Ukoliko pratimo svetske trendove koji se tiču vina, takmičenja i ocene stručnjaka, primetićemo da u poslednjih nekoliko godina Srbija uspešno parira velikim vinskim zemljama Evropa. Usudili bismo se da kažemo da ne donose samo naši sportisti zlatne medalje sa svetskih takmičenja. Srpska vina su se tokom poslednje decenije probila na sam vrh svetske vinske scene.
Stručnjaci tvrde da Srbija poseduje slične klimatske uslove za uzgoj vinove loze kao Bordo. To je i uslovilo da naša vina mogu po kvalitetu da se porede sa vinima iz Francuske, Italije ili Španije, zemljama koje važe za najveće proizvođače vina.
Tako su i na ovogodišnjem Dekanterovom ocenjivanju u Londonu srpska vina osvojila čak četiri zlatne medalje sa preko 95 poena. Pored zlatnih medalja, tu su i srebrne za šesnaest vina koja su osvojila preko 90 poena i čak četrdeset i četiri bronze za vina koja su osvojila od 86 od 89 poena.
O dodatnim informacijama o najprestižnijem takmičenju posvećenom vinu možete pogledati ovde.
Zlatne medalje osvojili su SoviNoa 2019, sovinjon blan iz vinarije “Matijašević” u Šumadiji, Cuvee No1 2019, najtrofejnije vino Dekantera koje pripada vinariji “Zvonko Bogdan”, Uncensored Traminac 2018, koji je vino vinarije “Bikicki”, i Marselan king supreme 2018, za čiji je kvalitet zaslužna malo poznata vinarija “BT Winery” sa Fruške gore.
Proizvođači ovih vina izjavili su da je za kvalitet ovih vina presudan rad u vinogradu, ali i povoljna klima koja na ovim prostorima odgovara pojedinim sortama grožđa. Takođe, zasluga pripada i srpskom hrastu, od kojeg je nastala burad u kojem je vino odležavalo.
VINSKA KARTA SRBIJE
Iako stručnjaci nisu jednoglasni u pitanju podele Srbije na vinske rejone, zvanična podela svodi se na tri velike regije: Vojvodinu, centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Ova tri regiona dele se na 22 regije, koje su podeljene na čak 77 različitih vinogorja. Izračunato je da se u Srbiji nalazi ukupno 25.000 hektara pod vinogradom. Od toga, najveći procenat nalazi se u regionu centralne Srbije i on iznosi preko 50% ukupnog uzgoja vinove loze u Srbiji.
Vojvođanski region
Region Vojvodine sadrži sedam rejona koji se dele na 16 vinogorja. Najčuveniji od njegovih rejona jeste Sremski rejon koji obuhvata Fruškogorsko vinogorje i ujedno je najveći vinski rejon u Vojvodini.
Vojvođanski region obuhvata 2.141ha pod vinogradom. Pored Sremskog rejona, ovom regionu pripadaju: Subotički rejon, Telečka, Banatski rejon, Potiski, Bački i Južnobanatski rejon.
Region centralne Srbije
Centralna Srbija sadrži 17.118 ha zemljišta pod vinogradom. Najveći deo ovog zemljišta čini Pomoravlje (Tri Morave), koje pokriva 7.529 hektara i ima čak 89 registrovanih vinara. Po proizvodnji vina, najčuvenija je opština Aleksandrovac. Pored pomenutog rejona Tri Morave, regionu centralne Srbije pripadaju: Beogradski rejon, Šumadijski rejon, Mlavski rejon, Negotinska krajina, Knjaževački, Pocersko-valjevski, Čačansko-kraljevački, Niški, Toplički, Nišavski, Leskovački i Vranjanski rejon.
Region Kosovo i Metohija
Na području Kosova i Metohije čuvene su tri vinarije: manastirska vinica Visokih Dečana, vinarija “Antić” i vinica “Petrović”, sve tri iz Orahovca. Region Kosova i Metohije deli se na Severnometohijski (sa dva vinogorja) i Južnometohijski rejon (sa 5 vinogorja). Iako predstavlja najmanju površinu, region Kosova i Metohije je vinski region sa najdužom tradicijom pravljenja vina sa neprekinutom tradicijom još od srednjeg veka.
Autohtone sorte grožđa
Naše područje odlikuju i brojne autohtone sorte grožđa od kojih se proizvode odlična vina. Najpoznatija od njih jesu Graševina, Kadarka, Vranac, Smederevka, Prokupac i Tamjanika.
Graševina
Graševina je bela sorta grožđa koje se odlikuje voćnim i cvetnim aromama, sa božanstvenim kiselinama. Iako se ova sorta ne svrstava u one koje daju vrhunski kvalitet vina, u kupaži sa italijanskim rizlingom poprima potpuno novu dimenziju koja obara s nogu.
Kadarka
Ovo je drevna sorta za koju se veruje da potiče sa obala Skadarskog jezera. U 19. veku ova sorta je bila zastupljena u gotovo 60 procenata balkanskih vinograda. Ova sorta je jako teška za održavanje, a posledica toga jeste izbegavanje od strane vinogradara i zamiranje ove sorte.
Smederevka
Ova sorta je prilično rasprostranjena po Srbiji, ali i u Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, Turskoj, Moldaviji, itd. Kao što joj i samo ime kaže, vodi poreklo iz okoline Smedereva, gde je i najzastupljenija. Poseduje osvežavajuće kiseline, raskošne voćne arome, a pravi znalci će prepoznati i blagi ukus vanile u buketu koji izaziva ova sorta.
Uprkos tome, ovu sortu prati reputacija da nije dovoljno kvalitetna za velika vina. Međutim, sve je više vinara koji se trude da ospore ovu tvrdnju.
Vranac
Ovo grožđe odlikuju snažna, tamno obojena vina sa plemenitim kiselinama. Ova sorta potiče iz područja Makedonije ili Crne Gore. Vranac se u većini slučajeva koristi u kupažama.
Prokupac
Poznat kod nas i kao rskavac. Daje tamna vina koja su puna aroma crvenog voća. Nekada se verovalo da vina od prokupca sadrže visok nivo alkohola i da nisu pogodna za odležavanje.
Međutim, danas ova priča pada u vodu i ima mnogo vinara koji prave od prokupca vrhunska vina i dobijaju najviše ocene u inostranstvu.
Tamjanika
Uzgoj ove sorte grožđa datira još iz perioda vladavine Osmanlija. Ime je dobila po raskošnom, aromatičnom mirisu koji su ljudi poredili s mirisom tamjana. Vina od tamjanike odlikuje slast, bogat i harmoničan buke zbog čega je i dan danas veoma popularna među vinarima.
Vinarstvo u Srbiji tokom poslednje decenije prati trend izuzetnog porasta. Sve je više malih vinarija koji žele da se oprobaju na domaćem i stranom tržištu. Još jedna popularna grana industrije vezane za vinarstvo jeste vinski turizam. Sve je više vinara koji bi da zaokruže svoju “priču” baveći se turizmom. Pošto je vinska scena u Srbiji postala veoma vibrantna, vinari postaju ujedno i ugostitelji koji žele da u svom domu pruže turistima kvalitetne proizvode i prijatnu atmosferu. Da li uspevaju u tome? Videćemo. Jedno je sigurno. I “sutra” će se vino piti.
