatljive su kante napravljene od polietilena visoke gustine (oznaka 2 ili HDPE plastika) ili od polipropilena (oznaka 5 ili PP plastika). Ukoliko smo u nedoumici koju posudu da izaberemo, najbolje je odlučiti se za onu koja je namenjena za čuvanje hrane, a za to, takođe, postoji posebna oznaka (nacrtana čaša za vino i viljuška). 

Na posudi obavezno treba izbušiti rupe, kako bi vazduh bolje stizao unutra. Prvo što se u posudu stavlja mogu biti grančice koje će poslužiti za drenažu u slučaju vlage, a i kao džep za vazduh. Poređaćemo ih unakrsno kako bismo formirali rešetku. Na grančice stavljamo sloj kartona tako da ih prekrijemo, a preko kartona dolazi sloj lišća. Karton i lišće služe kao barijera za sledeći sloj, a takođe im je namena da spreče naredne sastojke da zapune dno posude, jer nam je potreban onaj džep kroz koji će vazduh ulaziti. Preko lišća dodajemo tanki sloj zemlje. Ona služi kao aktivator procesa razgradnje, budući da u sebi sadrži mikroorganizme.

O zemlji i mikroorganizmima

Zemlja koju koristimo mora sadržati mikroorganizme. Ona koju kupujemo upakovanu vrlo često je namerno sterilizovana ili sadrži treset koji je, ne samo sterilan, nego se i dobija na neodrživ način. Preporuka je da se kupi humus koji su napravile gliste (glistenjak). Zdrava zemlja ili ovakav humus bogati su mikroorganizmima čija je prirodna uloga da se hrane organskim materijama i da stvaraju kompost. Npr. jedna čajna kašičica šumske zemlje sadrži mnogo više mikroorganizama nego što ima ljudi na Zemlji. 

Ovim našim saveznicima u kompostiranju potrebni su kiseonik, vlaga i hrana, tj. organski otpaci. Potrebno je da svih navedenih elemenata bude u odgovarajućoj meri kako bi se kompostiranje pravilno odvijalo. 

kompostiranje

Umesto zemlje može se dodati stari kompost, glistenjak ili pak koncentrat mikroorganizama, koji možemo sami napraviti. Dodavanjem koncentrata sigurni smo da u posudi ima dosta mikroorganizama, što znatno može ubrzati sam proces razgradnje.

Izrada koncentrata

Razmnožavanje mikroorganizama započećemo tako što ćemo jednu manju posudu napuniti do pola pirinčem. Najbolje je koristiti beli pirinač kuvan nekoliko minuta kraće nego što kuvamo za jelo. Previše skuvan pirinač sadrži više vlage u sebi, a to može dovesti do razvoja nepoželjnih anaerobnih mikroorganizama, odnosno do truljenja. 

Pirinač u posudi prekriva se gazom i dodatno se učvršćuje gumicom. Sve zajedno prekriće se slojem šumskog lišća, i to onim lišćem koje je već počelo da se raspada, jer ono najviše sadrži poželjnih mikroorganizama i zdravog šumskog ekosastava. 

Pripremljenu posudu sa pirinčem i gazom stavićemo u neku veću posudu kako se dodato lišće ne bi sušilo i to bi trebalo da odstoji 5-10 dana na temperaturi 20-30 stepeni. 

Na kraju postupka formiraće se sunđerasti koncentrat različitih mikroorganizama. Među njima biće i gljiva koje će ubrzati razgradnju smeđih materijala, za šta je inače potrebno više vremena. 

Dodavanje materijala u kompostnu posudu

Prilikom dodavanja organskog otpada valja voditi računa o srazmeri kuhinjskog, zelenog otpada i smeđeg, bogatog ugljenikom. Uvek bi trebalo više da imamo smeđeg materijala, kojeg ćemo dodavati 2-4 puta više nego zelenog. U praksi bi to značilo da dodajemo 2-4 šake smeđeg na jednu šaku zelenog otpada. 

Pošto nema sav smeđi materijal isti udeo ugljenika, zato se dodavane količine razlikuju. Npr. kartona dodajemo 2:1 u odnosu sa zelenim otpadom, dok suvo lišće dodajemo 4:1 u srazmeri sa zelenim materijalom. Piljevina ima izuzetno visok udeo ugljenika, pa nju možemo dodati čak 1:1 sa zelenim otpacima. Piljevina je veoma praktična za kompostiranje, jer ne zauzima mnogo prostora i tako omogućava dalje punjenje posude. 

Suština dodavanja otpada jeste da zeleni dodajemo kad ga imamo i uvek ga prekrivamo smeđim materijalom. Sve što dodajemo usitnjavamo što više, maksimalno na veličinu palca, kako bi se što pre razgradilo. Da objasnimo! Što je materijal sitniji, veća je površina koju mikroorganizmi mogu naseliti i kompostiranje će se brže odvijati.

Mešanje komposta

Kada smo tek uspostavili svoj mali pogon za preradu biootpada, prvih nekoliko dana treba sačekati sa mešanjem kako bi započeo proces razgradnje, odnosno kako bi se povisila temperatura u posudi. Stoga prvih 5-10 dana ne dirajte sadržaj posude! ☺

Nakon toga, svakih 2-4 dana običnom kuhinjskom varjačom možemo promešati sadržaj. Najpre nežno kako ne bismo previše uznemirili donje slojeve grančica, kartona i lišća, a u kasnijim fazama dozvoljeno je i energičnije mešanje, obavezno odozdo na gore. Mešanje materijala omogućiće da kiseonik dospe u dublje slojeve

kompost

Temperatura

Brzina razgradnje materijala i vlažnost zavise od temperature koja se razvija u posudi. Temperatura pak zavisi od sadržaja koji smo stavili u posudu i od okolne temperature prostora. Npr. ako posuda zimi stoji na terasi, razgradnja će teći sporije, jer niska temperatura usporava kompostiranje. Sa druge strane, leti se mora voditi računa da posuda ne bude direktno izložena suncu. Idealna temperatura materijala u posudi za optimalnu razgradnju u posudi je oko 30 stepeni. 

Vlažnost

Važno je pratiti i vlažnost komposta. On treba da bude vlažan, ali ne i mokar. Vlažnost proveravamo tako što u šaku uzmemo kompost i stisnemo ga. Ukoliko ostaje kompaktan i ne raspada se, znači da je dobara vlažnost. Ako se raspadne čim otvorimo šaku, znači da je suv i u tom slučaju bi trebalo dodati malo vode. Ako na stisak šake osetimo kapljice vode kroz prste, to znači da je previše vlažno i da treba dodati još smeđeg materijala, uz mešanje kako bi vazduh ušao u dublje slojeve i isušio ih. 

Da li kompost smrdi?

Apsolutno je predrasuda da kompost smrdi. Podsetimo se: kompostiranje je aerobni proces, a neugodni mirisi se stvaraju ukoliko nema dovoljno kiseonika. Sam kiseonik podstiče rast i razvoj korisnih mikroorganizama. U nedostatku kiseonika dolazi do truljenja, te se mogu pojaviti neželjeni mirisi. 

U slučaju kada se oni ipak pojave, potrebno je sadržaj posude promešati kako bi kiseonik prošao kroz celu posudu. Zavisno od toga da li je previše suvo ili previše vlažno, dodaće se zeleni ili smeđi materijal. Nakon nekoliko dana, neugodan miris sasvim sigurno će nestati. 

Ostaci svežeg voća mogu privući sitne mušice, pa je poželjno te ostatke držati prekrivene smeđim materijalom, a pre dodavanja novih otpadaka, ceo materijal malo promešati. 

Vremenom kroz svakodnevnu praksu stiče se osećaj za optimalne uslove i srazmere kod dodavanja otpadnog materijala u kompostnu posudu i sve počinje da se radi odokativno, kao kod kuvanja. 

Kompostiranje je, kao što smo videli, višestruko korisno i valjalo bi da svi kompostiramo. Ono sa jedne strane podseća na recikliranje, jer stare materije ne bacamo, nego od njih dobijamo nov, koristan sadržaj. A sa druge strane, ono liči na kuvanje, u osnovi je lako i zabavno, ali će ga različite osobe po istom receptu različito pripremiti. Sasvim je sigurno da svako može i ume samo ako želi!

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button